Presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije: Četvorica bivših pripadnika DB osuđeni na ukupno 100 godina zatvora
Sudsko veće Specijalnog suda osudilo je danas četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na po 30 godina zatvora osuđeni su Radomir Marković i Milan Radonjić, dok su Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na po 20 godina zatvora. Kako javlja reporter Insajdera, Sudsko veće ovu odluku nije donelo jednoglasno. Ovo je prvostepena presuda i na nju i odbrana i tužilaštvo imaju pravo žalbe.
Obrazlažući presudu, sudija Snežana Jovanović rekla je da je Sudsko veće većinom glasova odlučilo da su optuženi krivi što su 11. aprila 1999. godine, po nalogu nepoznate osobe, sa umišljajem ubili vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, beogradskog novinara Slavka Ćuruviju.
U obrazloženju presude se navodi da je Radomir Marković isplanirao ubistvo i detalje preneo Radonjiću, koji je angažovao Kuraka i Romića da izvrše ubistvo.
Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik porodice Slavka Ćuruvije, izjavio je danas da je očigledno da je sud smatrao da nije imao dovoljno dokaza za to da je Miroslav Kurak pucao na novinara Ćuruviju i da je zbog toga promenio izreku optužnice prema kojoj je taj operativac Državne bezbednosti označen kao neposredni izvršilac ubistva.
"Promenjena je uloga Miroslava Kuraka. On je označen kao jedan od saizvršilaca, ali više ne kao lice koje je pucalo u Slavka Ćuruviju. Pošto je Ćuruvija nesporno ubijen iz vatrenog oružja, naravno da je moralo biti uvedeno NN lice", rekao je Ružić novinarima ispred Specijalnog suda nakon izricanja presude za ubistvo Ćuruvije.
On je naveo i da to što je sud uveo treće, odnosno NN lice, jeste moguće po zakonu, budući da je neophodno da postoji "identitet optužnice i presude" i da uvođenjem NN lica to nije narušeno.
Izricanju presude prisustvovali su Marković, Radonjić i Romić, dok je Kurak u bekstvu i nije dostupan pravosudnim organima Srbije.
Prilikom dovoženja u Specijalni sud bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića, koji se nalazi na odsluženju zatvorske kazne za druga dela, deo Ustaničke ulice bio je blokiran, a ceo kraj je obezbeđivao veliki broj policajaca.
Izricanju presude prisustvovali su i generalni direktor RTS i nekadašnji glavni i odgovorni urednik magazina Evropljanin Dragan Bujošević, lista čiji je vlasnik bio Slavko Ćuruvija, kao i novinari Vukašin Obradović, Milan Ćulibrk, Nenad Stefanović, Radomir Diklić i drugi.
Advokat Ružić je naveo da je porodica Slavka Ćuruvije očekivala takvu odluku Specijalnog suda.
"Što se tiče odluke o kazni, smatram da je porodica očekivala da će kazna biti maksimalna, koliko je to moglo biti po zakonu", kazao je Ružić.
On je dodao da je to prvostepena odluka i da treba sačekati detaljno obrazloženje suda.
Prema navodima Tužilaštva, Ćuruvija je ubijen sa željom da se ograniči sloboda medija i očuva moć i vlast, čije je predstavnike Ćuruvija javno kritikovao.
Takvo obrazloženje demantovala je advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića Zora Dobričanin Nikodinović, navodeći da to "u ovom postupku nije dokazano". Ona je, takođe, povodom današnje presude izjavila kako se "ni nakon nje ne zna ko je ubio novinara Slavka Ćuruviju", te i to da je presuda “doneta na osnovu medijskih spinova, a ne na osnovu dokaza u spisima predmeta”. Dobričanin je poručila i da će se žaliti na odluku suda, jer, kako tvrdi, sudija nije mogla da obrazloži zbog čega ih je osudila.
Novinar, urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Istraga je vođena godinama, a optužnica na kojoj su se našli pripadnici Državne bezbednosti podignuta je tek 1. juna 2015, nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara. Posle skoro četiri godine, odbacivanja i vraćanja dokaza u postupak, sveopšte amnezije svedoka, Sudsko veće Specijalnog suda danas u 10 časova počelo je izricanje prvostepene presude.
