Oglašena prodaja PKB po početnoj ceni od 104,5 miliona evra

Investitorima je ponuđeno 16.785 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, ali bez useva, plodova, odnosno drugih prinosa, zatim građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, oprema, zalihe rezervnih delova i stado.

Na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog građevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2 hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113 evra, odnosno 284.000 evra.

Procenjena vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik 431.300 evra.

Procenjena vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu cenu. Cena stada biće utvrđena prema propisu neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.

Rok za dostavljanje ponuda je 10. septembar.

Cena za otkup prodajne dokumentacije je 1,5 miliona evra, a uslov za učešće na tenderu je uplata depozita od oko 22,6 miliona evra.

Pravo učešća na tenderu imaju pravna lica koja se kao pretežnom delatnošću bave poljoprivredom ili/i trgovinom poljoprivrednih proizvoda.

Drugi uslov tendera je da ponudu dostavi pravno lice koje je u prethodnoj godini samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarilo prihod od 400 miliona evra.

Takođe, učesnik tendera može biti i konzorcijum koji ima najmanje 51 odsto učešća i da ispunjava kvalifikacione uslove.

Na tenderu iz 2015. početna cena bila 154 miliona evra

Na tender za prodaju PKB-a, raspisan krajem 2015, nije stigla nijedna ponuda, a početna cena za 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine bila je oko 154 miliona evra. Nakon toga naložena je nova procena vrednosti kapitala.

PKB je nedavno oglasio prodaju nepokretnosti i građevinskog zemljišta u Kovilovu ukupne površine 3,6 hektara po početnoj minimalnoj ceni od 1,5 miliona evra.

Ministarstvo privrede je prošle godine objavilo javni poziv za prikupljanje pisama investitora zainteresovanih za učešće u postupku privatizaciju PKB-a i četiri zavisna preduzeća - Poljoprivredna avijacija PKB, EKO - LAB, PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica PKB.

Za PKB tada su bili zainteresovani Industrija mesa "Matijević" i MK Komerc, kao i Al Dahra iz UAE, dok imena kompanija iz Velike Britanije, Singapura i Kine nisu saopštena.

Poljoprivredni kombinat Beograd osnovan je 1945. u Pančevačkom ritu, a na svom vrhuncu objedinjavao je desetine preduzeća koja su se bavila i proizvodnjom, ali i preradom i distribucijom mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i stočne hrane.

Propast PKB-a je počela devedesetih godina, pošto je država počela da prodaje prerađivačke centre koji su pravili najveći profit obrazlažući to potrebom organizovanja proizvodnje na tržišnim principima.

Međutim, uprkos tome, PKB je jedno od najvećih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji i proizvođača mleka u Evropi, zapošljava 1.782 radnika od kojih 120 u zavisnim preduzećima.

Ratarsku proizvodnju PKB organizuje na 20.500 hektara obradivog zemljišta i ima oko 23.000 grla stoke, a 2016. godine je proizvedeno 60 miliona litara mleka, od čega je oko 56 miliona litara prodato.

PKB učestvuje sa 10-12 odsto u ukupnoj količini proizvedenog mleka u Srbiji i sa 53 odsto u snabdevanju tržišta Beograda.

Prema podacima Samostalnog sindikata PKB-a, imovinu preduzeća čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, i druga nepokretna imovina i mehanizacija.

PKB ima oko 1.700 radnika kojima su, kako tvrde u Sindikatu, obećane otpremnine od 450 evra po godini staža.

Izvor: Beta, Insajder