Mehanizam pravosnažno odlučio da se Jojiću i Radeti sudi u Hagu
Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove, naslednika Haškog tribunala, pravnosnažno je odlučilo da se članovima Srpske radikalne stranke Vjerici Radeti i Petru Jojiću za nepoštovanje suda sudi u Hagu. Time je stavljena tačka na ranije odluke i žalbe kojima je traženo da se suđenje radikalima prebaci u Srbiju. Potvrđena je i odluka kojom je naloženo je da se Jojić i Radeta uhapse i izruče Hagu.
Ovom odlukom, odbijena je žalba Srbije izjavljena prošlog leta na odluku sudije Liu Daćuna koji je tada poništio raniju odluku da se ovaj predmet ustupi na suđenje Srbiji.
Žalbeno veće konstatovalo je da sudija pojedinac nije počinio nijednu grešku u svojoj odluci.
Sudije Mehanizma od 2018. odlučuju o tome gde će se suditi Radeti i Jojiću. Prvu odluku iz juna 2018. godine da se im se sudi pred sudom u Beogradu, a ne u Hagu, doneo je sudija Ajdin Akaj.
Ova odluka poništena je po žalbi „prijatelja tužilaštva“, koji je isticao da su ključni svedoci u ovom predmetu izjavili da neće svedočiti ukoliko suđenje bude bilo u Srbiji i to zbog „zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica“.
Konačnu odluku o izručenju donosi Ministarstvo pravde Srbije. Ministarka pravde Nela Kuburović, je u maju 2019., nakon sastanka sa glavnim tužiocem Mehanizma Seržom Bramercom izjavila da će odluku o izručenju doneti kada zvanično dobije zahtev suda u Hagu, ali u skladu sa zakonima Srbije.
Funkcioneri SRS-a Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno, da su navodno zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika SRS-a Vojislava Šešelja.
U pitanju su dva svedoka pod pseudonimima W1 i W2 koji su, prema tvrdnjama haškog tužilaštva, bili pod pritiskom da svedoče u korist Šešelja.
Srbija je prethodno u više navrata izrazila spremnost za suđenje ovog predmeta, garantujući fer i pravičnost postupka i adekvatnu zaštitu svedoka.
Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto je sudija višeg suda odeljenje za ratne zločine konstatovalo da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete. Problem je što je isti sudija čak i isti sud u ranijim slučajevima za nepoštovanje suda doneo potpuno suprotne odluke i „odobrio“ izručenje optuženih za nepoštovanje Haškog tribunala. Tako je recimo, Haškom tribunalu 27. maja 2008. predat je Ljubiša Petković, optužen za nepoštovanje suda u predmetu protiv Vojislava Šešelja. Viši sud u Beogardu je i 2011. u slučaju Dragomira Pećanca, optuženog takođe za nepoštovanje suda, odobrio njegovo hapšenje i prebacivanje u Hag.
Izvor: RTS, Insajder