Predstavnik Al Dahre na pitanja Insajdera: Tu smo da uradimo ono što se od nas očekuje (VIDEO)

Kompanija Al Dahra iz UAE kupila je 16 785 hektara poljoprivrednog zemljišta PKB-a, kao i u udeo u zavisnim privrednim društvima, opremu, objekte i mehanizaciju, po ceni od oko 105 miliona evra. Na tenderu koji je raspisan 9. avgusta ove godine, država je oglasila prodaju imovine PKB po početnoj ceni od 104, 6 miliona evra što je iznosilo 50 odsto procenjene vrednosti.

Obrazlažući odluku o prodaji PKB predstavnici vlasti su navodili da je privatizacija jedino rešenje za gubitaško preduzeće kome su potrebne investicije za koje država nema novca.   

S druge strane, predstavnici sindikata PKB protivili su se privatizaciji navodeći da je ovo preduzeće prodajom samo malog dela građevinskog zemljišta koje poseduje na levoj obali Dunava, moglo da izmiri sva svoja dugovanja i da mu pri tome ostane novca za ulaganje.

PKB će biti prioritet

Državni skretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović koji je danas sa Kadaimom Abdulahom Al Darejem iz Al Dahre potpisao kupoprodajni ugovor rekao je da će Al Dahra  prema ugovoru, u naredne tri godine investirati dodatnih 30 miliona evra u tehnologiju, mehanizaciju i obnovu stada u PKB-u.

Stevanović je naveo i da će svim radnicima PKB-a biti ponuđen posao, ali da su optimalne procene da će taj kombinat u naredne tri godine imati 1.000 radnika. U ovom trenutku u PKB-u je zaposleno 1706 ljudi.

Prilikom potpisivanja ugovora, predstavnik kompanije Al Dahra je istakao da je svestan značaja koji PKB ima za Srbiju, zbog čega će „ljudi, zemlja i stada PKB-a biti njihov priporitet“.

Al Darej je istakao i da Al Dahra ima novac, znanje i tehnologije koje će preneti u PKB i omogućiti mu da ponovo bude “ponos Srbije“.

„Šest godina smo tražili priliku za investiranje u Srbiju. Sada je pravo vreme da radimo zajedno, za dobrobit obe zemlje i njenih stanovnika“, zaključio je Al Darej.

Al Ravafed je sestrinska firma

Iako tokom potpisivanja ugovora novinarima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja, predstavnik kompanije Al Dahra pristao je da odgovori na pitanje Insajdera o prethodnim najavama njihovih investicija u Srbiji koje nisu realizovane.

Podsetimo, sa kompanijom Al Dahra je još početkom 2013. godine tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić potpisao predugovor o kupovini osam poljoprivrednih kombinata među kojima je bilo i gazdinstvo PKB-a 7.juli.

Predugovorom je bila planirana prodaja 2.329 hektara poljoprivrednog zemljišta PKB-a po ceni od ukupno 28 miliona evra, odnosno 12.000 evra po jednom hektaru.

Taj posao međutim nikada nije realizovan a Al Dahra je, pet godina kasnije, za nešto više od 105 miliona evra kupila više od 16 700 hektara zemljišta koje je u međuvremenu iz državnog prebačeno u vlasništvo PKB-a. U tu cenu, osim zemljišta, uključeni su i objekti, mehanizacija, vlasnički udeo u zavisnim društvima, Eko Labu, Institutu PKB Agroekonomik i Veterinarskoj stanici PKB.

Zbog čega su propali prvobitni dogovori o njihovom ulaganju u srpsku poljoprivredu, do danas nije objašnjeno.

I pored potpisanog predugovora, umesto sa Al Dahrom, Srbija je 2014. godine, u nešto izmenjenom aranžmanu, posao sklopila sa do tada nepoznatom firmom Al Ravafed.

Prema istraživanju Insajdera, u poslu sa ovom kompanijom, samo na jednom posedu u Karađorđevu, država je prethodne tri godine imala i do šest puta manje prihode nego dok je tim zemljištem upravljalo Ministarstvo odbrane.

Iako ne postoje nikakve zvanične veze između ovih kompanija, Kadaim Abdulah Al Darej tvrdi da je svejedno da li je prva investicija u poljoprvredu iz UAE raelizovana preko Al Dahre ili Al Ravafeda, jer su „to sestrinske kompanije“.

