Poseta delegacije Rusije: Potpisivanje 21 sporazuma, jedan komercijalni ugovor

Uoči posete predsednika Rusije, ministar energetike Aleksandar Antić najavio je nekoliko sporazuma među kojima je izgradnja gasnog transporta kroz Srbiju i omogućavanje alternativnih oblika gasifikacije, poput tečnog naftnog gasa iz Rusije, o rehabilitaciji i rekonstrukciji hidroelektrane Đerdap 2, kao i sporazumi za proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

„To će biti zanačajno za energetsku bezbednost“, rekao je Antić uoči potpisivanja sporazuma.

Razgovore o gasu najavio je i ministar finansija Siniša Mali.

RIA Novosti: Biće potpisni i novi ugovori o vojnotehničkoj saradnji

Tokom današnje posete predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu biće potpisani novi ugovori u oblasti vojno-tehničke saradnje, navodi RIA Novosti, pozivajući se na neimenovane izvore.

"Reč je o potpisivanju novih ugovora, a ne o realizaciji prethodnih, koji su potpisali odgovarajući resori o isporukama ruskih oklopnih vozila ruske armije", rekao je taj izvor.  On je podsetio da su se ministarstva odbrane dve zemlje ranije dogovorila o isporukama u Srbiju 30 tenkova Т-72S и 30 BRDM-2. 

„Rusija je za nas veoma važan spoljnotrgovinski partner a razgovori će, pre svega, biti usmereni na budućnost i sigurno snabdevanje gasom“, rekao je Mali gostujući na jednoj nacionalnoj televiziji.

Najpoznatiji sporazum između Srbije i Rusije, je svakako Energetski sporazum potpisan još 2008. koji je predviđao i da Srbija  bez tendera i ispod cene proda NIS i rezerve nafte i gasa, ali i da se kroz Srbiju izgradi trasa gasovoda Južni tok. Međutim, od gasovoda je ruska strana u međuvremenu odustala. O svemu što je sporno u vezi s ovim sporazumom Insajder je emitovao serijal „Energetski (ne)sporazum“.

Putin: Mi vojnu tehniku isporučujemo Srbiji, ali i kupujemo

Pre početka plenarnog sastanka delegacija Srbije i Rusie predesednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da je Rusija jedan od najvećih investitora u Srbiji. On je takođe rekao i da je robna razmena izmedju Rusije i Srbije povećana i da sada iznosi dve milijarde dolara.

Putin je ocenio da se rusko-srpski odnosi razvijaju u mnogo pravaca, i tu izdvojio bezbednost, energetiku, visoke tehnologije, humanitarne veze, ali i i saradnju pravosudnih organa i državnih tužilaštava.

"Mi ne samo da isporučujemo vojnu tehniku Srbiji, nego je i kupujemo od Srbije, između ostalog i borbenu tehniku", rekao je ruski lider.

On je naveo da će biti stvoreni uslovi za dalje korake u razvoju bilateralne saradnje.

Mihajlović: Novi ugovor sa ruskom železničkom kompanijom, vredan 230 miliona evra

Jedini komercijalni ugovor koji je potpisan tokom posete predsednika Rusije, Vladimira Putina tiče se izgradnje dispečerskog centra Železnica.

"Infrastruktura železnice Srbije" i ruske kompanije "RŽD internešenel" potpisali su ugovor za projekte na železnici, vredan 230 miliona evra. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović prisustvovala je potpisivanju ugovora i navela da se na tom dokumentu radi već dve godine  

"Krećemo u nove projekte, izgradnju novog dispečerskog centra iz kojeg će se upravljati saobraćajem u celoj Srbiji, uključujući i brzu prugu Beograd-Budimpešta", rekla je Mihajlović, a navodi se u saopštenju tog Ministarstva.

Ugovor obuhvata izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra za železnicu, u vrednosti 127,4 miliona evra, radove na izgradnji elektrotehničke infrastrukture na deonici Stara Pazova-Novi Sad u iznosu od 91,9 miliona evra i izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju 210 kilometara barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, za koju je namenjeno preostalih 10,7 miliona evra.

Rekonstrukcija barske pruge, prema navodim ministarke Mihajlović, počeće 2020. godine.

Direktor "Infrastruktura železnice Srbije" Miroljub Jevtić i njegov kolega iz „RŽD internešenela“ Sregej Pavlov nakon popisivanja naveli su da je ugovor nastavak dosadašnje dobre saradanje.

Brnabić: Šest sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je izrazila zadovoljstvo uoči današnjeg potpisivanja šest sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije. Brnabić veruje da zahvaljujući stručnim kadrovima i bescarinskom izvozu u Rusiju i EU, Srbija ima jedinstven potencijal da postane hab za visokotehnološke kompanije.

"Posebno je značajno što su neke od najinovativnijih ruskih kompanija, kao što su na primer Rosatom ili Kaspersky još ranije pokazale interesovanje za poslovanje u Srbiji, tako da nemam sumnje da će današnja poseta doneti još mnogo sličnih rezultata", rekla je Brnabić.

