Protest „1 od 5 miliona“ podržalo i 80 profesora i saradnika Fakulteta političkih nauka

„Mi, dolepotpisani nastavnici i saradnici Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu pridružujemo se inicijativi Filozofskog fakulteta i podržavamo građanske proteste koji su u toku u više gradova Srbije“, navodi se u saopšenju objavljenom na sajtu Peščanika.

Na spisku profesora se nalazi i dekan FPN-a Dragan Simić.

Kako se dodaje, program studija na Fakultetu političkih nauka počiva na vrednostima koje su, kako je naglašeno, dovedene u pitanje: demokratiji, građanskim i političkim slobodama, uljudnom dijalogu s neistomišljenicima, nezavisnosti institucija, podeli vlasti i slobodi medija.

„Pridružujemo se apelu za zaštitu profesionalnih standarda koji se grubo narušavaju na univerzitetima, a najgrublje tolerisanjem plagijata državnih funkcionera. U ovom trenutku, potrebno je da se oglasimo i sačuvamo ugled institucije i profesionalni integritet kako bismo čiste savesti izlazili pred studente i predavali ono što predajemo“, piše u saopštenju.

Profesori i saradnici FPN-a navode i da se nadaju se da će im se u tome pridružiti i ostale koleginice i kolege iz akademske zajednice.

Visković: U Srbiji su ugrožene demokratske vrednosti, vreme je da se o tome progovori

Jedan od potpisnika pisma podrške je i redovni profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i bivši ambasador Srbije u nemačkoj Ivo Visković. On u izjavi za Insajder kaže da su u Srbiji ugrožene demokratske vrednosti koje oni treba da brane i kao građani ali posebno i sa profesionalne strane.

„Namera je da, kao kolege sa Filozofskog fakulteta, podržimo građanske proteste koji su usmereni na zaštitu onih vrednosti o kojima mi u svom radu govorimo i objašnjavamo studentima, i da pokažemo da u ono što govorimo - stvarno verujemo. Potrebno je očuvati profesionalni dignitet“, kaže Visković.

Na pitanje da li misli da se protestima može nešto rešiti profesor Visković kaže da je važno da je pitanje ugrožavanja demokratskih protesta sada otvoreno, i stavljeno na razmatranje svima koji učestvuju u političkom životu.

„Mi smo ovo uradili kao profesionalci, kao ljudi koji se time bave profesionalno skoro čitav život i bilo bi stvarno sramota da se ne oglasimo kada se drugi oglašavaju. Smatramo, odnosno ja mogu govoriti u svoje ime, ali i kolege to misle, da su u nekim postupcima razne demokratske vrednosti ugrožene, uključujući slobodu štampe. Vreme je da se o tome otvoreno progovori i počne da se rešava. Ne mislim da mi to možemo sami rešiti, ali mislim da neko proces mora da pokrene“, kaže Visković.

Simendić: Postoji nezadovoljstvo koje može biti okidač promeni

Vanredni profesor Marko Simendić, koji predaje Istoriju političke misli, kaže za Insajder da protesti ne garantuju promene, ali da su oni jedan od puteva ka promenama.

„Protest iako nije garant bilo kakve promene, on je svakako nužan korak, jer tu se vidi nezadovljstvo koje je šire od onoga koje su u stanju da kanališu političke opcije koje su u opoziciji. Jasno mi je i kao građaninu i kao nekome ko predaje na političkim naukama da se veliki broj zahteva našlo na protestu, ali postoji nezadovoljstvo koje može biti okidač promeni, a na koji način će ona biti izvedena – videćemo“, poručuje Simendić.

Simendić navodi i da su na Fakultetu smatrali da je dužnost da se oglase, u situaciji kada „protesti ovoliko traju i ovako su rasprostranjeni, i kada je opseg pitanja kojih se tiču toliko širok“. On poručuje i da su profesori i saradnici našli minimun principa oko kojih mogu da se saglase.

„Siguran sam da, kao što su protesti šarenoliki, tako su i stavovi nastavnika šarenoliki. Spisak onih koji podržavaju proteste će ovih dana biti nešto veći verovatno. Neki od profesora koji su podržali protest aktivno podržavaju i neke od opozicionih partija, neki koji su na spisku ne podržavaju ni jednu opozicionu partiju. Nisu svi profesori i saradnici koji su na spisku istog ideološkog profila, pa se podrška protestima ne može povezivati sa nekom konkretnom opozicionom opcijom“, ističe Simendić.

Profesori i saradnici koji su podržali proteste su:

