Presuda za paljenje ambasade SAD: Četvorici uslovne kazne, trojica oslobođena

Oslobođeni optužbe su Đorđe Tomin, Nikola Kosanović, Filip Backović. 

Sutkinja Snežana Garotić-Nikolić je tokom izricanja presude rekla da su osuđeni nesporno bili ispred ambasade SAD i da su kamenicama gađali ambasadu.

„Nije bilo slučajno što su oni došli baš do ambasade SAD, jer iz svedočenja proizilazi da je osoba sa megafonom pozivala da se ide ka ambasadi Hrvatske“, rekla je sutkinja.

Međutim, ni u istrazi, ni tokom postupka nije utvrđeno ko je osoba sa megafonom.

Sutkinja je rekla da su okrivljeni bili svesni šta čine i da bi mogla nastupiti posledica opasna po bezbednost ljudi i imovine, ali da oni nisu odgovorni za smrt Zorana Vujovića koji je poginuo u zapaljenoj ambasadi Amerike.

Obrazlažući činjenicu da je okrivljene osudila na uslovne kazne, rekla je „da je sud ocenio da se radi o mladim osobama, da je bio veliki protok vremena, te da su njihove životne okolnosti izmenjene.

„Sud je uverenja da će ove uslovne kazne postići svrhu kažnjavanja“, rekla je sutkinja Snežana Garotić-Nikolić.

Inače, prema dokumentima koji su u Viši sud stigli iz američke ambasade, šteta na ambasadi je procenjena na 900.000 dolara, ali ambasada nije tražila odštetu.

Optužnica protiv policijskih funkcionera nije ni potvrđena

Sa druge strane, optužnica protiv pet policijskih funkcionera već sedam meseci je u sudu. Taj postupak trebalo bi da da odgovor na pitanje ko je odlučio da diplomatska predstavništva ostanu nezaštićena, odnosno ko je omogućio da ambasade na kraju budu napadnute i zapaljene.

U odgovoru Insajderu, Viši sud navodi da je optužnica Višeg javnog tužilaštva protiv pet bivših policijskih generala i dalje u fazi preispitivanja i razmatranja odgovora na optužnicu koju su podneli branioci. Postupak je prema navodima suda u takvom statusu od 14. jula 2017. godine, dakle tačno četiri meseca.

“Imajući u vidu da se radi fizički obimnom predmetu i problematičnoj pravnoj kvalifikaciji, te većem broju pravnih pitanja, potrebno je izvesno vreme da bi se donela odluka”, navode u Višem sudu na pitanje zašto ni nakon sedam meseci od podizanja optužnice ona nije preispitana, prihvaćena ili vraćena tužilaštvu na doradu.

Šest branilaca podnelo je odgovore na optužnicu, a “poslednji odgovor primljen je u sud 28. juna”.

Zakon propisuje kratke rokove za preispitivanje optužnice i podnošenje odgovora, ali ne postoji sankcija za nepoštovanje rokova.  U zakonu jasno piše da će optužnica biti preispitana u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje odgovora. Taj rok u ovom slučaju je istekao, ali za probijanje tog roka niko neće odgovarati jer nema propisanih sankcija.Šest branilaca podnelo je odgovore na optužnicu, a “poslednji odgovor primljen je u sud 28. Juna”.

Optužnica, u koju je Insajder imao uvid, pet bivših policijskih funkcionera terete se zbog iskorišćavanja svojih službenih ovlašćenja i nevršenja službene dužnosti, nanošenja štete objektima ambasada SAD i Nemačke, kao i zbog toga što su opšte opasnim radnjama izazvali opasnost za život i telo ljudi.

Optuženi su Slobodan Vukolić, tadašnji načelnik Uprave policije za grad Beograd, koji je tog dana bio šef štaba; Stevan Bjelić, načelnik Policijske uprave za grad Beograd; Mladen Kuribak, tada načelnik Uprave policije MUP RS; Zoran Rašković tada zamenik komandanta štaba i načelnik Odeljenja za operacije Žandarmerije i Bojan Marković, tada komandant odreda Žandarmerije u Kraljevu.