Za ubistvo Slavka Ćuruvije optuženi su tadašnji načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić, i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.
Svi optuženi negirali su učešće u ovom ubistvu, dok Kuraka nadležne institucije do danas nisu uspele da lociraju, a javnost nema odgovor ni da li MUP za njim ciljano traga.
Osim ove činjenice, sam sudski postupak obeležio je niz nelogičnih poteza, a samo jedan od njih bio je puštanje iz pritvora dvojice okrivljenih.
Naime, Radonjića i Romića je sud 2017. pustio da presudu i suđenje sačekaju u kućnom pritvoru, sa nanogicom, iako su optuženi za ubistvo.
Na odluku o prebacivanju Radonjića i Romića u kućni pritvor burno su reagovali i Fondacija Slavko Ćuruvija i Komisija za istraživanje ubistva novinara, a predsednik ove Komisije Veran Matić rekao je da posebno zabrinjava činjenica da su pojedini svedoci u izjavama pred sudskim većem izjavljivali da im je prećeno, a da još nije utvrđeno ko im je pretio, niti je završeno saslušanje svih svedoka.
Pretnje svedocima
Upravo zbog tvdnji da bi im mogla biti ugrožena bezbednost, neki od ključnih svedoka u ovom postupku odbijali su da odgovaraju na pitanja.
Trojica svedoka na suđenju tvrdili da im je prećeno. Reč je Miloradu Ulemeku, osuđenom bivšem komendantu JSO, kao i o Milošu i Aleksandru Simoviću, članovima Zemunskog klana.
Sva trojica nalaze se u zatvoru na odsluženju najdužih zakonskih kazni, a na suđenju za ubistvo Ćuruvije prvi put su se pojavili kao svedoci i morali su da govore istinu.
Tako je Legija rekao da ostaje pri iskazu datom Tužilaštvu za organizovani kriminal 2014, koji je ujedno bio ključan da se posle više godina zastoja pokrene istraga ubistva Ćuruvije, ali je odbio da odgovara na pojedina pitanja.
U nastavku svedočenja Ulemek je precizirao da mu je prećeno kako bi odustao od svedočenja u tom slučaju, ali nije naveo ko mu je pretio.
Izuzimanje snimaka kao ključnih dokaza
Ipak, najveću prašinu u toku ovog sudskog postupka podigla je odluka sudskog veća da na zahtev odbrane izuzme neke od ključnih dokaza Tužilaštva.
Reč je o podacima Mobtela sa baznih stanica neposredno pred ubistvo Ćuruvije, sačuvanih na devet diskova koji su predati policiji, a iz kojih je jasno dokumentovano da su optuženi bili na mestu Ćuruvijinog ubistva i u to vreme međusobno komunicirali.
Veće je ovaj dokaz izuzelo uz obrazloženje da policija nije dala pisanu potvrdu o oduzimanju tog dokaza (diskova) od Mobtela.
Međutim, tu odluku je Apelacioni sud poništio 11. maja, vratio na novo odlučivanje i u rešenju naveo da su navodi Veća Specijalnog suda u suprotnosti sa dopisom MUP.
Uprkos tome, Sudsko veće 12. juna po drugi put donosi rešenje o izuzimanju ovog dokaza, ali ih Apelacioni sud početkom jula ipak vraća u postupak.
Izveštaj sastavljen na osnovu ovih podataka, koji je do marta 2018. nosio oznaku tajnosti, prvi put je u sudnici predstavljen 4. jula. Sam izveštaj, prema tvrdnjama tužioca i zastupnika porodice, pokazao je da su optuženi, suprotno njihovim tvrdnjama, nalazili na mestu zločina.
Gotovo dve decenije nakon ubistva i skoro četiri godine od podizanja optužnice, suđenje je na samom kraju, a Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je Sudu da optužene osudi na maksimalne kazne od 40 godina zatvora.
Zamenik tužioca Milenko Mandić u završnoj reči nazvao je smrt Ćuruvije “mučeničkom”, navodeći da je ubijen u borbi za bolju budućnost i obnovu demokratije, ali i zbog svoje istinoljubivosti.
Izvor: Insajder, Beta