Poverenik: Ministarstvo pravde obesmišljava javne rasprave
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je danas da je način na koji Ministarstvo pravde vodi javne rasprave o veoma važnim pravnim aktima u suprotnosti s relevantnim pravnim pravilima i standardima i "praktično obesmišljava javne rasprave".
Poverenik je u saopštenju naveo da se to na "dramatičan način" pokazalo u slučaju javne rasprave o amandmanima na Ustav, a na "manje dramatičan način" to se manifestuje i u slučaju javne rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Pravosuđe prvi put jedinstveno: Povucite predložena rešenja o promeni Ustava (VIDEO)
U saopštenju se navodi da je Ministarstvo pravde, kršeći zakon, ignorisalo zahteve za slobodan pristup informacijama s tim u vezi i da i posle intervencije Poverenika, "izvršavajući nalog" iz njegovog rešenja, nije javnosti pružilo ni osnovne informacije u vezi sa aktivnostima na izradi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
"Odgovor Ministarstva da ono 'nema konkretne informacije' o 'ekspertima' angažovanim na izradi zakona, njihovim obavezama, sadržini njihovih ugovora, o tome da li su podnosili izveštaje i koliko su plaćeni, najblaže rečeno je teško prihvatljiv", naveo je Šabić.
Poverenik: Netačno prikazivanje uloge eksperta i Saveta Evrope
Šabić je danas naveo da Saton jeste stručnjak, ali da on nije pravni ekspert Saveta Evrope, već da ga ta organizacija angažuje u pojedinačnim slučajevima.
"Netačno prikazivanje uloge njega i Saveta Evrope u izradi srpskog zakona šteti ugledu i gospodina Satona i Saveta Evrope i, što je najgore, Srbije", naveo je Šabić.
On je dodao da je Ministarstvo dužno da odgovori na pitanja zašto Ministarstvo nije objavilo izveštaj o javnoj raspravi, da li je tačno da su u "izveštaju" dostavljenom EU primedbe iznete u javnoj raspravi, bez navođenja njihove sadržine, opisivane diskvalifikatorski kao nekompetentne, neargumentovane i maliciozne, da li se tekst Nacrta zakona dostavljen EU razlikuje od teksta koji je bio predmet javne rasprave i ako je to tačno, u čemu se razlikuje.
Ministarstvo je ranije u saopštenju navelo da Poverenik nije ovlašćeni predlagač zakona, sa čime se Šabić saglasio, ali je dodao da je zakonska nadležnost Poverenika da "daje predloge za unapređenje zaštite podataka".
Na pitanje ministarstva o utrošenim sredstvima za izrazu tog modela zakona, Šabić je naveo da na to nisu trošena nikakva sredstva i da su svi članovi poverenikove Radne grupe radili pro bono, kao i da su Radnu grupu činili članovi kolegijuma Poverenika, zamenik, generalni sekretar službe, pomoćnici i savetnik poverenika.
Ministarstvo: Ni jedan dinar iz budžeta nije utrošen za pisanje Nacrta
Podsetimo, Ministarstvo pravde je nedavno, nakon saopštenja Poverenika da Ministarstvo ne dostavlja informacije Šer fondaciji o tome kako je utrošeno više od 70.000 evra namenjenih za izradu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, saopštilo da za izradu Zakona nije potrošen ni jedan dinar iz budžeta.
„Naime, sva sredstva koja su utrošena za izradu potrebnih uporednih analiza i analize postojećeg zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, potrebnih za izradu nacrta, kao i za učešće pravnog eksperta Saveta Evrope Grejema Satona, obezbeđena su iz međunarodnih projekata (MDTF Svetske Banke, Plac projekat IPA 2011, Projekat međunarodna saradnja u krivičnom pravosuđu: Javnotužilačka mreža zapadnog Balkana – GIZ), koji pružaju podršku sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23“, navedeno je u saopštenju Ministarstva.
Ministarstvo je naglasilo i da je Nacrt zakona prosleđen Evropskoj komisiji na ekspertizu, a da će je Ministarstvo objaviti i na svojoj internet prezentaciji zajedno sa obrazloženjem koji su to predlozi i sugestije prihvaćeni i zašto, kao i oni koje nisu i iz kog razloga.
Poverenik: Nacrt praktično neprimenljiv
Poverenik Šabić podseća da, iako je javna rasprava o tekstu Nacrta okončana još pre mesec dana, a na tekst stavljen izuzetno veliki broj primedbi, Ministarstvo pravde, nije objavilo izveštaj o javnoj raspravi.
Umesto toga, kako navodi, "na javnu raspravu je stavljen Nacrt koji u svakom pogledu, počevši od koncepcijskog, pa do elementarno pravno-tehničkog aspekta, ispod prihvatljivog nivoa i praktično neprimenljiv".
Kako je Poverenik nekoliko puta isticao, neophodno je u potpunosti izmeniti ovaj Nacrt. Njegove zamerke su, između ostalog, da Nacrt nije dovoljno precizan kada se govori o nadležnim organima koji mogu da obrađuju podatke građana, da se u Nacrtu ne spominje obrada podataka putem video nadzora, kao i da iz Nacrta nije jasno kakav je mehanizam zaštite podataka o ličnosti jer sam postupak zaštite i eventualne žalbe nije uređen.
Gajin: Nacrt ne sadrži sve odredbe koje je moguće zamisliti
Profesor Saša Gajin koji je u radnoj grupi za Nacrt ovog zakona za Insajder je rekao da Nacrt ne sadrži sve odredbe o zaštiti podataka o ličnosti koje je moguće zamisliti ili moguće upisati u pravni sistem zemlje.
„Najveći broj odredbi koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti sadrže drugi organi ili bi trebalo da sadrže“, rekao je Gajin.
Na komentar da Nacrt nije dovoljno precizan kada se govori o nadležnim organima koji mogu da obrađuju podatke građana, Gajin kaže da je iz drugih zakona jasno ko su nadležni organi i za šta su nadležni u ovoj oblasti i da nema potrebe da se to u ovom zakonu ponavlja.
On je dodao da odredaba o video nadzoru nema niti u tekstu regulative EU, niti u direktivi, i to ne slučajno, već zbog toga što nema potrebe unositi te odredbe u tekst našeg zakona.
Izvor: Beta, Insajder