Mihajlović na pitanja Insajdera: Trasu autoputa do Zrenjanina još ne znamo, ali sigurno neće prolaziti kroz zemljište Al Dahre

 Nakon svih objavljenih činjenica u serijalu Insajdera „Prodaja“, najviši predstavnici vlasti odgovarali su različito na ista pitanja novinara Insajdera. Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da se od projekta odustalo i da će se umesto brze saobraćajnice graditi autoput, zatim je premijerka Ana Brnabić rekla da ne samo da još nije poznata trasa eventualnog autoputa, već da nije donata ni konačna odluka da li će se graditi auto-put ili brza saobraćajnica. Nedugo zatim usledio je i odgovor predsednika države Aleksandra Vučića da će biti izgrađen autoput, praktično iste kilometraže.

Imajući sve ovo u vidu, na pitanje Insajdera da li država uopšte zna šta gradi i gde će biti izgrađen taj put, ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je rekla da će se definitivno graditi autoput. Kojom trasom će ići, međutim, nije navela.

“Projektno-tehnička dokumentacija nije završena, zato što tender koji je raspisala  Uprava za kapitalne investicije nije uspeo. Bez obzira na to, doneta je odluka da se ide na izgradnju autoputa Beograd –Zrenjanin. Potpuno je jasno da nama tu autoput treba. Mi sada čekamo da se raspiše novi javni poziv.  Postoje razmišljanja o tome koja bi to trasa mogla biti, ali mi još nismo vlasni niti možemo još nešto o tome da kažemo dok oni koji budu dobili posao na tenderu ne budu dali predloge vladinoj grupi kuda bi išla”, kaže Mihajlović.

Ona takođe kaže da autoput sigurno ne može da prolazi preko zemljišta kojie je prodato Al Dahri. Na pitanje da li Ministarstvo ima već neku ideju ili predlog kuda bi ta trasa mogla da ide, a da ne prolazi preko tog zemljišta, ministarka kaže da je ima, ali da nije u redu da je sada saopšti.

“Ako vam ja sad kažem, vi ćete onda to da stavite, pa ćete onda da me pitate rekli ste ovde, a nije tako, a nije ovaj metar ili onaj… Da ne bih napravila neki problem bolje da sačekam one koji su stvarno stručnjaci, jer stvarno mislim da ljudi koji se time bave treba da nam daju predloge. Ono što sigurno znam i što su mi svi rekli, da autoput traži pored puno traka i prostor pored samog auto-puta. To svakako ne može biti prostor kroz zemljište koje je kupila Al Dahra”, tvrdi Mihajlović.

Iako ministarka Mihajlović tvrdi da će predlog trase dati struka i firma koja pobedi na tenderu, rekla da će gradnja autoputa u dužini od 58 kilometara od Beograda do Zrenjanina početi 2020. godine, da će koštati između 300 i 350 miliona evra, i da će radovi trajati tri godine.

Imajući u vidu da je pre samo nešto više od mesec dana ministrka tačno navela rokove, cenu i dužinu autoputa, postavlja se pitanje na osnovu čega su izneti ti podaci ako je trasa budućeg autoputa, pa samim tim i dužina i dalje nepoznata.

Šta tvrde predstavnici vlasti, a šta su činjenice

Prema istraživanju Insajdera, koje je objavljeno u serijalu “Prodaja” , na osnovu zvanične dokumentacije činjenice su sledeće:

Prostorni plan za proširenje puta Beograd – Zrenjanin Ministarstvo građevinarstva je stavilo na javni uvid još u aprilu 2018. Plan je prošao javni uvid.

Pet meseci kasnije, država prodaje Al Dahri imovinu PKB-a u koju spadaju i parcele neophodne za budući put.

