<article>"To šteti zdravlju, a energetika to do sada nije plaćala. Građani Srbije plaćaju tu cenu", ukazao je on, prenelo je Ministarstvo rudarstva i energetike.Ali, "sada se to menja zbog pravnog okvira Evropske zajednice jer je 2013. usvojena direktivu o velikim ložištima, da se dodatnim cenama opterete štetne emisije termoelektrana", kazao je Kopač.Ambasador Japana u Srbiji Takahiko Кacumata je rekao da je izgradnja postrojenja za odsumpravanje dimnih gasova u TE "NIkola Tesla A"  prvi projekat u oblasti zaštite životne sredine, započet 2019. godine, koji se realizuje u okviru sporazuma vlada dve zemlje."Važno je da sve termoelektrane smanje emisiju sumpor-dioksida, zbog zdravlja ljudi i usklađivanja sa EU standardima. Siguran sam da će ovakvi zeleni projekti biti osnova i za našu dalju saradnju", rekao je Кacumata.Ministarka Zorana Mihajlović, koja je s Kopačem posetila gradilište postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova obrenovačke termoelektrane, rekla je da "pola milijarde evra ulažemo zajedno samo u projekte odsumporavanja"."Uslov broj jedan je da smo energetski bezbedni, da imamo dovoljno gasa, električne energije, ali jednako važan uslov je i zaštita životne sredine", rekla je ministarka."Verujem da ćemo do kraja ove godine imati nacionalni plan za klimu i energetiku i da ćemo već sledeće godine biti energetski zeleniji. Vredno ćemo raditi na energetskoj tranziciji koja je uslov privrednog razvoja naše zemlje", kazala je ona.Direktor EPS-a Milorad Grčić izjavio je da je to u Obrenovcu jedan od najvažnijih projekata EPS i jedan u nizu u cilju zaštite životne sredine i obezbedjivanja dugoročnosti i dugovečnosti svakog instalisanog proizvodnog kapaciteta."Tretiraju se blokovi A3, A4, A5 i A6, a do sada je uloženo oko 500 miliona evra u ovakve projekte, a planovi za naredni period su ulaganje od 1,2 milijarde evra", naveo je on.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/21520/">Izgradnja postrojenja</a> za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani "Nikola Tesla B" u Obrenovcu počela je u decembru prošle godine. Prdviđeno je da u taj projekat bude uloženo 210 miliona evra.Kopač je prethodno učesvovao na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na kojoj je predstavio godišnji izveštaj o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike.On je naveo da su cene električne energije u Srbiji za preduzeća približno kao i u EU, ali da su za domaćinstva daleko niže i da bi morale da se povećaju, dok bi pomoć socijalno ugroženima bila namenja samo onima kojima je to najpotrebnije.On je rekao i da bi Srbija trebalo postepeno da počne i sa zaračunavanjem cene na ugljendioksid u prizvodnji struje, ali u početku bez plaćanja i da će tu inicijativu predati EPS-u.Naveo je da je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/21700/">prekršajni postupak protiv Srbije</a> zbog izostanka reformi u Srbijagasu najstariji postupak u EZ koji se vodi još od 2013. godine.Kao veliki problem on je naveo subvencije na ugalj za koje kaže da nisu dozvoljene, a koje su veće od subvencija za obnovljive izvore energije.On je na sednici Odbora, kojoj je prisustvovala i potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, rekao da Srbija nije postigla obavezujući cilj da udeo energije iz obnovljivih izvora u konačnoj potrošnji bude do 27 odsto i da je trenutno na nivou od 21 odsto.On je, međutim, naveo da će novi zakon o obnovljivim izvorima energije, čije usvajanje se uskoro očekuje, otvoriti vrata za nove investicije.Za životnu sredinu najveći problem su, prem anjehobim rečima, emisije sumpordioksida."Emisija sumpordioksida u Srbiji je 2019. bila šest puta veća nego što su dozvoljene po srpskim pravila, još više ako se uporedi sa pravilima EU", rekao je Kopač.Naveo je da Srbija usvojila Nacionalni plan smanjenja emisija i odlučila da zatvori neke od termoelektrana, a da su problem Kostolac i "Nikola Tesla"."To će biti veoma komplikovano za srpski elektroenergetski sistem. Nadam se da će Srbija tu poštovati te rokove", rekao je Kopač.Izvor: Beta, RTS</article>

