Komemoracija u Potočarima bez državnih zvaničnika Srbije

Skup je protekao bez incidenta. Sahranu je predvodio poglavar Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein Kavazović. Tokom komemoracije u Potočarima su se obratile brojne zvanice, a samoj sahrani je prisustvovalo više hiljada ljudi.

Posle komemoracije usledila je sahrana posmrtnih ostataka 35 srebreničkih žrtava, koje su identifikovane od prošle godine. Najmlađa žrtva koja je sahranjena ove godine je 16-godišnji Vesid Ibrić, dok je Šahin Halilović, koji je imao 71 godinu kada je ubijen, najstarija žrtva.  

Do sada je na groblju Memorijalnog centra u Potočarima sahranjeno 6.610 žrtava ubijenih tokom ofanzive srpskih snaga na zaštićenu zonu Srebrenica u junu 1995. godine. Još se traga za oko 1.000 žrtava.

Zločini paravojnih formacija u Srebrenici (VIDEO)

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović je danas na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici rekla da se ne sne dozvoliti da se pod tepih guraju istorijski događaji koje bi mnogi najradije zaboravili.

"Danas se sećamo ubijenih uz okrutnost kakva Evropa nije videla. Odajem počast njihovih majki, supruga, sestara koje su uporne u borbi za pravdu. Nema reči koje mogu zameniti tišinu, ali naše reči moraju biti glasne i snažne", navela je Dunja Mijatović.

Mogerini i Han: Najmračniji momenat čovečanstva

„Ova komemoracija podseća nas na jedan od najmračnijih momenata čovečanstva i moderne evropske istorije, kao i na našu obavezu da sprečimo da se takav zločin ikada više ponovi'', poručili su u zajedničkoj izjavi visoka predstavnica Eu za spoljnu politiku Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han.

Olufemi Elijas sekretar Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS), je na komemoraciji rekao da su ga prepunile emocije i duboka tuga kada je došao u Srebrenicu.

„Ne možemo izbrisati ono što se desilo, ali da bismo gledali u budućnost, važno je da se utvrde sve činjenice o genocidu. Svi oni koji su učestvovali u ovome trebaju biti kažnjeni, da bi ostali zapisani u istoriji čovečanstva, da se zna ko su ti ljudi koji su počinili genocid pre 23 godine“, rekao je Elijas.

Skupu su se obratili i Bakir Izetbegović, predsedavajući Predsedništva BiH,  Abdulhamid Gul, turski ministar pravde, Klaus Zorn, šef Centralne jedinice za istrage ratnih zločina (ZBKV) iz Nemačke i Nermin Alivuković, predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje genocida u Srebrenici.

Presuda Mladiću i jedan postupak u Srbiji

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanade, SAD i Australije. 

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija. 

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS. 

Komemoraciji u Potočarima prisustvuje lider Liberalno-demokratske partije  Čedomir Jovanović. Liga socijaldemokrata Vojvodine saopštila je danas da je "duboko razočarana" zbog izostanka dostojanstvenog obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici i ocenila da ni posle 23 godine od ubistva više od 8.000 muškaraca i dečaka u Srbiji ne postoji jasna spremnost da se zločin osudi.

NVO Žene u crnom sinoć su stajanjem na Trgu republike u Beogradu i čitanjem imena srebreničkih žrtava obeležile 23 godine od genocida u Srebrenici.

Skupština Srbije usvojila je 2010. Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, ali bez pominjanja reči genocid. 

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U Haškom tribunalu zbog genocida u Srebrenici suđeno je Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske Republike Srpske i vođi bosanskih Srba Radovanu Karadžiću. Mladić je uhapšen u maju 2011. nakon gotovo 16 godina bekstva. U novembru 2017. Mladić je nepravosnažno osuđen na doživotni zatvor za zločine u Srebrenici. Radovan Karadžić je osuđen na 40 godina zatvora.

Pompeo: SAD se pridružuju BiH u sećanju na žrtve genocida u Srebrenici

Državni sekretar SAD Majk Pompeo izjavio je povodom 23 godine od genocida u Srebrenici da se SAD pridružuju Bosni i Hercegovini (BiH) u sećanju na više od 8.000 stradalih muškaraca i dečaka i da treba raditi za dan kada će pravda stići sve počinioce zločina.

"Strašan genocid u Srebrenici nas podseća da moramo težiti stabilnoj i prosperitetnoj budućnosti za sve građane, bez obzira na rasu ili veru, u BiH i drugde", navodi se u saopštenju Pompea.

On je naveo da se gradeći bolju budućnost svakog dana moramo sećati prošlosti.

Pompeo je rekao da treba raditi za dan kada će posmrtni ostaci svih ubijenih u Srebrenici biti sahranjeni i za dan kada će pravda "stići sve počinioce koji su još na slobodi".

U Srbiji, pred Većem za ratne zločine se sudi osmorici bivših pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. To je prva optužnica u vezi sa genocidom u Srebrenici koja je podignuta u Srbiji. Optuženi se terete se da su na lokalitetu Kravice jula 1995. godine učestvovali u ubistvu više stotina Muslimana. Suđenje je nakon odlaganja počelo u februaru 2017, a novo suđenje počelo je u martu ove godine. Naime, zbog činjenice da je optužnica bila podignuta u vreme kada Srbija nije imala tužioca za ratne zločine niti vršioca funkcije, Apelacioni sud je po žalbi odbrane odbacio optužnicu. To je značilo da suđenja neće ni biti.

Jedini način da se postupak nastavi bilo je da novoizabrana tužiteljka Snežana Stanojković stane iza optužnice. Ona je podnela zahtev za nastavak postupka, ali je Viši sud smatrao da ona mora podneti novu optužnicu. Tako je Viši sud odbio ovaj zahtev kao nepotpun i saopštio je da sudu nije dostavljena nova optužnica na osnovu koje je moguće nastaviti ovaj krivični postupak. 

Po žalbi tužioca za ratne zločine odlučivao je Apelacioni sud koji je preinačio odluku Višeg suda i dozvolio nastavak suđenja po staroj optužnici.

Dan žalosti u Novom Pazaru

Na teritoriji Novog Pazara danas je Dan žalosti, po odluci Skupštine grada donetoj na sednici pre tri godine, kada je 11. jul proglašen za Dan sećanja na žrtve genocida nad Bošnjacima u Srebrenici.

Tekst odluke sastavljen je 2015. godine nakon sastanka šefova četiri odborničke grupe bošnjačkih stranaka u lokalnoj skupštini, a usvojena je jednoglasno.

Tim dokumentom najoštrije se osuđuje genocid, ali i svako poricanje genocida. Osim toga, Skupština Novog Pazara osudila je tada i sve druge zločine počinjene '90-tih godina i izrazila saosećanje sa porodicama žrtava.

Toj sednici nisu prisustvovali odbornici liste "Pokrenimo Novi Pazar - Tomislav Nikolić" i Demokratske stranke, a tadašnji gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović rekao je da je razočaran njihovim odsustvom.

Izvor: Beta, N1, Insajder