Oslobođeni bivši pripadnici JSO za pobunu 2001. godine

Veće sastavljeno od sudija Siniše Petrovića i Dragomira Gerasimovića i sutkinje Svetlane Aleksić, jednoglasno je donelo odluku da oslobodi optužene.

Kao argumente, kako javlja reporter Insajdera, sudsko veće je navelo pisane dokaze, kao što su stenogrami 61. i 62. sednice Vlade na kojima su više puta upotrebljeni izrazi „protest“, a ne „oružana pobuna“.

Takođe, argument za odbacivanje optužbi je i to što Vlada nije proglasila vanredno stanje, što je, kako je naglašeno, uobičajena reakcija državnog vrha nakon oružane pobune. Sud je uzeo u obzir i činjenicu da su funkcioneri išli na put u inostranstvo neposredno nakon događaja s JSO, što je, prema mišljenju Sudskog veća, pokazatelj da državni vrh nije smatrao da je stanje u državi alarmantno ili ugrožavajuće na bilo koji način.

„Nije bilo nikakve reakcije tadašnje vrhovne državne vlasti. Nakon događaja pokojni premijer je sa maloletnim sinom došao na krsnu slavu Jedinice, a ministar policije je dodelio odlikovanja komandantu JSO i drugim pripadnicima. Službe nisu podigle gotovost, takođe, šef nadležne službe (Državne bezbednosti) je otišao na odmor u to vreme“, obrazložio je sudija Gerasimović.

Sudsko veće je navelo i da bezbednosne službe nisu imale informacije da je planirano nasilno preuzimanje vlasti i ugrožavanje Ustavnog poretka.

Sudsko veće se pozvalo i na analizu reakcije građana i javnosti, pregleda video materijala, na osnovu koje se može zaključiti da nije bilo ugrožavanja sigurnosti.

U skladu s ovim pisanim dokazima, Sudsko veće je odbacilo svedočenja svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija, Ljubiše Buhe Čumeta i Dušana Krsmanoivća, pripadnika , jer, kako se navodi, nisu bila u saglasnosti s pisanim dokazima.

 „Kako se ponašala Turska“

Predsedavajući sudskog veća Dragomir Gerasimović je, obrazlažući oslobađajuću presudu, poručio da je oslobađajuća presuda doneta posle detaljnog uvida u materijalne dokaze i iskaze svedoka na osnovu kojih je zaključeno da nije reč o pobuni, već o protestu.

Naveo je i da su svedočenja Čedomira Jovanovića i bivšeg ministra Dušana Mihajlovića bila u suprotnosti s dokazima i da su u pitanju "naknadna sećanja".

"Da nije bilo oružane pobune u tome govori u prilog kako se ponašala država Turska u takvoj situaciji, ovde su takve rekacije izostale", poručio je sudija.

Ovo je prvostepena presuda i sve stranke u ovom postupku imaju pravo žalbe Apelacionom sudu, u ovom slučaju, u roku od 30 dana.

Oslobodođeni su nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija koji nije prisustvovao izricanju presude, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Dragiša Radić, Vladimir Potić, Dragoslav Krsmanović, Mića Petraković.

U završnim rečima Tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo je da svi optuženi budu osuđeni na zatvorske kazne, dok je odbrana predlagala oslobađajuću presudu jer po njima nije bilo pobune, već je reč o protestu.

Podsetimo, ovo suđenje obeležila je i odluka predsednika suda da jednog od člana veća sudiju Alesandra Trešnjeva vrati iz specijalnog odeljenja u redovno krivično odeljenje.

Iako se tada spekulisalo da će zbog takve odluke suđenje krenuti ispočetka, to se nije dogodilo pa je prvostepena presuda, 17 godina od samog događaja, izrečena danas.

Optužnica za pobunu Jedinice za specijalne operacije podignuta je 8. marta 2012, a suđenje je počelo u oktobru iste godine. 

Prema optužnici, JSO je od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine pobunu.

Operativni deo JSO je borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata blokirao autoput.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

Pobuna JSO je okončana nakon što je Đinđić pristao na kompromis i smenio načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mihajlovića. Za načelnika je imenovan Andrija Savića a za zamenika Milorad Bracanović, bivši oficir JSO-a za bezbednost, koji je faktički upravljao službom. On je iz BIA sklonio sve Petrovićeve ljude koji su posle 5. oktobra radili na otkrivanju zločina iz Miloševićevog perioda, a u službu vratio kadrove Radomira Markovića i Jovice Stanišića.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u ovom postupku tražilo je da sud optuženima zbog oružane pobune izrekne kazne zatvora od 3 do 12 godina. Optuženi su u svojim odbranama negirali pobunu tvrdeći da su iskazali protest zbog obmane nadređenih.

Izvor: Insajder