Ona je pozvala ruske kompanije da svoje kancelarije, a pre svega razvojne centre otvore u Srbiji, uz obećanje da će im Vlada Srbije uvek biti pouzdan partner.

Brnabić je gostima iz Rusije, koje je predvodio specijalni savetnik za digitalizaciju predsednika Putina, Dmitrij Peskov, predstavila rezultate reformi koje se sprovode u Srbiji, a koje mogu biti od značaja za poslovanje ruskih kompanija.

Skupu su prisustvovali i ministar za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Čadež: Postoji veliki potencijal za saradnju

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da postoji potencijal za jaču saradnju u inovativnoj tehnologiji izmedu Srbije i Rusije, kao i da očekuje da će na današnjem prvom digitalnom dijalogu Srbije i Rusije biti potpisani konkretni dogovori.

Univerziteti potpisali sporazume o razmeni znanja

Predstavnici Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, Ruskog univerziteta za naftu i gas, Santpeterburškog rudarskog univerziteta i Naftne industrije Srbije potpisali su o saradnji u oblasti obrazovanja, naučnih istraživanja i razmene znanja između dve zemlje, saopštilo je Ministarstvo prosvete. 

Ministar prosvete Mladen Šarčević veruje da će saradnja sa univerzitetima "najvišeg ranga" u Rusiji dovesti do veće razmene istraživača, nastavnog i administrativnog osoblja i studenata svih nivoa.

Memorandum o saradnji između Univerziteta u Novom Sadu i Ruskog univerziteta za naftu i gas predviđa i zajednički program na dvogodišnjim master studijama gde bi polaznici dobili "dvostruke diplome".

Čadež je naveo da će vodeće IT kompanije iz Rusije danas imati svoje predstavnike u Beogradu iz oblasti robotike i veštačke inteligencije.

"Već sada, neke ruske IT kompanije koje posluju u Srbiji, zapošljavaju više od 1.500 ljudi", rekao je Čadež za televiziju Prva.

On je dodao da su politički i ekonomski aspekti saradnje dve zemlje važni, kao i da su inovativne tehnologije ekonomija budućnosti.

"Mi smo već u 2018. godini u izvozu prešli oko milijardu dolara, ali smo na nivou koji je daleko ispod potencijala koji imamo, jer rusko tržište je veliko i zahtevno", rekao je Čadež i dodao da Srbija više izvozi nego što uvozi iz Rusije.

Pre posete Vladimira Putina potpisivanje sporazuma predstavljano je i kao veća šansa za spoljnotrgovinsku razmenu.

Povećan izvoz u Rusiju, ali i uvoz iz Rusije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, do početka 2018. do novembra spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom iznosila je oko 2,8 milijardi evra. Kako kažu u Privrednoj komori Srbije za Insajder, izvoz u tu zemlju je povećan za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, u istom periodu povećan je i uvoz robe iz Rusije i to za čak 30 odsto.

U 2017. godini ukupna spoljno trgovinska razmena u robi sa Ruskom Federacijom iznosila je oko 2,6 milijarde dolara.  U tom periodu Srbija je u Rusiju izvezla proizvode u vrednosti od 995,1 miliona dolara, dok je iz Rusije u Srbiju uvezeno robe u vrednosti od 1,6 milijardi dolara.

Mada se Ruska Federacija nalazi na četvrtom mestu kada je reč o zemljama u koje Srbija izvozi, u nju se plasira svega 5,7 odsto proizvoda iz Srbije. Rusija je na četvrtom mestu kada je reč o državama iz koje se uvozi, odnosno učestvuje sa 7,3 odsto u ukupnom uvozu.

Jabuke najozbiljniji izvozni proizvod, iz Rusije uvozimo naftu

Iz Srbije se u Rusiju najviše izvoze jabuke. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku do novembra ove godine, u tu zemlju je izvezeno jabuka u vrednosti od 83,4 miliona dolara i one čine devet odsto ukupnog izvoza u Rusku Federaciju. Na listi proizvoda koje se izvoze u tu zemlju potom slede sintetičke hula-hop čarape, zatim gume za automobile, lekovi i hartija i karton premazani plastikom.

Sa druge strane, iz Rusije Srbija najviše uvozi sirovu naftu i ulja od bitumenoznih minerala. Do novembra 2018. je iz Ruske federacije uvezeno nafte i ulja u vrednosti od 660,1 milion dolara, što čini 36 odsto uvoza iz te zemlje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Rusije je potom najviše uvezeno prirodnog gasa u gasovitom stanju i to u vrednosti od 495,5 miliona dolara. Iz Rusije se u većim procentima još najviše uvozi žica od rafinisanog bakra, sirovi aluminijum  i delovi za avione ili helikoptere.

Na listi top 10 proizvoda u 2017. godini iz Rusije su još i avioni mase od 2.000 do 15.000 kilograma u vrednosti od 23 miliona dolara, kao i cigarete koje sadrže duvan.

Izvor: Insajder, Beta