Protest protiv gradnje MHE: Ne damo reke za hipoteke
Građani koji se protive su izgradnji malih hidroelektrana večeras su se, pod parolom „Ne damo hipoteke na reke“, okupili ispred sedišta Unikredit banke u Rajićevoj ulici u Beogradu zahtevajući zabranu odobravanja kredita za izgradnju MHE.
Jedan od organizatora protesta, Aleksandar Jovanović iz pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ je rekao da se protestuje ispred banke jer su one odgovorne za to što daju novac za izgradnju postrojenja koja, kako navode, uništavaju reke i živi svet u njima.
Na pitanje Insajdera zašto protestuju ispred banke, ako je zakonima Srbije dozvoljena izgradnja malih hidroelektrana, Jovanović kaže da su protestovali i ispred državnih institucija, ali da niko nije uslišio protestne zahteve, niti primio delegaciju pokreta na sastanak.
„Ne damo vam reke i tačka“, „Odbranimo Grzu“, „Reke su život“, „Za reke do izginuća“... neki su od transparenata koje su nosili građani.
Na protestu su govori meštani sela sa Stare planine. Aleksandar Panić je rekao da „priroda i ljubav prema prirodi“ njih tera da protestuju pošto organi države ne rade svoj posao.
„Ovo nije naš posao, ali ga radimo bolje od države. Na Staroj planini se plašimo stršljenova, poskoka, divljih veprova, ali se ne plašimo banaka. Ministar energetike Aleksandar Antić je nedavno rekao da investitori imaju sve moguće dozvole, ali ja svima poručujem –najvažniji papir je papir koji kaže da se narod ne slaže sa izgradnjom malih hidroelektrana“, rekao je Panić.
Dušan Mitić, odbornik opštine Pirot iz Temske, je pozvao zaposlene u bankama da odu ne reke na kojima su izgrađene MHE i da vide šta je rezultat njihovog ulaganja.
„Nemojte posle da kažete da ne znate šta kreditirate“
Iz pokreta Odbranimo reke je ranije saopšteno da su se zvanično obraćali bankama obaveštavajući ih o efektima izgradnje MHE i problemima s kojima se suočavaju lokalne zajednice, kao i da su banke obaveštavane o stavovima domaćih eksperata i analizama projektne dokumentacije za različite MHE koje ukazuju na nepravilnosti.
Aleksandra Vukićević, takođe sa Stare planine, podsetila je na ta obaveštenja i poručila bankama „da su sada upoznate sa tim šta kreditiraju“.
„Nemojte posle da kažete da ne znate šta kreditirate, da kreditirate oružje za masovno uništenje. Nije kasno da prestanete“, poručila je Vukićević.
Aleksandar Jovanović je na kraju protesta naveo da „društvo koje ćuti dok se reke uništavaju nije društvo, nego gomila saučesnika“.
Pokret Odbranimo reke Stare Planine je u saopštenju pre današnjeg skupa naveo da protestom pozivaju banke da “pažljivo razmatraju ekološki i socijalni uticaj kredita koje odobravaju za MHE van žaštićenih područja prirode”, a da, kako je navedeno, odmah prestanu sa finansiranjem projekata koji su već izgrađeni u zaštićenim područjima i projektima čija se izgradnja planira u zaštićenim područjima.
“Obustavljanjem finansiranja projekata izgradnje MHE banke bi pokazale da su drštveno odgovorne i u praksi, a ne samo deklarativno. U protivnom će ozbiljno ugroziti svoj kredibilitet, suočavajući se sa velikim nezadovoljstvom građana i novim protestima”, navodi se.
“Bankama i investitorima nije stalo do reka i ljudi”
Odbranimo reke Stare planine je u pozivu za protest naveo i da su, iako banke tvrde da se pri izvođenju projekata poput izgradnje malih hidroelektrana poštuju visoki ekološki i socijalni standardi, svedoci potpuno drugačijeg stanja na terenu.
„Bankama, investitorima i izvođačima radova nije stalo do reka, biljaka, životinja i ljudi, već isključivo do profita“, navodi pokret.
Pokret navodi i da „pod izgovorom odgovornog finansiranja energetskog sektora u domenu hidroenergije banke Unikredit i Erste finansiraju izgradnju malih hidroelektrana koje devastiraju rečne ekosisteme, izazivaju erozije, ugrožavaju vodosnabdevanje stanovništva, kao i njihov tradicionalni način života“.
Prvi protest protiv izgradnje malih hidroelektrana u Beogradu održan je u januaru pod nazivom “Ne damo reke”. Protest je premašio domete prestonice, pošto su mu se pridružili i građani iz Pirota, Raške, Bele Crkve, Kraljeva, Knjaževca, Užica, Arilja…
Svi su protestovali s jednim zahtevom – da Vlada i nadležna ministarstva zaustave izgradnju malih hidroelektrana na planinskim rekama u Srbiji.
Organizatori protesta – pokret “Odbranimo reke Stare planine” zahtevali su da njihova delegacija bude primljena u Vladi, a ujedno pozvali ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović i ministra energetike Aleksandra Antića da posete mesta u kojima se planira izgradnja MHE, da bi, kako su rekli, videli prirodne lepote Srbije koje ne smeju biti uništene.
Novinari Insajdera su još u februaru poslali pitanja Vladi u vezi sa zahtevima građana i organizatora protesta, ali iz ove institucije nismo dobili odgovore.
Moguća zabrana izgradnje MHE u zaštićenim područjima
Insajder je pisao o tome da bi izgradnja malih hidroelektrana mogla ubuduće biti zabranjena u zaštićenim područjima. Ova zabrana je predviđena izmenama Zakona o zaštiti prirode koje će uskoro i zvanično predložiti Ministarstvo zaštite životne sredine. Međutim, da li će zaista ova zabrana stajati u finalnoj verziji izmena zavisi od mišljenja drugih ministarstava – energetike, građevine, poljoprivrede.
Izmenama Zakona je predviđeno osnivanje komisije čiji će članovi obići sve lokacije na kojima su izgrađene MHE, ali i one koje su u izgradnji, a ako se pokaže da ne poštuje propise, investitoru može biti oduzet status povlašćenog proizvođača električne energije, a čitavo postrojenje može biti srušeno.
Pored zabrane izgradnje u zaštićenim područjima, kako je za Insajder rekla pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović, koja je i u radnoj grupi za izmenu Zakona o zaštiti prirode, predviđeno je da inspekcijski nadzor bude rigorozniji, kako u periodu izgradnje mašinskog postrojenja, brane i cevovoda, tako i kasnije, kada postrojenje počne da radi.
Da je rigoroznija kontrola neophodna pokazalo je i istraživanje Insajdera – izgradnja većine malih hidroelektrana u Srbiji pretvorila se u kršenje propisa, uništavanje reka i živog sveta u njima.
Posledice su takve jer država bez jasnog plana pokušava da ispuni uslove koje je postavila Energetska zajednica jugoistočne Evrope – da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora.
Istovremeno, dok se s jedne strane, u nedostatku jasnog plana i propisa uništava životna sredina, s druge strane zarada za investitore je sigurna, jer EPS mora od njih, kao povlašćenih proizvođača „zelene energije“ da kupuje struju po cenama daleko višim od tržišne.
Izvor: Insajder