Ministarstvo pravde: U izveštaj GRECO nisu ušli najnoviji podaci

"Uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija poslednji izveštaj o napretku u borbi protiv korupcije uputila GREKO-u u decembru 2019. godine, a koji Globalni izveštaj nije uzeo u obzir, Ministarstvo pravde očekuje da će naredni izveštaj o napretku Srbije prepoznati učinjene pomake u ispunjavanju preporuka tog tela", navodi se u saopštenju.

Globalni izveštaj GRECA, koji se odnosi na sve članice Saveta Evrope, a koji je danas predstavljen, prema oceni Ministarstva, ponovo je potvrdio činjenicu koja je istaknuta u posebnom izveštaju o napretku Srbije koji je objavljen u aprilu 2019. godine.

A to je, kako navodi Ministarstvo, da se Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je u pitanju borba protiv korupcije.

Kako se navodi, "to potvrđuje da je Srbija ostvarila vidljiv napredak, dok se, za razliku od nje, države poput Luksemburga, Turske, Danske i Češke, i dalje nalaze na toj listi".

Ministarstvo podseća da je 1. marta 2018. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na osnovu kojeg su uspostavljena četiri regionalna antikoruptivna centra pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Кraljevu.

"Za dve godine primene ovog zakona doneto je više stotina pravnosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a medju procesuiranim licima nalaze se i visoki funkcioneri, predsednici opština i sudije", navoodi Ministarstvo.

"Srbija je jasno opredeljena da se uhvati u koštac s korupcijom pokazala i donošenjem Zakona o poreklu imovine krajem 2019. godine, čiju osnovu čini metod unakrsne provere imovine kroz poseban poreski postupak koji vodi Poreska uprava", navodi se u saopštenju.

Ministarstvo pravde podseća da je u septembru 2020. godine počela primena novog Zakona o sprečavanju korupcije, usvojenog 2019. godine, koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

"Zakon je usaglašen sa GREKO preporukama i predstavlja krovni preventivni anti-korupcijski propis. Prošle godine je počela primena Zakona o lobiranju, čije je usvajanje i primena takodje bila jedna od preporuka GREKO-a. Ovim Zakonom se prvi put uredjuje oblast lobiranja u Srbiji i predstavlja jedan od mehanizama u borbi protiv korupcije koji treba da smanji sivu zonu nezakonitih uticaja", navodi se u saopštenju.

Iz Ministarstva pravde su naveli i da se "Srbija od prošle godine više ne nalazi na FATF listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, takozvanoj 'sivoj listi' ".

Podsetimo, ranije danas mediji su preneli da Srbija do kraja 2019. godine deset preporuka ovog antikorupcijskog tela Saveta Evrope delimično primenila.

Kako je prenela Beta, izveštaj pokazuje da je Srbija jedna od tri članice Grupe, uz Češku i BiH, koje nisu u potpunosti primenile nijednu preporuku za sprečavanje korupcije poslanika, sudija i tužilaca.

Kad je reč o preporukama za sprečavanje korupcije poslanika, Srbija je među zemljama s najvećim procentom neprimenjenih (60 odsto), iza Mađarske (86 odsto), Poljske (83 odsto), Austrije (75 odsto) i Hrvatske (67 odsto).

Podsetimo, u aprilu prošle godine Grupa država protiv korupcije (GRECO) saopštila je da Srbija i dalje u potpunosti nije ispunila nijednu od trinaest preporuka ovog tela Saveta Evrope za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.

Kako je u izveštaju navela, deset preporuka su delimično primenjene dok tri nisu uopšte. Ipak, GRECO navodi da celokupna ocena srpkih vlasti u primeni preporuka više nije “u celini nezadovoljavajuća“.

GRECO je podsetimo 2015. preporučio Srbiji preduzimanje mera za dalje poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila. Istaknuta je potreba uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.

Među preporukama iz 2015. godine bilo je i jačanje nezavisnosti i uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i promena procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca. Savetovano je isključenje Narodne skupštine iz tog procesa i obezbeđivanje izbora na osnovu zasluga, kao i kontinuirana reforma sistema procene učinka sudija i tužilaca.

Odmah nakon objavljivanja da Srbija nije ispunila nijednu preporuku iz 2015, iz Ministarstva pravde je stiglo saopštenje da Srbija ubrzano radi na ispunjavanju preporuka, a ministarka pravde je na pitanje o preporukama koje je dao GRECO odgovorila da je to izveštaj iz 2015. i da je ostavljen rok do kraja godine da se „ponovo ispune preporuke koje su date u tom periodu“.

Dva meseca kasnije, u godišnjem izveštaju ovog tela Saveta Evrope navedeno je da je za Srbiju i još osam zemalja u Savetu Evrope pokrenut postupak zbog, kako se navodi, "u celini nezadovoljavajuće" primene preporuka za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima.

Izvor: Beta, Insajder