Makedonija posle referenduma: Svi „pobedili“, na potezu parlament

Zaev je novinarima rekao da je danas dan za "sublimiranje svih analiza i planova" i da će sutra početi razgovore.

A rezultati jučerašnjeg referenduma su, prema podacima Državne izborne komisije (DIK) sledeći: glasalo je 666.743 građanina ili 36,91 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Prema zvaničnim rezultatima koje je na konferenciji za novinare saopštio predsednik DIK Oliver Derkoski, od glasača koji su izašli na referendum „za“ je zaokružilo njih 609.813 (91,46 odsto), a "protiv" 37.700 (5,65 odsto), dok je nevažećih listića bilo 2,89 odsto.

Referendumsko pitanje je glasilo: "Da li ste za članstvo u EU i NATO sa prihvatanjem Sporazuma Republike Makedonije i Republike Grčke?"

“Odluka na referendumu nije usvojena, jer nije glasalo više od polovine od ukupnog broja birača upisanih u birački spisak (1.806.336)”, rekao je Derkoski.

Ipak, ovo ne znači i propast više od dve decenije očekivanog dogovora Skoplja i Atine. Naime, referendum je raspisan kao konsultativni, odnosno neobavezujući. Upravo zbog toga obe strane su proglasile pobedu – protivnici sporazuma s Makedonijom zbog činjenice da nije uspeo, odnosno da na njega nije izašlo 50 odsto plus jedan birač, a zagovornici sporazuma uključujući i premijera Zorana Zaeva zbog činjenice da se većina onih koji su izašli na referendum, odnosno njih 91 odsto izjasnilo „za“.  Zaev svoje uverenje o uspehu temelji i na tome da je bezmalo 610.000 glasova najveća dosad skupljena podrška u Makedoniji o jednom pitanju.

"Za nekoliko dana ću znati da li postoji ambijent za postizanje dogovora sa opozicijom za dvotrećinsku većinu u parlamentu, koja je potrebna da se izglasaju ustavne promene predviđene Dogovorom sa Grčkom", rekao je premijer Zaev.

On u parlamentu trenutno ima podršku 71 poslanika vladajuće koalicije SDSM i DUI i albanskih stranaka, koji su glasali za raspisivanje referenduma, a za ustavne promene potrebno je najmanje 80 glasova, što podrazumeva i poslanike opozicione koalicije oko VMRO DPMNE. Zaev je novinarima rekao da, za sada, nema podršku konkretnih poslanika VMRO DPMNE za

„U narednih desetak dana ili vanredni izbori ili potvrđivanje dogovora“

Makedonska vlada će u narednih desetak dana, posle konsultacija sa poslanicima u Sobranju, odlučiti da li će početi skupštinska procedura potvrđivanja dogovora sa Grčkom, ili će biti raspisani vanredni izbori, rekla je ministarka odbrane Radmila Šekerinska.

Škerinska je naglasila da je potvrđivanje dogovora sa Grčkom veće od interesa političkih stranaka. "Poslanici pred sobom imaju jasan izbor – sa jedne strane EU i NATO, a sa druge izolacija i neizvesnost. Očekujemo da se prihvati poruka referenduma", rekla je Šekerinska.

U međuvremenu, makedonski predsednik Đorđe Ivanov poručio je da je realnost da referendum nije uspeo. Pozvao je vladu Zorana Zaeva da ni ne pokušava da promeni tu stvarnost i istakao da je vreme za odgovornost pred makedonskim narodom.

"Ne potcenjujte suverenu volju makedonskog naroda. Ne može se govoriti o volji većine u uslovima kada zakonski uslovi referenduma nisu ispunjeni. Izlaznost 36,9 odsto nije volja naroda, već 63,1 odsto onih koji nisu izašli", naveo je Ivanov u svom obraćanju.

Ivanov ističe da je na juče održanom referendumu, narod odbacio Sporazum sa Grčkom o promeni imena Makedonije.

ustavne izmene i da će "ovih dana kroz razgore sa opozicijom doznati kakav je ambijent u tom pravcu".

