Potvrđena oslobađajuća presuda žandarmu za ubistvo Ranka Panića
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu nekadašnjem pripadniku niške žandarmerije Nikici Ristiću za nanošenje teških povreda Ranku Paniću tokom protesta Srpske radikalne stranke, zbog izručenja Radovana Karadžića Haškom tribunalu 29. jula 2008. Apelacioni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu oslobađajuću presudu jer „nije dokazano da je Ristić izvršio krivično delo teške telesne povrede sa smrtnom posledicom za koje je bio optužen“.
“Osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica nesumnjivo utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koje su čvrsto i logički povezane, tako da predstavljaju kompletnu i konačnu sliku kritičnog događaja i sa punom sigurnošću upućuju da je jedini mogući zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet optužbe, te da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost“, naveo je Apelacioni sud.
U konkretnom slučaju, kako dodaje, na osnovu izvedenih dokaza se ne može izvesti zaključak o utvrđivanju relevantnih činjenica koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je optužen.
Nikicu Ristića tužilaštvo je teretilo da je dok je bio na dužnosti Ranku Paniću naneo tešku telesnu povredu od koje je Panić 17 dana kasnije preminuo.
Kako je tužilaštvo navelo u optužnici, Ristić je „krećući se pored oštećenog, a nakon nekoliko koraka uporednog hoda sa oštećenim, snažno udario oštećenog nogom u predelu trbuha”.
Od opreme je na sebi imao zaštitnu opremu MUP za obezbeđivanje javnih skupova i to šlem tamne boje sa plastičnim vizirom, uniformu sa formacijskim čizmama na nogama.
“Od udarca nogom se oštećeni savio prema napred, držeći se rukama za stomak i jauknuo, a okrivljeni odmah potom, dok se oštećeni nalazio u polusavijenom položaju, zadaje još jedan udarac nogom u predelu tela oštećenog, usled kojih radnji oštećeni zadobija višestruke povrede koje u svom zbirnom dejstvu u trenutku nastanka predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život povređenog usled koje je nastupila smrt oštećenog 15. avgusta 2008”, navodilo se, između ostalog, u optužnici.
Inače, pripadnik niškog odreda žandarmerije Nikica Ristić uhapšen je u jesen 2014, a optužnica je potvrđena 2015. U maju prošle godine Viši sud ga je oslobodio optužbi, a kako je predsednik sudskog veća tada obrazložio da bi Sud doneo odluku da neko bude proglašen krivim mora biti u potpunosti siguran bez dilema, što ovde nije bio slučaj.
Podsetimo, Ranko Panić je 29. jula 2008. godine došao na miting “Svesrpski sabor” u Beogradu koji je zbog hapšenja Radovana Karadžića, tada jednog od najtraženijeg haškog begunca, organizovala Srpska radikalna stranka.
Na skupu je došlo do sukoba između huligana i policije, koji su počeli na uglu Makedonske i Dečanske ulice, ali su se preneli do Trga Republike gde je bila postavljena bina. U tim sukobima udarce je zadobio i tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić. On je kasnije objasnio da je Ranko Panić bio blizu bine i da je krenuo njemu da pomogne.
Aleksandar Vučić kako je tada navodio zadobio je udarce dok je pokušavao da razdvoji demonstrante koji su se sukobili sa policijom, a kasnije je naveo da nije u stanju da proceni ko je odgovoran za incidente i sukobe sa policijom optuživši tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
“Šta da vam kažem, tukla me je policija Ivice Dačića dok sam pokušavao da sprečim sukobe demonstranata i policajaca! Jedan Dačićev žandarm me je četiri puta udario po stomaku i leđima. Želim samo da se zahvalim predsedniku Borisu Tadiću i ministru policije Ivici Dačiću na svemu”, izjavio je tada Vučić medijima.
U izveštaju policije o dešavanjima na mitingu 2008. koji je dostavljen Skupštini iste godine piše da je tada povređeno 57 policajaca i 31 građanin, a četvoro, među kojima je i Ranko Panić, zadobilo je teške telelesne povrede. Izveštaj policije potvrdio je da je Ranko Panić zadobio povrede usled preterane i neopravdane upotrebe sile od strane pripadnika policije. Za prekomernu upotrebu sile tada niko nije odgovarao. Huligani jesu, ali su dobijali simbolične i uglavnom uslovne kazne.
Izvor: Insajder