Jedinu ponudu za PKB dala kompanija Al Dahra

PKB je nekadašnji jugoslovenski poljoprivredno-prehrambeni gigant osnovan 1945. u Pančevačkom ritu, a na svom vrhuncu objedinjavao je desetine preduzeća koja su se bavila i proizvodnjom, ali i preradom i distribucijom mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i stočne hrane.

Propast PKB-a je počeo devedesetih godina, pošto je država počela da prodaje prerađivačke centre koji su pravili najveći profit obrazlažući to potrebom organizovanja proizvodnje na tržišnim principima.

Prvi pokušaj privatizacije PKB-a je propao jer na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih za početnu cenu koja je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine - 154 miliona evra.

Nakon neuspešne privatizacije Skupština Grada Beograda u septembru 2016. prebacuje vlasništvo nad PKB-om na Republiku Srbiju, na osnovu postupka koji je pokrenula Vlada Srbije.

Podsetimo, rok za dostavljanje ponuda za kupovinu imovine PKB po početnoj ceni od 104,5 miliona evra istekao je u ponedeljak 10. septembra.

Šta je sve na prodaju?

Na prodaju je ponuđeno 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi. Ponuđena je i imovina zavisnih društava - Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB.

Na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog gradjevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2 hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113 evra, odnosno 284.000 evra.

Procenjena vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik 431.300 evra. Vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu cenu.

Samostalni sindikat PKB: Privatizacija "totalni promašaj države"

Predsednik Samostalnog sindikata Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) Milisav Đorđević rekao je ranije da je privatizacija PKB "totalni promašaj države", a da će radnici izgubiti sva stečena prava Kolektivnim ugovorom.

"I ako nas sve zaposle, nas 1.704 radnika, izgubićemo prava po osnovu minulog rada i sva ostala koja su bila ugovorena Kolektivnim ugovorom", rekao je Đorđević.

Cena stada biće utvrđena prema propisu neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa. Početna cena na javnom nadmetanju je polovina procenjene vrednosti zemljišta i kapitala Republike Srbije i Akcionarskog fonda u Ekolabu, Agroekonomiji i Institutu PKB.

Po podacima Samostalnog sindikata PKB-a, imovinu preduzeća čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, i druga nepokretna imovina i mehanizacija.

PKB ima oko 1.700 radnika kojima su, kako tvrde u sindikatu, obećane otpremnine od 450 evra po godini staža.

Al Dahra i međudržavni sporazum sa UAE

Ulazak arapskih investicija, a samim tim i kompanije Al Dahra na srpsko tržište omogućeno je sklapanjem međudržavnog sporazuma Vlade Srbije i UAE, kojim se praktično suspenduju domaći zakoni, ukidaju se licitacije za prodaju zemljišta, niti se primenjuje se Zakon o javnim nabavkama.

Na osnovu ovog sporazuma, u januaru 2013. tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić potpisao je i predugovor sa kompanijom Al Dahra.

Ova kompanija, prema tom predugovoru, trebalo je da preuzme osam državnih poljoprivrednih kombinata.

Najavljeno je da će ukupna investicija iznositi 200 miliona evra. Mediji su izveštavali da je predugovorom predviđeno da će arapska kompanija hektar njive prve klase kupovati po ceni od 12.500 evra, a zakup po hektaru plaćati između 250 i 370 evra godišnje.

Sve je, međutim, ostalo samo na potpisanom predugovoru, jer je ugovor o izdavanju državnih oranica umesto s ovom kompanijom, potpisan s firmom Al Rawafed International Investment.

Ipak, umesto kroz partnerstvo s državom, Al Dahra je ušla na tržište Srbije 2014. godine kupovinom kompanije Rudnap Agrar, nekada u vlasništvu Vojina Lazarevića. Al Dahra je prvo preuzela 51 odsto vlasništva Rudnapa, da bi 2015. postala stopostotni vlasnik kompanije.

Izvor: N1, Insajder