Najveća evropska organizacija za zaštitu kulturnog nasleđa: Brnabić obećala da će Vlada razmotriti primedbe na izgradnju gondole

Predstavnici organizacije Evropa Nostra su došli u Beograd s ciljem da stručnoj javnosti, organizacijama civilnog društva i posebno predstavnicima nadležnih institucija ukažu na probleme i manjkavosti projekta planirane izgradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi.

Generalna sekretarka Evropa Nostre Sneška Kvadvlih-Mihailović je izjavila da, prema informacijama koje je ova organizacija do sada prikupila, postoje „veoma ozbiljne primedbe na primenu zakona i urbanističkog plana“.

„Takođe nisu urađene neophodne studije o uticaju na kulturno nasleđe, niti studija uticaja na životnu sredinu. Mora se uložiti vreme za proučavanje primedbi na primenu zakona i proučavanje uticaja na kulturnu baštinu“, navela je Kvadvlih-Mihailović.

Ona je navela da je sastanak s premijekom okončan „sa osećanjem da je započet dijalog“ i da se nada da će uz doprinos međunarodnih stručnjaka i što konstruktivnijim pristupom svih koji se bave ovom pitanjem biti pronađeno rešenje na koji će svi biti ponosni.

Iz kabineta premijerke je nakon sastanka s predstavnicima organizacije Evropa Nostra povodom izgradnje gondole saopšteno da će „nadležne institucije Republike Srbije posvetiti punu pažnju ovom projektu koji realizuje Grad Beograd“ uz konstataciju da je Beogradska tvrđava spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Ona je istakala da se delegacija sastala i s predstavnicima Arheološkog instituta i s predsednikom SANU-a Vladimirom Kostićem.

„Predsednik akademije je potvrdio da SANU u potpunosti podržava stav protiv izgradnje gondole“, istakla je ona.

„Problem izgradnje gondole prevazilazi lokalne i nacionalne granice“

Izvršni potpredsednik Gi Klos je rekao da problem izgradnje gondole prevazilazi lokalne i nacionalne granice jer je Beogradska tvrđava spomenik kulture od evropskog i svetskog značaja.

„Nismo tu da kritikujemo, tu smo da pomognemo, damo sugestije i otvorimo dijalog. Nadamo se da će biti nađena alternativna rešenja, na primer pešački most umesto gondole“, poručio je on.

Klos je podsetio da je Srbija deo transnacionalne nominacije za Uneskovu listu kulturne baštine i istakao da je „nezamislivo da Beogradska tvrđava sa izvršenim projektom gondole bude adekvatna za Uneskovu listu svetske baštine“.

On je rekao i da Evropa Nostra ima program „Sedam najugroženijih spomenika kulture“ i da su nominacije za tu listu krajem juna, a da bi Beogradska tvrđava bila adekvatna za nju.

Klos se, kako je rekao, sastao sa savetnicom ministra kulture i poručio da bi to ministarstvo trebalo da se aktivnije uključi u dijalog oko izgradnje gondole.

„Ministarstvo kulture insistira na tome da sve vodi Ministarstvo građevinarstva, a da u Ministarstvu kulture nemaju nikakvu ulogu. Međutim, kako se radi o zaštiti kulturnog dobra, može se očekivati da se u tom ministarstvu nađu na udaru kritika“, napomenuo je Klos.

Inače, ministar Vladan Vukosavljević je početkom aprila izjavio da će se Ministarstvo kulture oglasiti o izgradnji beogradske gondole nakon što se, kako je tada naveo, utvrdi da li su ustanove kulture postupale u skladu sa zakonom.

Predstavnici Evropa Nostre su poručili da pripremaju izveštaj u kojem će rezimirati različite primedbe o projektu gondole i da će ga poslati svima koji su odgovorni za donošenje konačnih odluka u Srbiji.

„Izveštaj će biti poslat i predstavnicima Evropske unije, mislimo da je važno da EU bude upoznata detaljno s ovom problematikom. Evropska komisija bi mogla da prenese svoje predloge i komentare. Verujemo da pitanje kulturnog nasleđa mora imati važnu ulogu u pregovorima o pristupanju Srbiji EU. Važno je da se ovo pitanje postavi na mnogo viši nivo i da se u pregovorima razmatra i to kako se Srbija bavi kulturnim nasleđem“, poručila je Kvadvlih-Mihailović.

Investicija vredna oko 18,2 miliona evra

Kako je Insajder pisao, predstavnici vlasti u Beogradu i članovi Vlade Srbije izgradnju gondole u prestonici, vrednu oko 18,2 miliona evra, najavljuju kao investiciju u novu turističku atrakciju koja će se isplatiti u roku od šest godina.

Sa druge strane, predstavnici više od 20 strukovnih udruženja traže obustavljanje ovog projekta, uz objašnjenje da će gradnja gondole ugroziti Beogradsku tvrđavu, zaštićenu kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Prema planu beogradskih vlasti i JP Skijališta Srbije, koje se vodi kao investitor ovog projekta, projekat izgradnje gondole u Beogradu trebalo bi da bude realizovan do kraja ove godine. Ministarstvo građevinarstva izdalo je lokacijsku dozvolu za gradnju žičare u prestonici, čime su mogli da počnu pripremni radovi na sprovođenju ovog projekta.

Međutim, sve aktivnosti na pripremi terena za početak izgradnje gondole privremeno su obustavljene dok se ne završi pokrenuti sudski spor. Ovu odluku doneo je Upravni sud nakon što je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu - RERI, tužio Ministarstvo građevinarstva, tražeći da se građevinska dozvola poništi kao nezakonita, a pripremni radovi hitno obustave. Ministarstvo je saopštilo da će odluka suda biti poštovana.

Po hitnom postupku izmenjen Zakon o žičarama

U jeku rasprave oko izgradnje beogradske gondole od Ušća do Kalemegdana, Skupština Srbije je, po hitnom postupku, usvojila izmene Zakona o žičarama za transport lica. Njime su ministru zaštite životne sredine i ministru poljoprivrede smanjena ovlašćenja u toj oblasti, tako da Ministarstvu građevinarstva više neće biti potrebna saglasnost ta dva ministarstva u postupku propisivanja zahteva za trasu žičare, uslove za postrojenje, kao ni za proceduru propisivanja širine i visine bezbednosnog pojasa…

Većina zaposlenih stručnjaka konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) je apelovala početkom aprila da se obustavi izgradnja gondole na Kalemegdanu, a isto je zatražilo i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kako smo ranije objavili, projekat gradnje gondole oslanja se na tri planska dokumenta, a jedan od njih strogo zabranjuje postavljanje žičare na Kalemegdanskoj tvrđavi.

U Planu generalne regulacije, u delu koji se odnosi na Beogradsku tvrđavu, navodi se da je „naročito“ zabranjeno postavljanje žičanih sajli za alternativni prevoz.

Planovi razvoja grada razlikuju se jedan od drugog, pa tako urbanistički plan predviđa žičare, ali ne precizira gde.

Poslednji usvojen Plan detaljne regulacije za gondolu poziva se na oba dokumenta, a predviđa gradnju baš na Kalemegdanu. Sva tri dokumenta usvojila je gradska skupština u protekle tri godine.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je u izjavi za Insajder rekao “da ne razumemo šta sa čim treba da bude usklađeno i da je sve u skladu sa zakonom”. Prema njegovim rečima, oni koji se sada bune to su mogli da rade u vreme dok je bila javna rasprava.