Kuburović: Izmene Krivičnog zakonika sa kaznom doživotnog zatvora u maju u Skupštini
Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je danas da očekuje da se izmene Krivičnog zakonika, koje predviđaju uvođenje doživotnog zatvora za najteže oblike krivičnih dela, nađu u maju u skupštinskoj procuduri.
“Time ćemo pokazati da je prihvaćena inicijativa Fondacije Tijana Jurić i verujem da će tokom maja ceo taj postupak biti završen”, rekla je Kuburović, gostujući na Televiziji Pink.
Ona je rekla da 158.000 potpisa, koji su prikupljeni za uvođenje doživotne kazne, govore da postoji takva podrška građana.
“Ministarstvo pravde je normativno prilagodilo predlog koji je Fondacija Tijana Jurić dostavila”, rekla je Kuburović.
Govoreći o donošenju Zakona o poreklu imovine, ona je rekla da Radna grupa prikuplja komentare kako bi se pojedine odredbe, koje možda nisu dovoljno jasne, precizirale.
Kuburović je rekla da će koncept koji je u predlozima uradilo Ministartvo pravde ostati i veruje da će taj zakon uskori biti u proceduri.
“Oni koji ga se plaše imaju razloga za to”, rekla je Kuburović.
Ministarstvo pravde objavilo je u ponedeljak Nacrt zakona o izmenama i dopunama Кrivičnog zakonika, kojim se pooštravaju kazne za najteža krivična dela. Novina je i kazna doživotnog zatvora koja je propisana za krivična dela kao što su teško ubistvo, silovanje koje za posledicu ima smrt, zatim obljubu nad detetom i nemoćnim licem sa smrtnom posledicom, kao i za krivično delo obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom...
Milojević: Nemam ništa protiv, ali treba raditi na prevenciji
O tome je u emisiji Insajder debata govorio predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević, koji smatra da pooštravanje kazni, pa i uvođenje doživotnog zatvora neće imati uticaj na one koji čine najteža krivična dela, jer se oni ne plaše dužine kazne. On je naveo da lično nema ništa protiv uvođenja doživotnog zatvora, ali da treba raditi na prevenciji.
“Sudije nemaju ništa protiv pooštravanja kazni. Što se tiče najtežih krivičnih dela, treba imati u vidu da li će to dovesti do smanjenja tih krivičnih dela. Ta krivična dela najviše vrše patološki i psihološki poremećene ličnosti Takva ličnost se ne plaši kazne, on zadovoljava svoj patološki iskrivljeni nagon”, smatra Milojević.
Ukoliko budu usvojene izmene Krivičnog zakonika, kazna doživotnog zatvora biće uvedena za sva krivična dela za koje je po važećem zakoniku propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina.
Ta dela su: ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, agresivni rat, terorizam, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.
Kazna doživotnog zatvora ne može biti izrečena licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu života.
Izostala javna rasprava
Strožu kaznenu politiku najavio je predsednik Aleksandar Vučić 12. januara , i to nakon održane sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.
Dan pre održavanja sednice Saveta ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je saopštio da je u obimnoj akciji policije uhapšeno oko 150 ljudi, kao i da je raspisana crvena Interpolova poternica za Filipom Koraćem, koji važi za bliskog saradnika Luke Bojovića.
Predsednikova najava uvođenja drakonskih kazni izazvala je brojne reakcije – od toga da takve najave nisu u nadležnosti predsednika, preko upitnosti efekata planiranih izmena.
Predstavnici stručne javnosti su s jedne strane navodili da je važno jačanje države u borbi protiv kriminala, ali s druge strane upozoravali da strože kazne ne moraju nužno da utiču na smanjenje učestalosti krivičnih dela, pozivajući se na rezultate prethodnih reformi.
Struka je zahtevala i javnu raspravu o predloženim rešenjima.
Zbog najava se oglasilo i Društvo sudija Srbije koje je istaklo da se ponavlja praksa planiranja značajnih izmena zakona bez javne rasprave i konsultovanja stručne javnosti.
Ovo strukovno udruženje pozvalo je Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva da najavljene mere razmotre i izjasne se o njima.
Izvor: Beta, Insajder