Predsednik Srbije predstavio listu Srpske napredne stranke za beogradske izbore

“Šta je tu nelegitimno? Šta je tu nelegalno”, pitao je Aleksandar Vučić u emisiji “Oko”, gde je najavljen upravo kao predsednik države.

Rasprava o tome šta propisuje Ustav po ovom pitanju traje od donošenja Ustava 2006. godine.

Od tada je Srbija imala tri predsednika - Borisa Tadića, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Samo je Nikolić podneo ostavku na funkciju lidera političke partije, iako predaja funkcije u stranci Aleksandaru Vučiću nije najavljivala I Nikolićev gubitak realnog uticaja u stranci koji je potom usledio.

Slučaj „duple funkcije" Borisa Tadića našao se i pred Ustavnim sudom 2010. godine. Sud se međutim, prema pisanju Blica iz iste godine, oglasio nenadležnim da odlučuje o ovom pitanju. List je preneo da su sudije u obrazloženju navele da „nije u njihovoj nadležnosti tumačenje ustavne norme koja izričito zabranjuje istovremeno obavljanje predsedničke i neke druge javne funkcije", ali i „da obavljanje te dve funkcije nije zabranjeno zakonom". 

Činjenica da će Vučić biti nosilac liste SNS-a na beogradskim izborima takođe nije novost.

2008. Gradska izborna komisija je proglasila listu “Za evropski Beograd -Boris Tadić”. Boris Tadić je u tom trenutku već četiri godine bio I lider države i lider Demokratske stranke, koji je napustio kada je izgubio na izborima za predsednika države. 

U Ustavu i Zakonu o predsedniku najmanje dva člana koriste se kao argument da funkcija predsednika nije spojiva sa stranačkom.

“Prеdsеdnik Rеpublikе izražava državno jеdinstvo Rеpublikе Srbijе” i “Prеdsеdnik Rеpublikе nе možе vršiti drugu javnu funkciju ili profеsionalnu dеlatnost.”

Međutim, u Zakonu o predsedniku se navodi i sledeće: 

“Prеdsеdnik Rеpublikе dužan jе da sе u svеmu povinujе propisima kojima sе urеđujе sukob intеrеsa pri vršеnju javnih funkcija”. Ti propisi međutim kažu da državni funkcioner može da obavlja I stranačku funkciju.

Kada se postavlja pitanje legitimiteta, odnosno moralnosti takvog političkog poteza, odgovor se svakako može naći u činjenici da predsednik Srbije dobija veći medijski prostor.

Osim toga, postavlja se pitanje i da li se time narušava princip podele vlasti, odnosno da li predsednik države preko stranačke hijerarhije kontroliše i Vladu, i Skupštini, pa i lokalne samouprave.

Direktor Tiršove kandidat SNS-a za gradonačelnika

Vučić je istakao da lista za Beograd neće biti stranačka lista.

"To neće biti lista SNS jer nigde neće pisati SNS, to nije ni lista naših prijatelja sa kojima sarađujemo...Ovo nije lista političkih stranaka, ali ćemo svi da podržimo tu listu", rekao je Vučić.

Pored direktora Univerzitetske dečje klinike "Tiršova" Zorana Radojičića prvih 20 ili 25 imena će biti nestranačke ličnosti, rekao je Vučić.

Druga na listi biće istaknuta balerina Aja Jung koja, kaže on, hoće da pravi promene u kulturi.

Neka od imena koja je naveo su i dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović, koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević, dr Ljiljana Marković sa Filološkog fakulteta.

"Od sportista imamo i 'grobare' i 'delije', od Gorana Grbovića, Milana Gurovića. Na listi je i Jelena Nikolić – supruga rukometaša Petra Nenadića, tu je i Bojana Brešković Bojić, gospodin Nakarada iz Muzeja savremene umetnosti", rekao je Vučić.

Što se tiče aktuelnog gradonačelnika Beograda Siniše Malog, čiju smenu je Vučić najavio prošle godine, pa od toga odustao, rekao je da će "imati odgovoran posao u Beogradu", ne navodeći na koju poziciju misli, uz napomenu da ga je Siniša Mali "mnogo puta tražio od njega da ga oslobodi gradonačelničke funkcije". 

On smatra da su Siniša Mali, Goran Vesić, Andreja Mladenović veoma uspešni ljudi i napominje da se ponosi njihovim rezultatima.

Izbori u Beogradu će, prema rečima Vučića,  biti raspisani sutra ili prekosutra, a biće održani 4. ili 11. Marta, uz napomenu da je "ta odluka na predsednici Skupštine Srbije Maji Gojković".

Izvor: Insajder, RTS, Blic