PISA test - svaki treći učenik ne dostiže osnovni nivo pismenosti

"Na skali čitalačke pismenosti njih 38 odsto to ne uspeva, 40 odsto matematičke i 38 odsto naučne", navela je predstavnica Instituta za psihologiju Marina Videnović, na konferenciji za novinare u zgradi Vlade, na kojoj je objašnjeno da je tu reč o primenjivosti stečenog obrazovanja.

Ministar prosvete Mladen Šarčević, na konferenciji povodom objavljivanja rezultata PISA testiranja, nije odgovorio na pitanje novinarke N1 koga smatra odgovornim za postignute rezultate. Umesto odgovora, obratio joj se, između ostalog, rečima da "nije dobro pazila na času" i da bi loše prošla na PISA testu.

Prema njenim rečima, u Srbiji je, od aprila do juna 2018. godine, 8.442 petnaestogodišnjaka iz 190 škola učestvovalo u studiji PISA.

Ona je precizirala je testirano 79 zemalja, i da je prosečno postignuće u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je pokrenula ovu studiju, oko 500 poena.

Testiranje ispituje znanja i veštine učenika koji imaju 15 godina. Proveravaju se tri oblasti - čitalačka pismenost, matematika i finansijska pismenost, a u svakom ispitivanju jedna oblast se određuje kao "dominantna" i temeljnije se proverava.

Prošle godine to je bila čitalačka pismenost. Većina pitanja, odnosno 70 odsto, odnosi se na tu temu, a 30 posto na ostale dve.

Đaci na testu moraju da pokažu da mogu da razumeju i koriste pisani tekst, ali i da mogu da razmišljaju o njemu i angažuju se. Pitanja su u obliku zadataka višestrukog izbora, ali i otvorenog tipa, na koja se traži kratak pisani odgovor.

Procenjuje se "sposobnost učenika da koriste znanje u svakodnevnim životnim situacijama, da analiziraju, razmišljaju i komuniciraju na efikasan način".

"U odnosu na zemlje regiona, postignuće učenika iz Srbije je više od postignuća učenika iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a slabije od postignuća učenika iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Poljske, rekla je predstavnica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Tijana Prokić Brojer, navodeći da je Poljska uzeta kao primer zbog dobrog obrazovnog sistema koji je brzo pokazao efekte.

"Ovo ne znači da ti učenici ne znaju čitaju, oni to znaju, već je njima dosta problematično sposobnost da primene to što znaju u nekim svakodnevnim situacijama", rekla je Brojer, govoreći šta znači to da se ne dostiže osnovni nivo pismenosti.

U odnosu na prethodni PISA ciklus nisu uočene značajnije razlike, a testiranja se rade na tri godine, mada Srbija nije učestvovala u njemu 2014.

Testiranje je pokazalo da više od 80 odsto učenika iz trogodišnjih stručnih škola ne dostiže osnovni nivo pismenosti, već je njihovo postignuće za oko 140 poena niže u odnosu na postignuće učenika iz gimnazija.

Ministar prosvete i obrazovanja Mladen Šarčević je rekao da se primećuju rezultati reformi u obrazovanju, ali da će ozbiljnije poboljšanje rezultata mogu očekivati na testiranju 2024. godine

"Iz iskustva znam da ovo nije kratka priča, jednogodišnja biljka već višegodišnja i ovo su duže staze", rekao je Šarčević, navodeći da obrazovanju potrebno mnogo veće ulaganje.

Govoreći o merama koje se preduzimaju, on je rekao da se došlo do 10.000 digitalnih učionica, dogodine i one potom biće ih po još 10.000, navodeći da ulažu ozbiljni napori da se uslovi u učionicama za usvajanje znanja unaprede.

On je rekao da je "najgori deo koji treba da pobedimo prikazivanje lepše stvarnosti nego što jeste".

"Otuda mnogi "vukovci" na sve strane koliko hoćete, otuda je subjektivna ocena nastavnika, želja učenika, nastavnika aksiom", rekao je Šarčević, na konferenciji  za novinare na kojoj je rečeno da PISA testiranje nije takmičenje već način da se bolje sagledaju problemi.

Izvor: Beta