Kragujevački oružari prikupljaju potpise protiv privatizacije
Samostalni sindikat kragujevačke fabrike "Zastava oružje" počeo je danas prikupljanje potpisa zaposlenih kako bi izrazili neslaganje sa idejom da se ta fabrika vojne industrije privatizuje, saopšteno je danas.
Objavljen je i protestni proglas u kojem se poziva na potpisivanje peticije za očuvanje fabrike oružja, uz protivljenje najavljenoj privatizaciji 49 odsto kapitala te fabrike.
U proglasu se navodi se ni da posle trodnevnih štrajkova oružara nije promenio odnos vlasti prema privatizaciji fabrike u Kragujevcu.
"Zašto treba da mislimo da će upravljanje biti bolje kada se proda 49 odsto kapitala? Progres društva i opstanak države ne može da se zasniva na prodaji strateških fabrika koje strani kapitalisti žele da kupe, i to neće spasiti Srbiju već će je uvesti u stanje apsolutne nemoći i zavisnosti", piše u proglasu.
Sindikat je dodao da će nastaviti da insistira i na utvrđivanju odgovornosti onih koji su u protekle tri godine "doprineli da se fabrika nađe u teškoćama i pored najveće potražnje za njenim proizvodima".
Najavljeno je i da će biti nastavljeni pregovori sa predstavnicima Nadzornog odbora da se obezbedi i isplata zahtevanog bonusa od 25.000 dinara.
Podsetimo, radnici kragujevačke fabrike "Zastava oružje" održali su nekoliko protesta prethodnih dana. Nedavno je održan i štrajk upozorenja ispred Upravne zgrade preduzeća protestujući zbog neisplaćivanja traženog bonusa od 25.000 dinara, ali i sa zahtevima da se od 1. januara izuzmu iz obaveze umanjenja zarada, a fabrika iz najavljene privatizacije.
Direktor fabrike "Zastava oružje" Milojko Brzaković odbavio je sve optužbe sindikata o lošem stanju u fabrici, nazvao ih notornim lažima i uzvratio kontra optužbama da su sindikalne vođe štrajk organizovale iz ličnih interesa.
Prethodni protest održan je 25. januara.
Predstavnici Štrajkačkog odbora ove fabrike su i pre sedam dana održali sastanak sa gradonačelnikom Kragujevca Radomirom Nikolićev na kome su mu predati zahtevi oružara i pokazatelji poslovanja fabrike uz očekivanje da se grad, kao vlasnik jednog dela kapitala, uključi i pomogne.
Gradonačelnik je tada predložio da grad, kao i u slučaju protesta u Fijatu, bude "kanal komunikacije" između resornih ministarstava i zaposlenih u fabrici.
Izvor: Beta, Insajder