Predstavnice inicijative Mame su zakon sa savetnicama ministarke Dejanović: Problem s “nevidljivim radnicama”
Nedavno usvojen Zakon o finansijskoj pomoći porodicama s decom i dalje je predmet brojnih polemika. Predstavnice inicijative "Mame Su Zakon" sastale su se danas sa savetnicama Ministarstva zaduženog za demografiju i populacionu politiku sa kojima su razgovarale o predloženim izmenama zakona sa ciljem da se pomogne majkama koje nisu uspele da ostvare 18 meseci radnog staža, neophodnih za punu nadokandu za vreme porodiljskog odustva. Kako se navodi u saopštenju, ministarka Slavica Djukić Dejanović nije prisustvovala sastanku zbog ranije isplaniranih obaveza, a njene savetnice Maja Djordjević i Tina Aničić, obećale su da će je informisati o svim stavkama koje se goruće, a koje se pre svega tiču "nevidljivih radnica".
Predstavnice Incijative Tatjana Macura, Ljupka Mihajlovska, Dragana Ristić, Milena Jovičić i Danijela Nikolić, ukazale su da je ključni problem u primeni zakona koji je stupio na snagu 1. jula, to što je ženama teško da vežu 18 meseci radnog staža kako bi ostvarile pravo na punu nadoknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.
Kako se navele, to se u praksi ne dešava zbog toga što žene nemaju gde da rede, zato što "godinama volontiraju u državnim firmama, rade na crno, preko omladinskih zadruga i za sistem su praktično nevidljive".
Zbog velikog broja "nevidljivih radnica" predstavnice Inicijative objasnile su da je neophodno da sve žene država prepozna i u budžetu obezbedi sredstva koja će svakoj budućoj majci, bez obzira da li je za sistem vidljiva ili nevidljiva, obezbediti mesečna primanja u visini republičkog minimalca, dok odsustvuju sa posla radi nege deteta nakon porodjaja.
Kao dugoročnu meru predložile su da minimalac postane fiksni deo koji bi bio namenjen svim majkama, a da se varijabilni deo računa u odnosu na broj meseci koliko su bile u radnom odnosu.
Savetnice ministarke govorile su o tome koliko su svesne problema da se današnje porodice ohrabre da imaju jedno, odnosno prvo dete i da je u 2017. godini rođeno 1000 "prvih beba" manje nego u 2016. godini, a što može biti i posledica velike migracije stanovništva i odlaska velikog broja ljudi iz Srbije, navodi se u saopštenju Incijative.
"Očekujemo pozive na sastanke i iz drugih ministarstava kojima smo se nedavno obratile: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo finansija, kao i poziv predsednice Vlade Srbije", naveli su iz Incijative "Mame su zakon".
Najvili su i da će prva sledeća akcija biti u Nišu, u četvrtak, 11. oktobra kada će organizovati protest u centru grada.
Ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović izjavila je pre dva dna da je osnovica po kojoj bi neke porodilje dobijale i 1.000 dinara mesečno realnost za one "koje do sada nisu dobijale ništa" i da bi najbolje bilo kada bi država imala veći finansijski potencijal, ali da to u ovom trenutku nije slučaj.
"Koliko god finansijskog potencijala budemo imali, sigurno je da ćemo se truditi da to pravedno i pravično bude rasporedeno, ali ne možemo praviti novac tamo gde ga nema", izjavila je Đukić Dejanović u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Roditeljski portal Bebac je na ovu izjavu reagovao saopštenjem u kome zahtevaju ostavku Dejanović, ako je to "sve što ima da kaže".
"Rekli ste da žene kojima su smanjene plate po starom zakonu nisu dobijale ni toliko. Ako je to sve što imate da kažete na činjenicu da će roditelji podizati dete sa 1000 dinara tokom porodiljskog bolovanja, treba smesta Vašu funkciju da prepustute nekom ko zaista razume probleme sa kojima se roditelji danas suočavaju".
Ministar tražene izmene nazvao „diskriminacijom“
Podsetimo, prošle nedelje je Ministar za rad i socijalnu zaštitu Zoran Đorđević ocenio da je protest trudnica i porodilja nezadovoljnih Zakonom o podršci porodica s decom "politički protest“. On je naveo da bi primena traženih odredbi predstavljala diskriminaciju, te da su trudnicama i porodiljama dostupne dve vrste pomoći.
Podsetimo, dugo najavljivani zakon je i pored neslaganje dela javnosti i institucija poput kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ipak izglasan u Skupštini, a počeo je da se primenjuje 1. jula.
Prema Zakonu obavezan broj meseci za obračunavanje osnovice za dodelu nadoknade sa 12 na 18, a sve majke koje nemaju najmanje 18 meseci radnog staža suočavaju sa manjim primanjima. Ukupna zarađena neto suma se deli sa 18, bez obzira na to da li je buduća majka radila sve vreme ili samo deo. Ishod takvog obračuna jesu primanja od nekoliko stotina, pa do nekoliko hiljada dinara mesečno, koliko stoji na rešenjima koje su neke od majki objavile u javnosti.
Ova odredba posebno pogađa mlade majke sa više od jednog deteta koje nisu imale mogućnost da dođu do potrebnog staža.
Osim njih, sve preduzetnice ali i žene koje su angažovane na osnovu fleksibilnih oblika rada diskriminisane su u odnosu na majke koje su u tzv. stalnom radnom odnosu jer će im se drugačije obračunavati nadoknada. Kritičari kao još jedan oblik diskriminacije navode i uvođenje gornje granice nadoknade. Ona iznosi tri prosečne plate bez obzira na to da li neke majke zarađuju više.
Izvor: Beta, Insajder