Ministarstvo privrede za Insajder: Samo jedna, za sada tajna, ponuda za PKB

PKB je nekadašnji jugoslovenski poljoprivredno-prehrambeni gigant osnovan 1945. u Pančevačkom ritu, a na svom vrhuncu objedinjavao je desetine preduzeća koja su se bavila i proizvodnjom, ali i preradom i distribucijom mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i stočne hrane.

Propast PKB-a je počeo devedesetih godina, pošto je država počela da prodaje prerađivačke centre koji su pravili najveći profit obrazlažući to potrebom organizovanja proizvodnje na tržišnim principima.

Prvi pokušaj privatizacije PKB-a je propao jer na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih za početnu cenu koja je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine - 154 miliona evra.

Nakon neuspešne privatizacije Skupština Grada Beograda u septembru 2016. prebacuje vlasništvo nad PKB-om na Republiku Srbiju, na osnovu postupka koji je pokrenula Vlada Srbije.

Juče istekao rok za dostavljanje ponuda

Juče u podne istekao je poslednji rok da zainteresovani investitori podnesu prijavu za učešće na javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, a sve sa ciljem privatizacije PKB-a.

Prijavu je, kako su nezvanično saznale “Novosti”, dostavio samo jedan zainteresovani investitor.

Samostalni sindikat PKB: Privatizacija "totalni promašaj države"

Predsednik Samostalnog sindikata Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) Milisav Đorđević rekao je da je nezvanično čuo da su dokumentaciju za privatizaciju te firme otkupile dve kompanije, ali da je ponudu dala samo Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

On je za Betu rekao da je privatizacija PKB "totalni promašaj države", a da će radnici izgubiti sva stečena prava Kolektivnim ugovorom.

"I ako nas sve zaposle, nas 1.704 radnika, izgubićemo prava po osnovu minulog rada i sva ostala koja su bila ugovorena Kolektivnim ugovorom", rekao je Đorđević.

Dodao je da radnike najviše brine da li će zadržati posao jer će otpremnine od 450 evra po godini staža u toj firmi "brzo potrošiti". On je istakao da je tom sindikatu čudno to što je mala procenjena vrednost te firme jer je sa oko 600 miliona evra od pre nekoliko godina pala na oko 208 miliona evra, a prodaje se za 104 miliona evra.

"Kada smo pitali zašto je tako mala procenjena vrednost PKB rekli su nam u Ministarstvu privrede da je procenu radila eminentna kompanija Dilojt", rekao je Đorđević.

Druga zabrinjavajuća činjenica, prema njegovim rečima, je to što je kupac obavezan da zadrži delatnost samo tri godine.

"Verovatno će prvo ukinuti sektor stočarstva", rekao je Đorđević.

Nezvanično, za PKB su bile zainteresovane dve kompanije – srpska ispostava “Al Dahre” iz UAE i jedna hrvatska kompanija iza koje zapravo stoji indijski kapital.

Te dve kompanije otkupile su dokumentaciju, ali su bankarsku garanciju, prema nezvaničnim saznanjima, podneli samo Arapi, što bi moglo da ukaže na to da su se oni i zvanično prijavili, pišu “Novosti” i dodaju da potvrdu te informacije još nisu dobili iz nadležnog ministarstva.

Otvaranje koverte u kojoj stoje podaci o ponuđaču zakazano je za četvrtak, 13. septembar, u podne.

Početna cena imovine PKB-a, u kojoj je i kapital tri zavisna preduzeća, je 104,5 miliona evra.

Pravo učešća na javnom pozivu za dostavljanje ponuda imala su pravna lica koja se pretežno bave poljoprivredom i trgovinom poljoprivrednih proizvoda.

U javnom pozivom bio je naveden još jedan uslov - da su zainteresovani kupci samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini.

Prodaje se ne samo imovina PKB-a, već i zavisnih društava Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB.

Predviđena je prodaja 16.785 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, oprema, zalihe rezervnih delova i stado.

Procenjena vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, vrednost udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda je 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik - 431.300 evra.

Procenjena vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu cenu. Cena stada biće utvrđena prema popisu neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.

Podsetimo, da je kompanija Al Dahra zainteresovana za privatizaciju Korporacije PKB objavilo je Ministarstvo privrede još početkom prošle godine.

Osim Al Dahre, pismo o namerama prošle godine poslali su  pored Mesna industrija Matijević i MK komerc Miodraga Kostića, dve kompanije iz Velike Britanije, jedne iz Kine i jedne iz Singapura, prošle godine poslala i pismo o namerama.

Arapi na srpsko tržište preko međudržavnog sporazuma

Ulazak arapskih investicija, a samim tim i kompanije Al Dahra na srpsko tržište omogućeno je sklapanjem međudržavnog sporazuma Vlade Srbije i UAE, kojim se praktično suspenduju domaći zakoni, ukidaju se licitacije za prodaju zemljišta, ne primenjuje se Zakon o javnim nabavkama.

Na osnovu ovog sporazuma, u januaru 2013. tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić potpisao je i predugovor sa kompanijom Al Dahra.

Al Dahra ipak u Srbiji

Umesto kroz partnerstvo s državnom, Al Dahra je ušla na tržište Srbije 2014. godine kupovinom kompanije Rudnap Agrar, nekada u vlasništvu Vojina Lazarevića. Al Dahra je prvo preuzela 51 odsto vlasništva Rudnapa, da bi 2015. postala stopostotni vlasnik kompanije.

Ova kompanija, prema tom predugovoru, trebalo je da preuzme osam državnih poljoprivrednih kombinata.

Najavljeno je da će ukupna investicija iznositi 200 miliona evra. Mediji su izveštavali da je predugovorom predviđeno da će arapska kompanija hektar njive prve klase kupovati po ceni od 12.500 evra, a zakup po hektaru plaćati između 250 i 370 evra godišnje.

Sve je, međutim, ostalo samo na potpisanom predugovoru, jer je ugovor o izdavanju državnih oranica umesto s ovom kompanijom, potpisan s firmom Al Rawafed International Investment.

Prema istraživanju Insajdera, ta kompanija osnovana je tri meseca pre potpisivanja ugovora s Vladom Srbije, a prema podacima iz privrednog registara u Abu Dabiju u kojem je ova kompanija registrovana, navodi se da nema nijednog zaposlenog.

Poslovanjem ove firme kao i na koji način je na korišćenje Al Rawafedu bez fiksne naknade dato vojno zemljište u Karađorđevu novinari Insajdera bavili su se u emisiji Čija je zemlja.

Izvor: Insajder, Novosti