"To šteti zdravlju, a energetika to do sada nije plaćala. Građani Srbije plaćaju tu cenu", ukazao je on, prenelo je Ministarstvo rudarstva i energetike.Ali, "sada se to menja zbog pravnog okvira Evropske zajednice jer je 2013. usvojena direktivu o velikim ložištima, da se dodatnim cenama opterete štetne emisije termoelektrana", kazao je Kopač.Ambasador Japana u Srbiji Takahiko Кacumata je rekao da je izgradnja postrojenja za odsumpravanje dimnih gasova u TE "NIkola Tesla A"&nbsp; prvi projekat u oblasti zaštite životne sredine, započet 2019. godine, koji se realizuje u okviru sporazuma vlada dve zemlje."Važno je da sve termoelektrane smanje emisiju sumpor-dioksida, zbog zdravlja ljudi i usklađivanja sa EU standardima. Siguran sam da će ovakvi zeleni projekti biti osnova i za našu dalju saradnju", rekao je Кacumata.Ministarka Zorana Mihajlović, koja je s Kopačem posetila gradilište postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova obrenovačke termoelektrane, rekla je da "pola milijarde evra ulažemo zajedno samo u projekte odsumporavanja"."Uslov broj jedan je da smo energetski bezbedni, da imamo dovoljno gasa, električne energije, ali jednako važan uslov je i zaštita životne sredine", rekla je ministarka."Verujem da ćemo do kraja ove godine imati nacionalni plan za klimu i energetiku i da ćemo već sledeće godine biti energetski zeleniji. Vredno ćemo raditi na energetskoj tranziciji koja je uslov privrednog razvoja naše zemlje", kazala je ona.Direktor EPS-a Milorad Grčić izjavio je da je to u Obrenovcu jedan od najvažnijih projekata EPS i jedan u nizu u cilju zaštite životne sredine i obezbedjivanja dugoročnosti i dugovečnosti svakog instalisanog proizvodnog kapaciteta."Tretiraju se blokovi A3, A4, A5 i A6, a do sada je uloženo oko 500 miliona evra u ovakve projekte, a planovi za naredni period su ulaganje od 1,2 milijarde evra", naveo je on.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/21520/">Izgradnja postrojenja</a> za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani "Nikola Tesla B" u Obrenovcu počela je u decembru prošle godine. Prdviđeno je da u taj projekat bude uloženo 210 miliona evra.Kopač je prethodno učesvovao na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na kojoj je predstavio godišnji izveštaj o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike.On je naveo da su cene električne energije u Srbiji za preduzeća približno kao i u EU, ali da su za domaćinstva daleko niže i da bi morale da se povećaju, dok bi pomoć socijalno ugroženima bila namenja samo onima kojima je to najpotrebnije.On je rekao i da bi Srbija trebalo postepeno da počne i sa zaračunavanjem cene na ugljendioksid u prizvodnji struje, ali u početku bez plaćanja i da će tu inicijativu predati EPS-u.Naveo je da je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/21700/">prekršajni postupak protiv Srbije</a> zbog izostanka reformi u Srbijagasu najstariji postupak u EZ koji se vodi još od 2013. godine.Kao veliki problem on je naveo subvencije na ugalj za koje kaže da nisu dozvoljene, a koje su veće od subvencija za obnovljive izvore energije.On je na sednici Odbora, kojoj je prisustvovala i potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, rekao da Srbija nije postigla obavezujući cilj da udeo energije iz obnovljivih izvora u konačnoj potrošnji bude do 27 odsto i da je trenutno na nivou od 21 odsto.On je, međutim, naveo da će novi zakon o obnovljivim izvorima energije, čije usvajanje se uskoro očekuje, otvoriti vrata za nove investicije.Za životnu sredinu najveći problem su, prem anjehobim rečima, emisije sumpordioksida."Emisija sumpordioksida u Srbiji je 2019. bila šest puta veća nego što su dozvoljene po srpskim pravila, još više ako se uporedi sa pravilima EU", rekao je Kopač.Naveo je da Srbija usvojila Nacionalni plan smanjenja emisija i odlučila da zatvori neke od termoelektrana, a da su problem Kostolac i "Nikola Tesla"."To će biti veoma komplikovano za srpski elektroenergetski sistem. Nadam se da će Srbija tu poštovati te rokove", rekao je Kopač.Izvor: Beta, RTS

Najvažnije vesti

Janez Kopač i Zorana Mihajlović u obliasku TE Nikola Tesla Foto: Facebook/Zorana Mihajlović

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Kopač: 16 termoelektrana u regionu proizvodi više sumpor-dioksida i prašine nego 250 termoelektrana u celoj EU