Dodao je da, ukoliko se ne postigne dogovor, prevremeni parlamentarni izbori mogu da budu organizovani do kraja novembra.

„U tom celom procesu mora da se vodi računa i o drugim rokovima, kao što su, na primer, izbori u Evropskom parlamentu, koji se održavaju u maju iduće godine, a na kojima učestvuje i Grčka", rekao je on.

Kako navodi Telma, eventulani izbori mogli bi da budu održani 25. novembra, a da bi to bilo učinjeno, Sobranje bi odluku o raspisivanje trebalo da donese do 10. oktobra.

Iz Brisela nije dat direktan komentar na rezultate referenduma, ali su visoka predstavnica EU za spoljne poslove Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han saopštili posle njega "parlament treba da povuče sledeće korake oko primene sporazuma o imenu i odluči o usvajanju ustavnih promena". Oni su u saopštenju naveli "velika većina onih koji su ostvarili svoje pravo glasa rekla 'da' sporazumu iz Prespe o imenu i njihovom evropskom putu".

"Ovo je istorijska prilika ne samo za pomirenje u regionu, već i za odlučno kretanje zemlje napred ka EU. Na političkim i institucionalnim akterima je sada da deluju u okviru ustavnih odgovornosti, izvan linija političkih partija", stoji u saopštenju Mogerini i Hana.

Kako je izjavio američki ambasador u Skoplju Džejms Bejli, SAD snažno podržavaju dogovor iz Prespe.

„Sada, nakon konsultativnog referenduma, na parlamentu je da preduzme naredne korake na njegovoj primeni. Mi podržavamo rezultat savetodavnog referenduma na kojem se veliki broj građana izjasnio za nastavak puta Makedonije prema NATO i EU prihvatajući Dogovor iz Prespe“, poručio je Bejli.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da rezultati referenduma u Makedoniji nedvosmisleno pokazuju da su makedonski birači izabrali bojkot "spolja grubo nametnute" odluke.

"Odziv birača od 36,8 odsto ne dozvoljava da se referendum prizna kao uspešan i nedvosmisleno svedoči da su makedonski birači odlučili da bojkotuju spolja grubo nametnutu odluku Skoplja i Atine - vodeći političari NATO i EU direktno su učestvovali u širokoj propagandnoj kampanji i bez stida se mešali u unutrašnje stvari te balkanske države", navodi se u saopštenju.

U Makedoniji je juče održan referendum na kome su se građani izjašnjavali o dogovoru sa Grčkom kojim je predviđeno da njihova zemlja promeni ime u Severna Makedonija, što je uslov za evroatlantske integracije.

Istovremeno, tim dogovorom koji su u julu postigli premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras, predviđena je garancija makedonskog nacionalnog identiteta, jezika, kulture i državne teritorije.

Najčevska: Referendum uspešan sa formalno-pravnog i faktičkog aspekta 

Univerzitetska profesorka u Skoplju, doktorka pravnih nauka Mirjana Najčevska, ocenila je danas da je referendum o Dogovoru sa Grčkom uspešan i sa formalno-pravnog i sa faktičkog aspekta.

Prema njenom mišljenju, referendum je iz faktičkog aspekta uspešan zbog više parametara.

"Da bi bio ispunjen cenzus za izlaznost saglasno nacionalnoj legislativi bilo je potrebno da približno 450.000 glasača na referendumsko pitanje pozitivno odgovori. Sa tim što se približno 600.000 glasača izjasnilo pozitivno na postavljeno pitanje postaje faktički jasno opredeljenje građana", smatra Najčevska.

Ona je istakla da je samo postojanje cenzusa za referendum ostatak iz vremena socijalizma, da je anahrono i da je u suprotnosti sa standardima Saveta Evrope.

Napomenula je da Vencijanska komsija pri Savetu Evrope u Kodeksu za dobre referedumske prakse savetuje da se ne traži kvorum za izlaznost, budući takav broj spaja glasače koji se uzdržavaju da glasaju sa onima koji glasaju protiv.

Izvor: Beta, Telma, Insajder