Dva meseca posle prodaje, u novembru 2018. godine, pokrajinska uprava za kapitalna ulaganja donela je odluku da sprovede tender i dodeli CIP-u i novosadskom AG Institutu posao izrade tehničke dokumentacije za izgradnju puta Zrenjanin – Beograd, sa parcelama koje su prodate Al Dahri, a koje se navode u ugovoru. Samo u delu dužine oko 15 kilometara, od Padinske Skele do Čente, novinari Insajdera su utvrdili najmanje 27 katastarskih parcela koje su pored putam tj. u zoni planiranog proširenja.

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je ranije, odgovarajući na pitanja novinara Insajdera, izričito tvrdila da se od važećeg projekta odustalo i da će se umesto brzog puta graditi autoput.

Osim toga, dok ministarka Mihajlović tvrdi da je doneta odluka o tome da će se graditi autoput, umesto postojećeg projekta proširenja puta, takva odluka nije doneta.

Naime, na izričit zahtev da nam dostave takvu odluku ukoliko postoji, iz Ministarstva smo dobili samo odluku o obrazovanju radne grupe za realizaciju projekta Izgradnja autoputa Beograd-Zrenjanin.

U toj odluci se navodi samo da je zadatak radne grupe saradnja sa kineskom kompanijom Shadong Hi Speed Group radi definisanja finansiranja projekta.

U dokumentu se nigde ne navodi da će radna grupa izrađivati novi projekat izgradnje puta van postojeće trase . Takođe na sajtu Ministarstvu osim projekta za proširenje postojećeg puta, ne postoje informacije o bilo kakvom drugom planu ili odluci da se od proširenja odustaje.

Za otkup zemljišta prodatog Al Dahri država bi mogla da plati i do 20 puta veću cenu

Zbog svega toga, nije jasno na osnovu čega Ministarstvo tvrdi da „novi auto-put neće biti moguće graditi na prostoru sadašnjeg puta“, imajući u vidu da Prostorni plan koji je Ministarstvo prošle godine usvojilo predviđa baš tu trasu.

Ni ministarka Mihajlović ni premijerka Brnabić nisu imale objašnjenje kako je moguće da Ministarsvo navodi da je u septembru doneta odluka o odustajanju od proširenja zrenjaninskog puta a da istovremeno dva meseca kasnije, u novembru 2018. godine, pokrajinska uprava za kapitalna ulaganja sprovede tender i dodeli CIP-u i novosadskom AG Institutu posao izrade tehničke dokumentacije za izgradnju brze saobraćajnice i to upravo po projektu koji podrazumeva proširenje postojećeg puta.

Da bi za otkup tog zemljišta država mogla da plati i do 20 puta veću cenu od one po kojoj je zemljište prodato Al Dahri pokazuju podaci o nedavnoj ekproprijaciji poljoprivrednog zemljišta za izgradnju deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca.

Država, Javno preduzeće Putevi Srbije su, prema dokumenatciji u koju su uvid imali novinari Insajder, zbog izgradnje tog puta, vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu 2016. godine morali da plate nadoknadu u iznosu od 25 do 50. 000 evra po hektaru dok je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Surčinu isplaćivano čak 130.000 evra po hektaru. Država je zemljište Al Dahri prodala za oko 4.700 evra po hektaru.

Oglašena prodaja zemljišta državnog PKB-a sa osam puta većom početnom cenom po hektaru nego što je platila Al Dahra

PKB Korporacija, koja je sa manjim delom imovine ostala u državnom vlasništvu, krajem marta ove godine oglasila je na prodaju 55 hektara poljoprivrednog zemljišta po početnoj ceni od 38.000 evra po hektaru. Kako je otkriveno u serijalu Insajdera „Prodaja“, Al Dahri je prodata imovina PKB-a, ali ne i PKB. U toj transakciji, država je pre samo nekoliko meseci Al Dahri prodala 17.000 hektara za oko 4.700 evra po hektaru. Oglas za prodaju preostalog zemljišta je i zvanična potvrda istraživanja Insajdera da je država ispod svake cene prodala zemljište kompaniji iz UAE.

Sve činjenice koje su novinari Insajdera prikupili tokom istraživanja možete gledati u serijalu „Prodaja“.