Odbačen zahtev za suđenje Radeti i Jojiću u Srbiji, izdati novi nalozi za hapšenje
Međunarodni rezidualni mehanizam za ratne zločine u Hagu odbacio je zahtev da se suđenje članovima Srpske radikalne stranke Vjerici Radeti i Petru Jojiću, koji su optuženi za nepoštovanje Haškog tribunala, preda pravosuđu Srbije zbog mogućeg uticaja na svedoke optužbe, saopštio je Mehanizam. U saopštenju je navedeno da su izdati novi nalozi za hapšenje Radete i Jojića, a vlasti u Srbiji se pozivaju da optužene prebace u Hag.
To je odlučio kineski sudija Liu Daćun (Daqun), koji je poništio prvobitnu odluku kojom je proces Jojiću i Radeti bio ustupljen Srbiji.
U obrazloženju odluke sudija je naveo da su ključni svedoci u ovom predmetu “nedvosmisleno” izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog “ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica”.
Sudija Daćun je usvojio argument tužiteljke Dijane Elis da su iskazi tih svedoka od vitalne važnosti za održivost tri tačke optužnice protiv Jojića i Radete.
“To što svedoci ne žele da svedoče u Srbiji bi značajno potkopalo sposobnost optužbe da prezentuje svoje dokaze i ometalo bi ceo process”, naveo je kineski sudija.
Zbog toga je, po sudiji Daćunu, “u interesu pravde” da se radikalima sudi u Hagu.
Radeta: Nema pravnog osnova za naše izručenje
Nakon ovakve odluke, poslanica SRS Vjerica Radeta izjavila je da ona i Petar Jojić nemaju nameru da idu dobrovoljno u Hag i da ne postoji pravni osnov za njihovo izručenje. Radeta je navela da nju i Jojića štiti Ustav Srbije i pravosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu u kojem piše da nema pravnog osnova za njihovo izručivanje.
“Šta će dalje da se dešava, kako će Srbija da reaguje, to nije moj problem, ali prosto ne mogu da zamislim da postoji neko bi bio u stanju da tako grubo prekrši Ustav Srbije i pravosnažno rešenje Visseg suda, ali svakako je to pitanje za predstavnike vlasti”, rekla je Radeta.
Haški sud je prvostepeno 2018. godine odlučio da se u Srbiji sudi Vjerici Radeti i Petri Jojiću, koji se terete da su pretnjama i podmićavanjem uticali na svedoke optužbe u procesu protiv Vojislava Šešelja. Iako je u suštini potvrdilo da je ta odluka ispravna, Apelaciono veće je naložilo da se dodatno razmotri aspekt bezbednosti svedoka.
Tužiteljka Dajana Elis je u podnesku opisala na koji način su na svedoke uticali Jojić i Radeta, citirajući izjave ključnih svedoka.
Kako je navela, jedan od njih, čiji je identitet zaštićen, opisao je kako je svedok iz procesa Šešelju 2008. doveden u sedište SRS, gde mu je Petar Jojić rekao da zna da je on dao izjavu haškim tužiocima i da bi sada trebalo da “malu izjavu” da i Šešeljevoj odbrani. Prema izjavi očevica, “Jojić je zatim izdiktirao svedokovu izjavu”, koja je bila “neistinita i sadržala je lažne optužbe protiv haškog tužilaštva” i “obmane o Šešeljevoj ulozi i odgovornosti tokom rata”.
Pošto je pristao da sarađuje, istog svedoka je zatim i Vjerica Radeta više puta “podvrgavala pritisku” da napusti svoj tadašnji posao i prihvati da ga, umesto toga, redovno plaća SRS. Nakon što je prihvatio novac, radikali su mu dostavili spisak Šešeljevih pitanja i njegovih odgovora, kojeg je morao da se pridržava.
Vjerica Radeta je takođe, prema svedočenju koje citira Elis, drugom svedoku protiv Šešelja 2007. rekla da će mu radikali “pomoći” ako promeni iskaz i svedoči u njegovu odbranu. Svedok je, potom, od SRS dobijao 500 evra mesečno a “Radeta je bila uključena u pisanje lažne izjave za njega”. Radikali su i tom svedoku dali spisak pitanja i odgovora, kako bi se njegov iskaz odvijao tačno po tom scenariju.
Podsetimo, Haški tribunal je Jojića i Radetu u oktobru 2012. optužio da su uticali na svedoke u haškom procesu protiv njihovog partijskog vodje Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Nalog za hapšenje ovo dvoje radikala Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.
Na proleća 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je, međutim, da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Tribunal je zatim 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu Suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.
Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice", a sam Tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.
Po zatvaranju Tribunala, na kraju 2017, predmet protiv Jojića i Radete preuzeo je Mehanizam.
Izvor: Beta, Insajder