Jermenski premijer: Turska vojno podržava azerbejdžanske snage u Nagorno-Karabahu

U intervjuu za francuski dnevnik Figaro, Pašinijan je optužio Tursku da je podržala azerbejdžansku vojsku borbenim avionima, dronovima i drugom vojnom opremom.

„Postoje dokazi da su turski vojni komandanti direktno umešani u vođenje ofanziva“, rekao je premijer u danas objavljenom intervjuu.

Prema njegovim rečima, turske snage koriste bespilotne letelice i avione tipa F-16 u bombardovanju civilnih zona u Nagorno-Karabahu.

„Znamo da je Turska obučila i prevezla hiljade plaćenika i terorista iz područja koje zauzima na severu Sirije“, rekao je premijer.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je ranije da avioni F-16 turskih vazduhoplovnih snaga ne učestvuju u borbenim dejstvima u Nagorno-Karabahu.

Da se ne samo Azerbejdžan, već i Turska bori protiv Nagorno-Karabaha i da ima njenih helikoptera, aviona F-16 i vojnika i plaćenika iz raznih zemalja, prethodno je rekao i predsednik te samoproklamovane republike Araik Harutiunijan.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je juče da put do trajnog mira na Kavkazu vodi kroz povlačenje Jermenije sa okupirane teritorije Azerbejdžana, istakavši da će Ankara i dalje svim resursima i srcem podržavati bratski Azerbejdžan koji se našao na meti novih jermenskih napada.

Jermensko ministarstvo odbrane saopštilo je ranije da je turski F-16 oborio jermenski avion Su-25. Azerbejdžan je te tvrdnje odbacio.

Novi sukob oko Nagorno-Karabaha, većinski jermenske enklave u Azerbejdžanu, izbio je 27. septembra i od tada je poginulo više od 100 ljudi, a ranjene su stotine.

Kako prenosi RTS na planu propagandnog rata manipuliše se brojem žrtava. Azebejdžanske vlasti tvrde da Jermenija ima čak 2.300 poginulih i ranjenih, dok iz Jerevana tvrde da je taj broj samo sto i da Azerbejdžan ima oko 800 žrtva.

Predsednici Rusije i Francuske Vladimir Putin i Emanuel Makron pozvali su juče na „potpuni“ prekid borbi i izrazili spremnost da pojačaju diplomatske napore da bi doprineli rešenju sukoba, a Rusija je ponudila i da bude domaćin razgovora o prekidu sukoba između Azerbejdžana i jermenskih snaga.

Prethodno je i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio upotrebu sile i pozvao Jermeniju i Azerbejdžan da hitno zaustave borbe i nastave razgovore bez preduslova.

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska. Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

Izvor: Beta, Insajder