Lončar o neslaganju podataka o ukupno zaraženima i zaraženima po gradovima: Neki se testiraju i tri puta u jednom danu

„U tim brojevima imate ljude koji su došli u stadijum da bi trebalo da su u bolnici, ili da su bili u kućnoj izolaciji, a da je isteklo to vreme, ili im se pogoršalo stanje pa moraju da urade PCR test da vide da li su negativni da bi mogli da izađu iz bolnice. To je ogroman broj ljudi. Imate i jedan manji broj ljudi koji se u jednom danu tri puta testira, odu na tri mesta jer se plaše da će negde biti neki zastoj. Imate i ljude koji nisu u međuvremenu postali negativni kada su se drugi put testirali, ali se ne računaju opet kao pozitivni“, tvrdi ministar.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Batut Verica Jovanović je rekla da je sajt kovid19 „jedan alat od neizmerne važnosti“, pokazatelj koliko se ljudi nalazi pod infekcijom, ali i koliko ostala populacija treba da vodi računa o zaustavljanju prenošenja virusa.

„U pravu ste kada kažete da sabiranjem ne dolazimo do broja koji je juče objavljen. Ali morate da znate da su to sumarni podaci. Mi smo veoma srećni kada se ti podaci pravovremeno objavljuju, međutim, morate imati u vidu da se ne radi o podacima koji su sa tim danom registrovani, nekada su uvećani za period od prethodnog dana. Ali revizija podataka baze je uobičajen proces u svakom institutu i državi, i na njoj se radi“, navodi Jovanović.

Epidemiolozi će, kako je rekla, definisati preventivna pravila za zaposlene u predškolskim ustanovama, a kada su deca u pitanju, odluka o tome će biti doneta u konsultaciji sa lekarom i pedijatrom.

„Ta preporuka će kod nas biti primenjivana u zavisnosti od toga da li se radi o otvorenom ili zatvorenom prostoru. U vrtićima je sada najveća mera distanca, ali i higijena ruku koja se ne sme zaboraviti“, kaže Jovanović.

Inače, Vlada je nedavno usvojila mere po kojima je nošenje zaštitne maske obavezno i za maloletnu decu, a za poštovanje te mere zaduženi su roditelji ili staratelji.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je ponovio da je, kada je u pitanju vakcina, najbitnija njena bezbednost i efikasnost.

Na pitanje da li će ona biti obavezna, rekao je da će to odrediti struka.

„Za sad sa sigurnošću mogu reći da je minimum da vakcina bude preporučena, pogotovo za one koji su visokorizični. Posebno ćemo o njima voditi računa. Država će uraditi sve da obezbedi dovoljne količine, da to bude dobra vakcina i da bude dostupna svakome. Insititut Batut sabira sva mišljenja – lekara raznih specijalnosti, i na osnovu toga on je jedini koji može da donese odluku o obaveznosti vakcine. Insititut takođe pravi raspored vakcinacije“, napomenuo je ministar zdravlja.

Lončar je rekao da se nadao da će do danas prestati da se javljaju ljudi koji su bili na protestima i imaju simptome koronavirusa, ali da i dalje dolaze ljudi koji su bili u kontaktu sa njima.

„Još imamo posledice protesta, nažalost“, poručio je ministar.

Kako je rekao, od ukupnog broja zaraženih od 13. jula do 20. jula u Beogradu je registrovano 37,9 odsto, u Šapcu 5,3, u Novom Sadu - 5,2, u Kraljevu - 4,1, Kragujevcu 3,6, Valjevu 2,7, Užicu 2,08, Vranju 1,6, Loznici 1, 5, a u Nišu - 1,46 odsto.

Naveo je da je, pored Beograda, najteža situacija u Šapcu, Kraljevu i Čačku.

„Mi smo deo pacijenata iz tih bolnica prebacili u Beograd. Naše ekipe su u Šapcu, pravi se privremena bolnica. Što se tiče Vrnjačke Banje, apelujem na lokalnu samoupravu da na vreme preduzmu neophodne mere da ne budu novo žarište“, rekao je Lončar.

On je istakao da ljudi koji čekaju na rezultat ili testiranje, a potrebna im je potvrda za izostanak s posla, „neće biti oštećeni“.

„Niko neće biti oštećen, ako nije stigao test toga dana, stići će sledećeg, ili će osoba biti testirana, imaće neophodan dokaz za to što treba da pravda. Bitno je da je ta osoba u samoizolaciji dobro, bez simptoma. Uradićemo naravno i test, moći će da pravda sve, niko neće biti oštećen“, istakao je ministar.

Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike u Beogradu, je istakao da ne postoji nijedna zajednička karakteristika koja bi se posebno izdvojila kada se govori o mladim ljudima koji su preminuli ili imaju tešku kliničku sliku.

„Postoje dva perioda kada se očekuju pogoršanja - kraj prve i kraj druge nedelje bolesti. Pogoršanja nastaju vrlo naglo, to važi za svaku grupu. Zajednična karakteristika jeste da su inicijalno imali tešku upalu pluća“, naveo je on.

Gojaznost je, kao je rekao, samo jedan od faktora rizika koji pogoršavaju kliničku sliku, a veći je procenat umrlih muškaraca - u Srbiji 64,8 odsto od ukupnog broja preminulih.

Na pitanje da li se koronavirus prenosi vazduhom, Stevanović je naveo da se sve vreme govori o kapljičnoj infekciji, odnosno česticama koje se nalaze u vazduhu, tj da „sve vreme pričamo o vazdušnom tipu prenosa“.

Izvor: Insajder