Kon: Nema dovoljno kadrova za masovno testiranje, planirano više nego što se moglo izvesti

„Što se tiče masovnog testiranja, mi polako povećavamo brojeve testiranih. Zašto? Jednostavno, nemamo takvog kadra da bi mogli da odgovorimo takvom pritisku naglog povećanja. To verovatno oni koji su najavljivali masovno testiranje, nisu očekivali“, rekao je Kon.

Kako je dodao, očekivali su da mogu da urade mnogo više.

„Neko je mislio da može tri puta više da uradi, nego što stvarno može da uradi“, rekao je doktor Kon.

Kon: Brzi testovi samo orjentacioni, nismo ubeđeni da su korisni     

Na pitanje novinara kako komentariše kritike oko toga što u Hrvatskoj koriste brze testove, a u Srbiji ne, epidemiolog Predrag Kon kaže da ne misli da su pogrešili u izboru.

„Trenutno smo svi u borbi protiv virusa pa ćemo videti kako je ko radio, da li je bilo bolje ili ne. Mi te testove zovemo orjentacioni testovi i nismo ubeđeni da su baš korisni. Ali možda nas ubede u suprotno. Ipak, ne mislim da smo pogrešili jer je borba za život i kod njih i kod nas", rekao je Kon.

On je dodao da takvu ocenu treba ostaviti za period nakon epidemije kada se budu razmenjivali iskustva. A to će trajati, kako je rekao, godinama.                                               

Drugo pitanje je, kako je istakao, zašto nemamo tog kadra.

„To je dubiozno i ozbiljno pitanje i podrazumeva odnos prema tom delu medicine i uopšte prema prevenciji. Ovde očigledno nije dobro planirano. Neko je mislio da može mnogo više da uradi. Nedostaje nam taj laboratorijski kadar koji osim što mora da radi sa ovakvom opremom mora da bude i medicinski obrazovan jer je u pitanju unos podataka iz složene dokumentacije i podaci koji se unose“, istakao je Kon.

„Sada sledi pitanje, kako su ostali sposobni? To zavisi od toga kako su se pripremali. Prema tome, u okviru ovoga je urađeno sve što je bilo moguće da se uradi sa onim kapacitetima sa kojima smo mogli da uradimo“, rekao je Kon.

Prošireni su kapaciteti u vanrendom stanju, dodao je.

Kako je istakao, sada su otkrivene neke stvari iz razloga što je neprekidno saopštavano i planirano na osnovu onoga što su drugi saopštavali.

„Ako neko saopštava da neko može tri puta više da uradi i onda se konstatuje da to ne može da uradi, jednostavno idete dalje“, istakao je Kon.

Na ovo se nadovezala zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević ponavljajući da su indikacije proširene za testiranje odgovaraju tom proširenom ili masovnom testiranju.

„Zbog nedostaka kapaciteta imamo nekada zastoj u analizi i objavljivanju podataka i nije onoliko brzo koliko smo mi želeli”, istakla je Kisić Tepavčević.

Kako je dodala, sada je završena izgradnja specijalne laboratorije covid uz podršku kolega iz Kina.

„Tokom vikenda dolaze aparature i mašine i očekuje se da se u Beogradu radi 2.000 testova dnevno i krene da se radi od kraja sledeće nedelje. Ali napominjem sve indikacije su one indikacije koje odgovaraju konceptu masovnijeg testiranja”, istakla je Kisić Tepavčević.

Načelnik Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović rekao je odgovarajući na pitanje novinara zašto imamo primere pacijenata koji danima čekaju rezultate testova u istim sobama ne znajući ko je pozitivan, a ko negativan, da ne postoje način da se svim pacijentima omoguće posebne sobe zbog zdravstvenog nadzora.

Kako je istakao, činjenica da se u pojedinačnim slučajevima čekaju rezultati duže ali svakako kraće nego ranije.

„Sada sa povećanjem kapaciteta je to manje. Mi nemamo kapacitete kao i većina zemalja u Evropi da svaki bolesnik u samostalnoj sobi bude sa nezavisnim mokrim čvorom jer im ne možete obezbediti nadzor“, dodao je Stevanović.

Pacijenti su u zajedničkom smeštaju, kako je dodao, na dovoljnoj distanci sa svim zaštitnim merama.

„Moram da pohvalim, većina pacijenata poštuju sve mere i izuzetno su discplinovani, a rizik je mnogo manji nego što bi bio rizik da ih vratimo u kućne uslove ili pojedinačne hotelske sobe gde bi ih neko obilazio jednom dnevno ili jednom u dva dana“, istakao je Goran Stevanović.

Izvor: Insajder