Moravski koridor gradiće firma s trogodišnjim obrtom od najmanje milijardu evra
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju deonice auto-puta Pojate-Preljina, odnosno Moravskog koridora. Nakon što je „leks specijalisom“ projekat proglašen za javni interes, na poslednjoj sednici Vlade je doneta i Uredba kojom su određeni kriterijumi za dobijanje posla izgradnje koridora, a ujedno su praktično proglašeni nevažećim propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.
Prema usvojenoj Uredbi o kriterijumima i izboru strateškog partnera za izgradnju Moravskog koridora, na javni poziv moći će da se javi samo kompanija ili konzorcijum koji je u poslednje tri godine imao finansijski obrt od minimum milijardu evra. To je jedan od uslova za dobijanje posla. Pored toga, kao kriterijum se navodi i uslov da se podnosilac prijave ne nalazi na “crnoj listi” Svetske banke, da je registrovano domaće pravno lice, da će koristiti domaći materijal, angažovati domaću radnu snagu, podizvođače… Budući strateški partner moraće da prihvati obavezu i da svaka deonica na Moravskom koridoru bude završena u roku od dve i po godine.
U javnom pozivu se navodi da će budući auto-put, čija je dužina 112 kilometara, a širina 30 metara, imati ukupno 139 objekata, od toga 84 mosta, 26 nadvožnjaka i tri podvožnjaka, kao i 10 denivelisanih raskrsnica - petlji.
Predviđena je i izgradnja tri odmorišta i tri parkirališta. Ova saobraćajnica povezaće Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak.
Rok za podnošenje prijava je 21 dan od dana objavljivanja poziva, a otvaranje prijava zakazano je za 27. avgust.
Strateškog partnera, kako je navedeno u uredbi, na osnovu kriterijuma i pristiglih prijava, biraće Radna grupa Vlade.
Sa Behtelom potpisan Memorandum o saradnju u izgradnji Moravskog koridora i pre javnog poziva
Iako se iz uredbe i javnog poziva čini da će se o strateškom partneru tek raspravljati, činjenica je da su u oktobru prošle godine ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i potpredsednik američke kompanije Behtel Šon Keri, potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji u izgradnji deonice Moravskog koridora – investicije koja bi koštala najviše 800 milione evra.
Tada je ministarka Mihajlović najavila početak radova za 2019. godinu, a potpredsednik Behtela da će izgradnja trajati dve i po godine.
Na novinarsko pitanje zašto se to radi bez tendera, Zorana Mihajlović je tada rekla da Srbija ima strateške ugovore s više zemalja, na osnovu kojih je do sada izgrađeno mnogo pruga i puteva.
Skupština Srbija je u međuvremenu, početkom jula, usvojila poseban Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina, poznatijeg kao Moravski koridor.
Ovaj takozvani „leks specijalis“ omogućio je eksproprijaciju zemljišta na trasi Moravskog koridora, a sve postupke koji su u vezi sa realizacijom projekta proglasio hitnim.
Na osnovu ovog posebnog zakona, doneta je i Uredba o kriterijumima i načinu izbora strateškog partnera, kojom su suspendovani i propisi koji se odnose na javne nabavke.
Međudržavni sporazumi - korist nepoznata, štetu plaćaju građani
Međudržavni sporazumi kojima se, kao i posebnim zakonima, praktično suspenduju domaći propisi postali su uobičajena praksa za sve garniture vlasti u poslednjih 17 godina, dok javnost, zbog tajnosti poslova koji se realizuju u okviru sporazuma, ostaje uskraćena za informacije o štetnim posledicama za državu i građane.
Projekti koje sprovode strane privatne firme u saradnji s državom Srbijom ne podležu domaćim zakonima, a sve se opravdava time da su to projekti od nacionalnog značaja dogovoreni upravo međudržavnim sporazumima.
Upravo pod krinkom „nacionalnog značaja“ donose se posebni zakoni po hitnim postupcima, ukidaju se licitacije za prodaju zemljišta, ne primenjuje se Zakon o javnim nabavkama, javnim tenderima ili drugim postupcima predviđenim nacionalnim zakonodavstvom Srbije.
O tome koliko su međudržavni sporazumi iznad pravnog poretka Republike Srbije govori i činjenica da Ustavni sud već četiri meseca ne odgovara na pitanja Insajdera o tome da li su i u kojim slučajevima ocenjivali ustavnost potvrđenih međunarodnih ugovora od 2007. do danas i koji su ishodi tih ocena.
Nijedna vlast do sada nije sprovela analizu efekata poslova koji se sklapaju u okviru međudržavnih sporazuma, a prema istraživanju Insajdera dosadašnja iskustva su pokazala da su neki od tih poslova ili štetni za budžet Republike Srbije ili procena nije dostupna zbog skrivanja podataka.
Prema istraživanju Insajdera, poslovi od kojih država Srbija ima očiglednu štetu jesu ugovori o ulaganju investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u poljoprivredu u Srbiji, kao i prodaja NIS-a ispod cene u okviru naftno-gasnog sporazuma s Rusijom.
Izvor: Insajder