Otvaranje novih poglavlja s EU zavisi od vladavine prava i dijaloga u Briselu
Odluka o novom otvaranju pregovaračkih pogleda Srbije i Evropske unije trebalo bi da bude doneta u decembru, a kako je najavio šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Sem Fabrici, u okviru odluke o tome procenjivaće se i stanje u oblasti vladavine prava i napredak dijaloga Beograda i Prištine. U obe oblasti postoje očigledni problemi – tako je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije stavila ozbiljne zamerke kada je u pitanju vladavina prava, a dijalog Beograda i Prištine je već duže u zastoju – ovog puta Srbija nastavak dijaloga uslovljava ukidanjem dodatnih taksi od deset odsto koje je Priština uvela na robu iz Srbije, što je suprotno CEFTA sporazumu i što je u više navrata i kritikovano iz Brisela. Zbog zastoja u pregovorima, kako je najavljeno, Prištini po nekim najavama, neće biti odobrena vizna liberalizacija što su kosovski zvaničnici mesecima obećavali.
Nastavak evropskih integracija bila je i tema jutrošnjeg radnog doručka premijera Zapadnog Balkana kod Sebastijana Kurca, kancelara Austrije, zemlje koja predsedava Evropskom unijom. Premijerka Srbije Ana Brnabić je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Beču navela da bi otvaranje novih poglavlja do kraja godine bio "važan i jasan signal" Brisela građanima Srbije.
"Srbija je duboko posvećena evropskim integracijama i nastavićemo da radimo na tome. Nadamo se da će još nekoliko poglavlja biti otvoreno do kraja godine, to bi bio važan i jasan signal našim građanima. Ali nezavisno od broja otvorenih poglavlja, nastavićemo s reformama koje su pred nama", navela je Brnabić.
Kurc: Evropa nepotpuna bez Zapadnog Balkana
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjavio je danas u Beču da Austrija snažno podržava zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu ka EU i ocenio da stabilnost Evrope u znatnoj meri zavisi od stabilnosti tog regiona.
"Mislimo da će EU biti kompletna tek kad Zapadni Balkan bude u njoj, zato podržavamo te zemlje na putu ka EU i imamo poseban fokus na taj region tokom našeg predsedavanja Evropskoj uniji", naveo je Kurc.
Kurc je rekao da su učesnici radnog doručka imali priliku da se fokusiraju na tri važna pitanja - na put regiona ka EU, neophodnu regionalnu saradnju i na rešavanje bilateralnih konflikata.
Na radnom doručku su bili premijeri Srbije, Kosova, Albanije i Crne Gore, Ana Brnabić, Ramuš Haradinaj, Edi Rama i Duško Marković, predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić, Johanes Han i komesarka EU za digitalno društvo i ekonomiju Marija Gabrijel.
Ona je ocenila da postoje problemi u regionalnoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana i kao primer navela nedavno uvođenje kosovskih carina od 10 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
"Nažalost, bilo je mnogo boljih vremena u pogledu regionalne saradnje. Ponekad umesto da idemo napred i da se fokusiramo na budućnost i na ono što možemo zajedno da postignemo, mi idemo nazad. U poslednje dve nedelje Priština krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini - CEFTA uvođenjem carina od 10 odsto na srpsku robu", navela je predsednica Vlade Srbije.
Ocenila je da to "nije samo kršenje CEFTA, već i čista diskriminacija Srbije i svega srpskog".
"Nadamo se da ćemo uskoro moći da se vratimo na primenu CEFTA, to bi nam omogućilo da nastavimo da razgovaramo o stvarima koje možemo zajedno da ostvarimo u budućnosti", dodala je Brnabić.
Ona je rekla da je rad na povezivanju regiona važan za Srbiju i kao jedan od prioriteta navela "obostrano priznavanje profesionalnih i akademskih kvalifikacija".
Han: Zemlje Zapadnog Balkana verovatno neće zajedno u EU
Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je danas u Beču da svih šest zemalja Zapadnog Balkana ima perspektivu članstva u EU, ali da nije verovatno da će one zajedno pristupiti Uniji.
Han je na zajedničkoj konferenciji za novinare ukazao na važnost posvećenosti Brisela proširenju Unije na Zapadni Balkan.
"Primanje zemalja u članstvo odvija se prema zaslugama i nije verovatno da će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU istovremeno, ali važno je da postoji perspektiva članstva za svih šest zemalja", naveo je Han.
On je zahvalio Austriji što je proširenje na Zapadni Balkan postavila kao jedan od ključnih prioriteta svog predsedavanja Unijom i ocenio da je današnji skup "još jedan dokaz te veoma snažne posvećenosti".
Han je dodao da je na današnjem sastanku bilo reči o formiranju regionalne ekonomske oblasti i ocenio da je to prvi korak u integraciji u jedinstveno evropsko tržište.
Joksimović: Prevaziđena politika štapa i šargarepe
Ipak, da otvaranje novih poglavlja za Srbiju nije sasvim izvesno ukazuju informacije koje su prethodnih dana preneli pojedini mediji, po kojima bi do otvaranja novih poglavlja moglo da dođe tek ukoliko budu nastavljeni pregovori u Briselu. Ovakve najave Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za Evropske integracije komentarisala je rečima da je politika „štapa i šargarepe prevaziđena“ i da nije održiva.
Ona je navela da o tim navodima nije zvanično obaveštena jer ona ni ne učestvuje u pregovaračkom procesu s Prištinom, ali da reaguje kao ministarka zadužen za evropske integracije i kao neko ko zna koliko je Srbija učinila u procesu reformi i neko ko zna da Srbija zaslužuje otvaranje tri poglavlja od sedam pripremljenih.
Joksimović je podsetila i da se dijalog Beograda i Prištine meri kroz Poglavlje 35 u kome se ocenjuje napredak u primeni dogovorenog u okviru Briselskog sporazuma i istakla da Beograd svoje obaveze sprovodi, ali ne Priština.
"Mislim da je nesumnjivo jasno da u poglavlju 35 može samo da se izmeri da Priština nije ispunila ništa i da svojim potezima podriva dodatno već lošu atmosferu i povlači poteze koji podrivaju i regionalnu ekonomsku saradnju", rekla je Joksimović.
Izvor: Insajder, Beta
Fabrici: Ocena u decembru
Šef degelacije Evropske komisije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da će EU odluku o otvaranju novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom doneti u decembru, a da se u okviru donošenja takve odluke procenjuje i stanje u oblasti vladavine prava i napredak dijaloga Beograda i Prištine. Odluka se donosi u razgovoru sa zemljama članicama EU o otvaranju poglavlja, rekao je Fabrici novinarima na konferenciji "Lideri transformacije društva", u Beogradu.
On je precizirao da otvaranje poglavlja zahteva određene aktivnosti i specifičan rad na poglavljima, a da EU u skladu s pregovaračkim okvirima procenjuje i stanje vladavine prava u Srbiji i tok dijaloga Beograda i Prištine.
Naglašavajući da se odluka donosi u decembru, Fabrici je rekao da je njegova preporuka Srbiji da radi što je moguće više na poglavljima, ali i na unapređenju vladavine prava i dijaloga o Kosovu.