Izveštaj Fridom hausa: Srbija napušta demokratske principe

Srbija i Crna Gora su u izveštaju za 2020. godinu koji u celosti donosimo na ovom linku izgubile epitet “delimično konsolidovanih demokratija” i svrstane su u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima pod kojim se podrazumevaju države u kojima su demokratske institucije krhke i u kojima postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.

“Godinama unazad uvećavanim zarobljavanjem države, zloupotrebom vlasti i taktikom strahovlade, Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori, odveli su svoje države ispod crte - prvi put od 2003. godine, nisu više u kategoriji demokratija među zemljama u tranzitu”, navodi se u izveštaju.

U Srbiji, negativne pokazatelje u demokratskim reformama i metodama vladavine, kako je navedeno u izveštaju, Fridom haus uzastopno beleži tokom poslednjih pet godina. Crna Gora je grupu demokratskih država napustila posle jedne decenije koju je, kao i Srbija, provela među polukonsolidovanim demokratijama.

U izveštaju Fridom hausa obrazloženo je, između ostalog, da je od dolaska na vlast 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

 "Od 2016. do 2018. godine na dnevni red za glasanje u Skupštini uvršćuju se isključivo predlozi poslanika koji su prijateljski orijentisani prema vlasti. Da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, SNS isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu. Takođe, u 2019. probrana su svega dva predloga, van redova skupštinske vladajuće većine, koji su izglasani”, navedeno je u delu izveštaja Fridom hausa "Zemlje u tranziciji" posvećenom Srbiji.

Fridom haus ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku, procesa koji bi, kako se navodi, trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama. Ta organizacija upozorava da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.

 "Sporna legitimnost većine vladajuće stranke dodatno obeshrabruje poslanike opozicije. Parlamentarni izbori 2016. godine pokazali su da SNS koristi prednost koju ima kao vladajuća stranka ne iskazujući jasne razlike između državnih i partijskih aktivnosti. Vrši pritisak na birače, posebno one koji su zaposleni u javnom sektoru, privlačeći birače koristeći društvene inicijative, prema zaključcima posmatrača Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)", navedeno je u izveštaju Fridom hausa.

"Albanija, Srbija i Crna Gora zabeležile su najveći pad - imajući u vidu sve zemlje Balkana. Srbija i Crna Gora nazadovale su u borbi protiv korupcije. Izostaje efikasna akcija kao odgovor na slučajeve povezane sa korupcijom na visokim nivoima, a postoje i slučajevi raspuštanja institucija i ustručavanje od delovanja kojim bi se te države adekvatno suprotstavile korupciji", rekao je za Glas Amerike Majkl Smelcer, istraživač nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu.

 Smelcer, stručnjak Fridom Hausa, ukazuje da se mnogi lideri Centralne i Istočne Evrope više ne pretvaraju da mare o demokratiji i vladavini prava.

 "Zaključci do kojih smo došli su krajnje obeshrabrujući. Utvrdili smo da se lideri i političari u tom području više ne kriju iza demokratskih fasada. Njihove maske su pale i oni se više ne prikrivaju iza poštovanja nominalnih vrednosti i otvoreno napadaju demokratske institucije", podvlači Smelcer.

Zelike Čaki, direktorka istraživanja Fridom hausa za Evropu i Evroaziju za Cenzolovku navodi  da je zajednička karakteristika tri zemlje koje su ove godine ušle u kategoriju hibridnih - Mađarske, Srbije i Crne Gore - višegodišnji pad u kategorijama na osnovu kojih se vrši evaluacija, što uključuje lokalnu i nacionalnu upravu, izbore, stanje u medijima, nevladin sektor, pravosuđe i korupciju. Imajući sve ovo u vidu, došli smo do procene da su u pitanju tranzicioni/hibridni režimi.

“Kategorija tranzicioni/hibridni režimi uključuje zemlje u kojima se, na primer, izbori održavaju redovno, ali u kojima partija na vlasti uživa značajne, nezaslužene prednosti ili u kojima postoje nezavisni mediji ali su oni pod velikim pritiskom i targetirani su od strane pripadnika vladajuće garniture ili interesnih grupa”, navodi  Čaki.

Uticaj Kine

Izveštaj Fridom Hausa ove godine posebno se bavi uticajem Kine na države u tranzitu, a najkonkretniji primer uticaja Kine, prema Fridom Hausu, jeste kroz tehnološki razvoj i video nadzor.

“Kineski gigant Huavei (Huawe) potpisao je 'Sporazum o sigurnom gradu' sa vladama u deset od 29 država u tranzitu i u svakoj od njih evidentirano je loše upravljanje i registrovani su ozbiljni problema sa korupcijom”, upozorava FH.

I u ovom segmentu, piše RSE, navedena je Srbija kao država koja je uvela Huaveijev sistem bezbednosnog video nadzora prepoznavanja lica i registarskih tablica vozila. U kontekstu bezbednosne saradnje, Fridom Haus podseća i na zajednički rad policije Kine i Srbije i zaključuje da ova partnerstva “izazivaju zabrinutost jer bi sve veći uticaj Kine mogao da ojača autoritarno nastrojene lidere, doprinoseći dodatno represiji, smanjenju demokratskog upravljanja i uticaja civilnog društva”.

Položaj zemalja Zapadnog Balkana

Među državama Zapadnog Balkana ima i onih koje su u odnosu na izveštaj objavljen 2019. godine napredovale poput Kosova i Severne Makedonije.

“Kosovo i Severna Makedonija zabeležile su višestruko poboljšanje rezultata. Kosovo je jedina država koja je beležila konstantan napredak poslednjih pet godina”, piše u izveštaju. Ipak, u FH iskazuju i izvesnu rezervu jer, kako navode, “nedavna dešavanja u obe zemlje izazivaju sumnju u pogledu budućeg napretka”.

Na osnovu svih navedenih promena, u grupi delimično konsolidovanih demokratija tako je sada, nakon novog izveštaja, ostala još samo Hrvatska. Položaj Bosne i Hercegovine ostao je nepromenjen, odnosno svoje mesto nije menjala ni u boljem ni u gorem pravcu.

Izvor: Insajder, Cenzolovka, Glas Amerike