Tok istrage i optužnica u tajnosti

Zanimljivo je da je i podizanje optužnice u ovom slučaju bilo praktično tajno. Tužilaštvo je potvrdilo da je optužnica podignuta tek nakon što je Insajder otkrio da je ona dostavljena optuženima pa čak i detalje te optužnice.

S druge strane državni funkcioneri godinama obećavaju sprovođenje istrage i pronalaženje odgovornih, ali konkretnih rezultata još nema. Tako je za deo slučaja koji se odnosi na odgovornost onih koji su komandovali policijom  bilo nadležno Republičko javno tužilaštvo. Sve do 2014. Ništa se o tom postupku nije znalo. Tada je formirana radna grupa kako bi se otkrili organizatori paljenja ambasada.

"Doneo sam odluku o formiranju Radne grupe kako bi se u potpunosti ispitale sve činjenice tog događaja, ali i otkrili organizatori i akteri paljenja ambasada SAD i Nemačke", rekao je u julu 2014. ministar policije Nebojša Stefanović.

On je tada odbacio tvrdnje da se radna grupa formira zbog pritisaka iz Amerike i Nemačke.

Amerika i Nemačka insistiraju na otkrivanju odgovornih

Dok iz nadležnih organa Srbije nije bilo moguće dobiti informacije o tome kako teče istraga, predstavnici upravo SAD i Nemačke ponavljali su da je istraga tog slučaja važna za bilateralne odnose sa Srbijom, ali i za napredovanje Srbije u EU integracijama.

Nemački Bundestag je 2015. godine odobrio otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i EU, ali je u rezoluciji iz 2013. utvrdio da pristupni pregovori neće moći da budu zaključeni pre nego što napad na nemačku ambasadu iz 2008. u potpunosti ne bude rasvetljen. Zvaničnici Nemačke nekoliko puta su ponavljali da taj uslov ostaje.

Predstavnici SAD pri svakoj poseti Srbiji ponavljaju da im je izuzetno važno da se otkriju nalogodavci ubistva njihovih državljana, braće Bitići 1999. godine i oni koji su ostavili nezaštićene objekte ambasada tokom protesta Kosovo je Srbija.

"Važno je da odgovaraju krivci za ubistvo američkih državljana i paljenje ambasade, ne samo oni koji su zapalili šibicu, već i naredbodavci. Drago nam je što nam je predsednik Vučić dao garancije da će učiniti sve što je moguće da se pravda sprovede", poručio je američki zvaničnik  Brajan Hojt Ji pri poslednjoj poseti Srbiji.

Ništa od političke pozadine paljenja ambasada

Od paljenja i napada na ambasade u centru Beograda prošlo je gotovo deset godina. Sve to vreme spekuliše se o mogućoj odgovornosti pojedinaca iz vrha tadašnje vlasti. Međutim u optužnici koju je Više tužilaštvo podiglo nema nijednog imena političara. Najčešće pominjan šef kabineta tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, Aleksandar Nikitović, u međuvremenu je preminuo. Njegovo ime istakao je Vladimir Božović, nekadašnji generalni inspektor i državni sekretar MUP, koji je u emisiji Insajder "(Ne)moć države", emitovanoj decembra 2009, rekao da je policijom, koja nije zaštitila diplomatska predstavništva, rukovodio Aleksandar Nikitović. "To bi, naravno, trebalo utvrditi, ja govorim o onome što sam video i čuo i moj je utisak da je to bilo tako i da on snosi najveću odgovornost, zajedno sa Bulatovićem, koji je morao, kao šef tajne policije, da ima operativna saznanja i podatke šta će se dešavati i šta će se spremati", kazao je Božović.