Jovanović: U broj testova koji dnevno saopštavamo ulaze i PCR i serološki testovi

„PCR testiranje predstavlja jedan od osnovnih instrumenata, međutim klinička manifestacija i simptomi koji se javljaju takođe predstavljaju veoma značajne kriterujeme za postavljanje dijagnoza. Postavlja se dijagnoza sumnje na kovid19“, rekla je Jovanović.

Kako je rekla, u ovom trenutku ne može reći da ima saznanja o potpisanim ugovorima kada je u pitanju nabavka vakcine.

„To će reći Krizni štab i Vlada kada bude realizovano. Svi smo zainteresovani da obezbedimo vakcinu. Ali to je proces koji prilično dugo traje. Pripreme se obavljaju najmanje godinu dana unapred“, naglasila je.

Jovanović je, takođe, istakla da se trenutno ne može sa preciznošću reći koliko ljudi u Srbiji se definiše kao kontakt osobe zaražene kovidom.

„Ne možemo reći sa preciznošću koliko je osoba koje su definisane kao kontakt jer imamo dve kategorije slučajeva - oni ljudi koji se leče, najčešće u bolnicama sa težim kliničkim slikama i isti takav broj na kućnom lečenju. Kontakte delimo na neposredne, što je najčešće porodica, ili one za koje se pretpostavlja da su bili u kontaktu sa zaraženom osobom bez zaštite. Ne možemo reći koliko je kontakata, sigurno ih ima više hiljada“, navela je Jovanović.

Ona je istakla da je važno da osobe koje se nalaze na kućnom lečenju ne izlaze iz svojih kuća i ne zaražavaju ostale, a da osobe koje su bile u kontaktu sa nekim zaraženim takođe ostanu u kućama i prate svoje simptome, a ukoliko ih ne bude bilo 14 dana, mogu da smatraju da nije došlo do zaraze.

Na pitanje kako bi trebalo da se ponašaju osobe koje su preležale virus, direktorka Batuta je navela da se preporuke razliku u odnosu na to da li je osoba bila na kliničkom ili kućnom lečenju.

„Kada se završi klinička manifestacija boelsti, ako je bolnički lečena, preporuka je da ta osoba naredne dve nedelje bude manje aktivna, da energiju usmeri na ozdravljenje. Nije infektivna u tom periodu, drugi PCR test koji se radi za osobe koje izlaze iz bolnice govori da je osoba spremna za kolektiv. Posle izvesnog vremena može se utvrditi kakva je zaštita ostala u organizmu, radi se serološki test. Ukoliko čak i ne bude antitela, svaki organizam ima i one druge mehanizme odbrane, jer ćelije pamte da su bile u dodiru s virusom“, kaže Jovanović.

Za one sa blažom kliničkom slikom, po završetku simptoma i isteku 14 dana, nakon pregleda lekara osoba je spremna da se vrati svom uobičajenom poslu.

„Kada su u pitanju blaži slučajevi, savetuje se da ako prođe 10 dana sa blažim simptomima, tri dana bez simptoma, da osoba i ne mora da se testira i smatra se da može da se vrati svojim uobičajenim aktivnostima“, istakla je ona.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković je ponovio da, s obzirom na to da vakcine još nema, Srbija može samo da prati situaciju.

„I da stanemo među prvima u red zemalja koje će dobiti vakciju, da dobijemo vakcinu koja odgovora svim normativima, i sa kojima se saglasi struka“, naveo je.

Gojković je rekao da je veliki broj zemlja razvio aplikaciju za praćenje kontakata zaraženih, a da Srbija u okviru Kriznog štaba i Vlade ima IT grupu koja radi na razvoju te aplikacije.

Govoreći o izjavi koju je predsednik Srbije dao 12. jula – da očekuje da bi u narednih 20 dana zaraza mogla biti savladana, Gojković je rekao da „predsednik kao i svi mi želi da se ova situacija što pre dovede u optimalan nivo“.

„Krajem jula imamo i nešto što smo očekivali, da će nam biti potrebne dve do tri nedelje sprovođenja aktivnih mera da bismo dobili rezultate. Izjava se može podrediti trenutku u kojem se nalazimo. Istina je da se nalazimo na dobrom putu“, tvrdi pokrajinski sekretar za zdravstvo.

Dodaje da će Srbija pomoću softvera na kojem se treuntno radi imati mogućnost da doprinese „ozbiljnim statističkim podacima“ o preminulima i tome koje su pridružene bolesti imali.

„Sada imamo samo za pojedinačne bolnice, ali na sveobzuhvatnim podacima se radi“, rekao je.

Dodao je da je veliki broj preminulih bio gojazan. Gojković, međutim, ističe da je pad broja obolelih i broja pacijanata na respiratoru, posledica poštovanja mera, a ne slabljenja potencijala virusa.

Govoreći o preporukama za javna kupališta, on kaže da je važno da se i tu poštuju preporučene mere, kao najvažnija distanca, jer iako virus ne može opstati u vodi, ne znači da su ljudi tokom kupanja stalno pod vodom.

Gojković je napomenuo i da se radi na kažnjavanju nepoštovanja mera.

„Sanitarna i komunalna inspekcija su mnogo aktivnije, podneto je više desetina prekršajnih prijava, kako za nenošenje maski, tako i za nepoštovanje mere samoizolacije. Kazne za fizička lica su 50-150.000 dinara. Kazna za privredne subjekte koji se ne pridržavaju proklamovanih mera je do 500.000 dinara. Inspekcije su na terenu i postoji već veliki broj prijava, to je posao koji će se sigurno intenzivirati“, zaključio je pokrajinski sekretar.

Izvor: Insajder