Matić: Osvetnička retorika onemogućava potragu za nestalima
Uoči godišnjice Oluje koja se sa jedne strane obeležava Danom sećanja na stradale i prognane Srbe, a sa druge Danom pobede i domovinske zahvalnosti, svake godine rastu tenzije. Ova godina specifična je po najavama da će potpredsednik Vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević, prisustvovati proslavi godišnjice vojno-policijske akcije "Oluja", a da će potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved ići na obeležavanje zločina koji je počinjen nad Srbima u Gruborima. Na situaciju se u autorskom tekstu na portaju javniservis.net osvrnuo Veran Matić, novinar i specijalni izaslanik predsednika Republike za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom.
Matić navodi da je jedno od najtežih regionalnih pitanja pronalaženje nestalih u ratnim zbivanjima devedesetih, kojih je više 10.000.
Podvukao je da u poslednjih nekoliko godina nema bitnih pomaka ni aktivnosti koje bi dokumentovale napore svih zemalja i njihovih nadležnih institucija, da se sve čini da se nestali pronađu, identifikuju i da porodice dobiju punu informaciju o tome kako su i gde izgubili živote.
Prema njegovim rečima nemoguće je raditi uspešno potragu za nestalima ako imate sa svih strana ratničku, osvetničku, zub-za-zub retoriku.
"Ne možete tugovati ako vas stalno raspaljuju sa huškačkim spinovima, poluistinama, satanizacijama o drugima kao izvorištu samog zla… Zato ako želimo pomake i pravac koji garantuje pozitivnu spiralu u odnosima, potrebno je sve menjati. Potrebni su nam stalni gestovi, izjave, poruke koje će govoriti sa pijetetom o svim žrtvama, iskazivanje žaljenja, i konkretni rezultati saradnje u rešavanju najtežih pitanja koja tište građane u regionu, pitanja nestalih, osakaćenih, opljačkanih, prognanih… Sve su to obaveze o kojima se razmišlja samo oko crnih godišnjica i to na način da se na drugoga svali krivica toga što nismo učinili u međuvremenu, a bilo je naša obaveza. Iz perspektive neodgovornih huškača koji svoju odgovornost za nečinjenje prikrivaju novim ratnim pokličima, čini se najmanje dvostruki greh: zataškavanje nečinjenja i stvaranje uslova za nova zla", navodi Matić.
Prema njegovim rečima, krajnje je vreme da se na stratištima kojima smo, kako kaže, svi osramoćeni pojavljuju najviši predstavnici naših zemalja.
To treba, kaže Matić, da postane uobičajen manir u promociji mirovne kulture, mirovne politike, mirovne memorijalizacije, "umesto što se ostrvljujemo na sve one koji pokušavaju da bolnim i teškim gestovima grade politike saradnje koja garantuje progres za sve i garantuje opstanak svih manjina gde god da su".
"Obeležavanja traumatičnih godišnjica na ovdašnjim prostorima u letnjim mesecima slede jedna za drugim. Ističe jul, ali se još ne stišavaju strasti prilikom debate o genocidu u Srebrenici i načinu obeležavanja ove tragedije", navodi Matić, ističući da je upotrebio reč debata iako je reč o kampanji koja se na društvenim mrežama vodi protiv glumaca koji su učestvovali u projektu kojim Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove pri Ujedinjenim nacijama obeležava četvrt veka od ovog tragičnog događaja.
"Hrabro je ovih dana biti u koži Milana Marića, Snežane Bogdanović, Uliksa Fehmiua, Mirjane Karanović i njihovih koleginica i kolega iz regiona koji su svojim glumačkim umećem odali počast svedocima koji su u sudnicama hrabro govorili o strahotama kroz koje su prošli tokom genocida u Srebrenici, dajući time svoj doprinos utvrđivanju istine", kaže Matić.
Matić pritom posebno ističe mladog glumca Milana Marića, ali ukazuje i na brojne osude najave da će novi potpredsednik hrvatske Vlade Boris Milošević prisustvovati obeležavanju akcije „Oluja“.
Obojica su, kako navodi Matić, bili maloletni kada je počeo krvavi raspad Jugoslavije i pokazuju izuzetnu zrelost kada govore o značaju odlaska u Knin.
Prema njegovim rečima, najmanje što možemo učiniti u godini u kojoj se raspliću stvari od Beograda preko Brisela do Vašingtona, Moskve i Pekinga je podrška hrabrim pojedinacima i politikama koje su rešile da iskorače protiv ustaljenih matrica i stereotipa.
"Sve dok budemo sudili jedni drugima sa bezbedne daljine uronjeni u prošlost, nacionalizme i jednostrane istine, nosićemo tragične terete Beograda, Zagreba, Sarajeva, Prištine, Vukovara, Srebrenice i Knina sa kojima se konačno moramo suočiti zarad budućnosti", kaže Matić.
Dodaje da se Boris Milošević dokazao kao veoma predan, principijelan i vredan zastupnik interesa Srba u Hrvatskoj, ali i demokratizacije ove zemlje.
"Jedino stvaranjem mostova i gestovima pomirenja proizvodi se prostor za uzvratne gestove i već je planirana poseta potpredsednika Vlade Tome Medveda mestu stratištu Gošići. Verujem da se sa koordiniranom pažnjom ovaj proces može nastaviti obeležavanjem stratišta u Varivodama, a potom i vukovarskih. Ove gestove moraju pratiti otkrića grobnica u kojima su pokopani svi oni koji se vode kao nestali. Uspostavljanje poverenja može se realizovati uvidom u vojne arhive Vojske SR Jugoslavije i Vojske Hrvatske", navodi on i dodaje da vodeći ljudi naših država moraju biti garanti da se procesi pomirenja razbijaju sa podsticajima u našim društvima.
"Ako se to ne dogodi, to će značiti da su proćerdali svoje mandate i kao predsednici, premijeri, ministri… A to će za naša društva značiti ostrašćena tumaranja po mraku zla koje će se proizvoditi inercijom, ali i nesposobnošću da se uradi nešto korisno. Ništa neće vrediti autoputevi ako njima budu išli samo prolaznici iz udaljenih u još udaljenije zemlje", zaključuje Matić.
Izvor: Javni servis