Odbrana Stanišića: Nije pokazan ni jedan pisani dokaz o vezi DB-a i paravojski
Odbrana Jovice Stanišića tvrdila je danas, pred sudom u Hagu, da vojni veštak Rejno Tunens nije predočio nijedan pisani dokaz da su srpske paravojske, koje su s proleća 1992. zauzimale gradove u BiH, bile povezane sa Službom državne bezbednosti (SDB) Srbije.
Potvrđujući da nije pronašao nijedan direktni dokument o toj vezi, veštak Tunens je, međutim, ostao pri iskazu da su „Tigrovi“ Željka Ražnatovića-Arkana, ljudi Kapetana Dragana i druge paravojske, tada, po mnoštvu drugih dokaza, bile pod kontrolom Službe Državne bezbednosti Srbije ili na drugi način povezane sa tom službom.
Tunens je naglasio da su, prema dokumentima koje je analizirao, u zauzimanju bosanskih opština 1992., učestvovale i Crvene beretke, koje je nazvao formacijskom jedinicom SDB Srbije.
Kao jedan od dokaza, naveo je izjavu lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da je u osvajanju Zvornika u aprilu 1992.učestvovala i specijalna jedinica SDB Srbije.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Stanišićev branilac Vejn Džordaš tu Šešeljevu izjavu iz 1993. pripisao je njegovom sukobu sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem.
Vojni ekspert je uzvratio da je Šešelj sličnu izjavu dao i 1995. godine.
"Nemam konkretan dokument, ali Arkan se nije pojavio slučajno"
Tadašnji šef SDB Srbije Stanišić i operativac te službe Franko Simatović-Frenki optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Upitan kakve dokaze ima da je Željko Ražnatović-Arkan bio povezan sa SDB Srbije kada je, u martu 1992., sa svojim ljudima nasilno preuzeo kontrolu nad Bijeljinom, Tunens se pozvao na ranije izveštaje obaveštajaca JNA iz Istočne Slavonije da su „Arkanovci“ povezani sa SDB Srbije.
Rekao je da u svojoj analizi nije pronašao dokumente koji bi pokazali da je u BiH "prestala da postoji" veza između Ražnatovićeve i drugih paravojski sa SDB Srbije, koja je postojala u Hrvatskoj.
"Nemam konkretan dokument da je Arkana poslala SDB Srbije da zauzme Bijeljinu, ali se on tamo nije pojavio slučajno... To je bio deo šireg plana", rekao je vojni veštak optužbe.
Sličan odgovor Tunens je dao i na pitanje o Ražnatovićevom učešću u zauzimanju Zvornika, tokom kojeg su, prema optužnici, „Arkanovci“ počinili zločine nad lokalnim Muslimanima.
Svedok je ostao pri iskazu da je SDB Srbije, preko tih paravojski i svojih specijalnih jedinica, pomagala snagama bosanskih Srba da ostvare strateške ratne ciljeve od kojih su najvažniji bili razdvajanje od Hrvata i Muslimana i uklanjanje granice među Srbima na Drini.
Unakrsno ispitivanje vojnog veštaka Stanišićev branilac nastaviće sutra.
Zločini za koje su optuženi Stanišić (67) i Simatović (67) počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu zločinačkog udruženja bio je, prema tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću je počelo 13. juna prošle godine, kada su se vratili iz Srbije u pritvor Međunarodnog suda u Hagu. Posle prvog suđenja, Haški tribunal je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića nepravosnažno oslobodio krivice po svih pet tačaka optužnice. Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe, koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Stanišiću i Simatoviću, pred Mehanizmom će se suditi po istoj optužnici po kojoj im je Haški tribunal jednom već sudio. Raspravno veće odobrilo je tužiocima da u spis uvedu iskaze ukupno 143 svedoka, od kojih će neki biti u pisanom obliku.
Pre prvog procesa, Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, izjasnili su se da nisu krivi za zločine za koje su optuženi. Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je Stanišića i Simatovića puštao u Srbiju, na privremenu slobodu.
Unakrsno ispitivanje vojnog veštaka i Stanišićevog branioca biće nastavljeno sutra.
Izvor: Beta