„Meni je to svejedno. Ono što je najvažnije, makar gledano iz ugla Srbije, je da svaka kompanija mora da uradi ono što se u Srbiji od njih očekuje“, rekao je predstavnik kompanije Al Dahra.

On međutim nije dao odgovor na pitanje, zbog čega se, kad kako tvrdi šest godina čekaju priliku za ulaganje, Al Dahra nije javila na prethodni tender za PKB.

Smanjena vrednost imovine, pooštreni kriterijumi za kupce

Prvi pokušaj privatizacije PKB-a je propao jer na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih za početnu cenu koja je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine, odnosno 154 miliona evra.

2015. godine procena je bila da imovina PKB-a vredi oko 300 miliona evra. Tri godine kasnije u novom privatizacionom ciklusu, procenjena vrednost imovine smanjena je skoro za trećinu.

Zanimljivo je i da je država, nakon prvog tendera na koji se niko nije javio, dodatno pooštrila kriterijume, odnosno uslove koje kupac mora da ispunjava. Dok je na prvom tenderu, raspisanom krajem decembra 2015. zahtev bio da potencijalni kupac ima u prethodnoj godini prihod od 50 miliona evra, na ovogodišnjem tenderu, na koji se javila samo Al Dahra, zahtevan je godišnji prihod od čak 400 miliona evra.

Pre raspisivanja tendera, na javni poziv Ministarstva privrede osam investitora je poslalo pisma o zainteresovanosti za kupovinu PKB-a. Osim Al Dahre, zainteresovani su bili i  „MK grupa", „Industrija mesa Matijević", kao i kompanije iz Velike Britanije, Kine, Singapura.

Inače, javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanih investitora, čime je započeta nova trka za PKB, raspisan je samo dan nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu sastao sa direktorom Al Dahre Hadimom al Darejem i najavio da je Al Dahra zainteresovana za PKB.

Spas za kombinat ili prodaja državnih interesa

Poljoprivredni kombinat Beograd osnovan je 1945. u Pančevačkom ritu, a na svom vrhuncu objedinjavao je desetine preduzeća koja su se bavila i proizvodnjom, ali i preradom i distribucijom mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i stočne hrane.

Propast PKB-a je počeo devedesetih godina, kada su iz kombinata odvojena preduzeća koja se bave prerađivanjem sirovina i trgovinom - PKB Vizelj, Imlek, Frikom i Pekabeta.

Nakon 2000. ta preduzeća su privatizovana. Delta holding 2002. kupuje trgovački lanac Pekabetu, Agrokor Ivice Todorića 2003. kupuje Frikom, a Salford preuzima Imlek.

Bez prerađivačkih kapaciteta, PKB je nastavio da svoje proizvode prodaje kao jeftine sirovine koje su se prerađivale u preduzećima koja su nekada bila njegov deo.

Zbog lošeg poslovanja preduzeću je godinama u pomoć priskakala država, konverzijom i otpisom dugova, subvencijama.

I pored toga, dug PKB-a, pred ulazak u drugi privatizacioni krug, iznosio je 80 miliona evra.

Odluku da PKB prodaju Al Dahri predstavnici vlasti obrazlagali su upravo lošim poslovanjem preduzeća i dugovima za koje su optuživali bivše gradsko rukovodstvo na čelu sa Draganom Đilasom. PKB je bio u vlasništvu grada Beograda od 2010 do 2016.godine, kada je grad preneo svoje akcije na državu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je nedavno da je prodaja Poljoprivredne korporacije Beograd bila jedino i najbolje rešenje.

"Kao državnom preduzeću, PKB-u su bile potrebne velike investicije, što je mogao da ponudi samo privatni kapital, a prodaja je bila jedino i najbolje rešenje, jer država nije mogla da izdvoji 100 miliona evra i ubaci ih u tu korporaciju", rekao je Nedimović.

S druge strane, opozicioni Savez za Srbiju je zatražio da se privatizacija obustavi navodeći da se prodajom resursa ugrožavaju nacionalni interesi kao i da je Al Dahra kao jedini ponuđač kupila PKB po duplo manjoj ceni od procenjene, a deset puta manjoj od realne.

 Jelena Janković