Aleksandar Milošević, docent

Aleksandra Krstić, docentkinja

Aleksandra Ugrinić, asistentkinja

Ana Čekerevac, redovna profesorka

Ana Milojević, docentkinja

Anita Burgund Isakov, docentkinja

Biljana Đorđević, asistentkinja

Bojan Kovačević, vanredni profesor

Bojan Vranić, docent

Boško Francuski, nastavnik stranog jezika

Branimir Stojković, redovni profesor u penziji

Veselin Kljajić, redovni profesor

Vesna Knežević Predić, redovna profesorka

Vukašin Pavlović, profesor emeritus

Goran Tepšić, asistent

Gordana Daša Duhaček, redovna profesorka u penziji

Darko Nadić, redovni profesor

Dejan Milenković, vanredni profesor

Dejan Pavlović, docent

Despot Kovačević, asistent

Dobrivoje Stanojević, redovni profesor

Dragan R. Simić, redovni profesor

Dragan Živojinović, stručni saradnik

Dušan Pavlović, vanredni profesor

Dušan Spasojević, docent

Dušan Vučićević, docent

Đorđe Pavićević, redovni profesor

Zoran Stojiljković, redovni profesor

Ilija Vujačić, redovni profesor u penziji

Ivan Stanojević, asistent

Ivana Jakšić, asistentkinja

Ivana Radić Milosavljević, asistentkinja

Ivo Visković, redovni profesor u penziji

Janja Simentić, asistentkinja

Jasna Veljković, vanredna profesorka

Jelena Đorđević, redovna profesorka u penziji

Jelena Lončar, docentkinja

Jelena Surčulija Milojević, docentkinja

Jelena Vidojević, docentkinja

Jovan Teokarević, vanredni profesor

Katarina Lončarević, docentkinja

Lila Radonjić, nastavnica veština u penziji

Ljubinka Trgovčević, profesorka u penziji

Marijana Matović, istraživačica saradnica

Marina Simić, vanredna profesorka

Marko Dašić, asistent

Marko Kovačević, istraživač saradnik

Marko Nedeljković, asistent

Marko Simendić, vanredni profesor

Marko Veković, docent

Marko Vujić, asistent

Milan Krstić, asistent

Milan Podunavac, redovni profesor u penziji

Milica Joković, asistentkinja

Milica Kulić, docentkinja

Miloš Bešić, vanredni profesor

Miloš Hrnjaz, docent

Mira Lakićević, redovna profesorka

Miroljub Radojković, redovni profesor u penziji

Miroslav Hadžić, redovni profesor u penziji

Natalija Perišić, vanredna profesorka

Nebojša Vladisavljević, vanredni profesor

Neda Todorović, redovna profesorka u penziji

Nemanja Džuverović, vanredni profesor

Nevenka Žegarac, redovna profesorka

Nikola Beljinac, stručni saradnik

Nikola Jović, asistent

Rade Veljanovski, redovni profesor u penziji

Radmila Nakarada, redovna profesorka u penziji

Ratko Božović, redovni profesor u penziji

Sanja Domazet, docentkinja

Saša Mišić, vanredni profesor

Slaviša Orlović, redovni profesor

Slobodan G. Marković, redovni profesor

Snježana Milivojević, redovna profesorka

Stefan Surlić, asistent

Stevan Nedeljković, asistent

Tamara Džamonja Ignjatović, redovna profesorka

Filip Ejdus, vanredni profesor

Čedomir Čupić, redovni profesor u penziji

Protest podržalo 105 profesora i asistenata Filozofskog fakulteta

Podsetimo, pre dva dana grupa od 105 profesora i saradnika Filozofskog fakulteta podržala je građanske proteste protiv aktuelne vlasti u Srbiji.

Kako je objavljeno na sajtu portala Peščanik na kome su navedena i imena svih potpisnika, oni su to učinili jer smatraju da su građanima Srbije ukinute „političke, ekonomske i kulturne slobode” koje predstavljaju temelj modernih društava.

U saopštenju je navedeno da potpisnici apela kao naučnici, „istraživanjem pojedinca i društva, u ponašanju aktuelne vlasti prepoznaju brojne znake diktature“, kao i da su građanima Srbije ukinute slobode koje su temelj modernih evropskih demokratija.

Profesori su poručili i da su „nepotrebno čestim vanrednim izborima i hiljadama skupštinskih amandmana obesmišljena demokratska prava i parlamentarni sistem, a društvo gurnuto u političko nasilje”.

„Progonima u tabloidima, pretnjama, pritvorima, sudskim procesima i nasiljem pokušavaju da se zastraše i ponize građani Srbije. Vlast odbija da odgovori na pitanja i zahteve građana, a njeni nosioci vređaju sve one koji se usude da postave pitanja i izraze drugačije mišljenje”, pisalo je u saopštenju.

Nastavnici Filozofskog fakulteta su se prilikom davanja podrške protestu posebno osvrnuli na stanje u nauci i obrazovanju i kao najveći problem naveli nesankcionisanje plagijata i lažnih diploma i sporna nova zakonska rešenja.

Protest „1 od 5 miliona” održava se prethodnih sedam subota u Beogradu.

Organizatori protesta su od predsednika Srbije Aleksandra Vučića zahtevali da građanima predstavi plan za Kosovo, a ukoliko ga nema, da se u javnosti tako i izjasni. Među najvažnijim zahtevima su i otkrivanje nalogodavca ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, nalogodavaca napada na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića, kao i ko je pokušao da ubije novinara portala Žig info Milana Jovanovića i ko je to naredio. Zatražena je i smena ministra policije Nebojše Stefanovića i direktora RTS Dragana Bujoševića.

Jedan od zahteva su i fer i slobodni izbori, kao i to da se opoziciji omogući više prostora na javnom servisu.

U međuvremenu, protesti su se rašili po celoj Srbiji i organizuju se i u Novom Sadu, Kragujevcu, Prokuplju, Nišu, Kuršumliji, Šapcu, Čačku, Zaječaru, Boru, Velikom Gradištu, Trsteniku.

Izvor: Peščanik, Insajder