Katalonskim liderima zatvorske kazne, evropski nalog za hapšenje Pućdemona

Pućdemon je rekao je da su oni osuđeni na ukupno 100 godina zatvora i da to predstavlja nečuvenu kaznu.

„Ukupno 100 godina zatvora… vreme je da se reaguje kao nikada do sada. Za budućnost naših sinova i kćerki. Za demokratiju. Za Evropu. Za Kataloniju“, napisao je Pućdemon na Tviteru.

On, inače, od neuspelog pokušaja secesije živi u Belgiji, a sud u Nemačkoj odbio je da ga isporuči kada je privremeno boravio u toj zemlji u julu prošle godine, nakon čega je Španija povukla nalog za hapšenje. On se tereti za pobunu i zloupotrebu javnih sredstava, isto za šta je devet političara dobilo zatvorske kazne.

„Devet godina zatvora neće uticati na moj optimizam“

Najveća kazna, 13 godina zatvora, dosuđena je bivšem potpredsedniku katalonske vlade Oriolu Žunkerasu. Žunkeras je posle izricanja presude rekao da „nema druge opcije do da se izgradi nova država“.

Osuđeni Žordi Sančez je poručio da „devet godina zatvora neće uticati na njegov optimizam“.

„Katalonija će biti nezavisna ako budemo uporni“, poručio je.

Aktuelni katalonski lider Kim Tora pozvao je na amnestiju i zatražio razgovor sa kraljem Felipeom Šestim i premijerom Španije Pedrom Sančezom.

„Zahtevamo oslobađanje političkih zatvorenika i onih koji su u egzilu. Zahtevamo amnestiju za sve protiv kojih se vodi proces“, naveo je Tora u televizijskom obraćanju.

Tora je izjavio i da je presuda katalonskim liderima uvreda demokratije.

„Osuđeno je 12 časnih ljudi i demokrata. Uvek su delovali u demokratskom smislu. Osuditi ih je uvreda za demokratsko i katalonsko društvo“, rekao je Tora, zatraživši hitan sastanak sa premijerom Španije Pedrom Sančesom.

Sančez je potom izjavio da se osuđeni lideri separatističkog pokreta u Kataloniji moraju povinovati izrečenim kaznama.

Nakon izricanja zatvorskih kazni stotine studenata i javnih službenika okupilo se na protestima u Barseloni, Đironi, Ljeidi, Taragoni i Manresi.

Javni službenici su izašli ispred zgrada preduzeća, a blokirane su i tri glavne ulice Barselone.

Građani uzvikuju „Učinićemo to opet“, što je slogan koji koriste oni koji se zalažu za novi referendum o nezavisnosti.

Iako su protesti pristalica nezavisnosti do sada bili mirni, vlasti navode da su spremne za bilo kakvo nasilje.

Fudbalski savez Katalonije suspendovao utakmice u regionu

Fudbalski savez Katalonije suspendovao je sve utakmice u regionu zbog donesenih presuda.

Kako su preneli španski mediji, Savez je naveo da je suspenzija izraz solidarnosti sa političkim liderima i njihovim porodicama i da pokriva sve fudbalske i futsal mečeve. Suspenzija ne uključuje prvu ligu – Primeru i reprezentaciju Španije.

Ranije danas oglasio se i fudbalski klub Barselona, navodeći da „zatvor nije rešenje“ i da sukob mora da se reši političkim dijalogom.

Barselona se inače zalaže za nezavisnost Katalonije, a na njenim utakmicama na stadionu Kamp Nou uvek se mogu videti katalonske zastave.

Katalonski parlament proglasio je 27. oktobra 2017. godine nezavisnost od Španije. Za nezavisnost je glasalo 70 od 135 poslanika, 10 je bilo protiv, dok su dva listića bila prazna. Španska vlada je zatim zvanično preuzela direktnu kontrolu nad Katalonijom i raspustila separatističku regionalnu vladu.

Potom je Ustavni sud Španije proglasio referendum pravno nevažećim.

Katalonske zastave na kancelarijama LSV

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak osudio je danas, kako je ocenio, "drakonske" zatvorske kazne od ukupno 100 godina za devet političara iz Katalonije, dok je LSV u nekoliko vojvođanskih gradova i opština na svojim prostorijama istakla zastave Katalonije, u znak solidarnosti sa osuđenima.

Čanak je u saopštenju za javnost naveo da je reč o "nečuvenim kaznama", koje su primer "državne represije". Katalonske zastave bile su na sedištima LSV i u vreme referenduma o nezavisnosti, dok je sam Čanak u to vreme bio u Kataloniji.

Izvor: Beta