Prve kritike na Nacrt zakona o lobiranju

Kako navode u saopštenju, Nacrt ima uži obuhvat, jer se bavi isključivo lobiranjem kojim se bave profesionalni posrednici za klijente, kada pokušavaju da utiču na odluke javnih funkcionera i to isključivo u vezi sa donošenjem propisa i drugih opštih akata.

Transparentnost zato smatra da bi budući zakon trebalo da obuhvata i situacije kada lobisti kontaktiraju savetnike funkconera, službenike ili članove radnih grupa za izradu propisa.

"Budući da se lobiranje neretko odnosi na donošenje drugih diskrecionih odluka, na primer, da li će neki državni funkcioner otvoriti novi tržni centar, svečanost ili fabriku, obuhvat zakona bi trebalo proširiti i u tom smislu", navodi Transparentnost u saopštenju.

TS sumnja da nacrt ispunjava preporuku u kojoj se traži da se interakcije lobista i funkcionera učine transparentnim, jer nacrt predviđa isključivo dostavljanje izveštaja Agenciji za borbu protiv korupcije, ali odredbe o javnosti tih podataka, kako navode, nisu potpune.

Važno je i da se detaljnije urede obaveze "lobiranog lica", odnosno funkcionera, dodaje se u saopštenju.

"Aktuelna odredba, prema kojoj funkcioneri imaju rok od 15 dana da izveste Agenciju za borbu protiv korupcije o susretima sa lobistima nije dovoljna. Bilo bi primereno da pojedine informacije budu dostupne svim građanima, objavljivanjem na internet stranama organa vlasti", navela je TS. 

Iako lobiranje često ima negativnu reputaciju, ono je izuzetno raširena praksa u svetu. U Evropskoj uniji brojne privredne asocijacije, sindikati, kompanije i nevladine organizacije imaju predstavništva u Briselu da bi uticali na zakonodavnu i izvršnu vlast. Ono što je najvažnije oko lobiranja jeste da bude zakonski regulisano.

Organizacija smatra da bi trebalo precizirati izuzetke od pojma lobiranja, gde namera zakonopisca nije dovoljno jasna, zatim precizirati pravila o postupanju lobista koji su u sukobu interesa i precizirati obavezne elemente ugovora o lobiranju.

Oni navode i da su Ministarstvu pravde dostavili preporuke za dopunu Nacrta zakona o lobiranju, u kojem su naveli da bi trebalo urediti i lobiranje predstavnika Srbije u međunarodnim organizacijama.

Dodaje se i da bi Nacrtom trebalo umanjiti birokratske procedure jer nije uobičajeno da lobisti polažu posebne ispite. Oni ocenjuju da bi, umesto sistema odobrenja, bila dovoljna registracija te delatnosti.

Podsetimo, nakon što je nekoliko puta odloženo donošenje ovog Zakona, Ministarstvo pravde je 23. marta objavilo na svom sajtu Nacrt Zakona o lobiranju.

Osnovni cilj zakona o lobiranju, kako je navelo Ministarstvo pravde u svom saopštenju tada, je da se uspostavi jasan normativni okvir u oblasti lobiranja u Srbiji, čime bi se otklanili nedostaci u domaćem pravnom sistemu.

Ministarstvo je tada napomenulo i da su prilikom izrade Nacrta zakona korišćeni tekstovi međunarodnih ugovora koje je Srbije ratifikovala, kao i relevantnih propisa Evropske unije.

Zakon najavljivan još 2014. godine

Zakon o lobiranju je trebalo da bude usvojen još 2014, međutim, prema rečima ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije Rasima Ljajića, tu proceduru je „stopirala izborna kampanja“.

Drugi rok, koji je takođe probijen, bio je mart prošle godine.

Misteriozni slučaj Bell Pottingera: Primer neuređenosti

Da je Srbija zakonski rešila pitanje lobiranja možda ne bi ni došlo do jednog od slučaja koji je javnosti privukao dosta pažnje, a radi se o navodnim vezama Vlade Srbije i britanske lobističke firme Bell Pottinger, o čemu je ranije pisao Insajder.

Priču o tome da Bell Pottinger radi za Vladu Srbije pokrenula je Demokratska stranka u septembru 2014, tražeći podatke od Vlade o ugovoru i ceni lobiranja. Vlada je demantovala tvrdnju DS-a ističući da „nema nikakav ugovor s agencijom Bell Potinger, niti je uplatila ijedan jedini dinar pomenutoj agenciji“.

U istom saopštenju se dodaje da je jedini ugovor koji je Vlada potpisala onaj s konsultantskom kućom Advanced Practical Solutions LLC iz Čikaga, u vreme vlade Mirka Cvetkovića, potpisan 30. aprila 2009. za potrebe lobiranja u SAD, za koje je plaćan mesečni honorar od 85.000 evra.

Međutim, iako je Vlada Srbije 2014. demantovala saradnju sa Bell Potingerom, istraživanje Insajdera je pokazalo da se u zvaničnom britanskom registru profesionalnih političkih konsultanata nalaze podaci da je Vlada Srbije koristila usluge ove lobističke firme od juna 2013. do novembra 2014.

Prema zakonu, Vlada Srbije ima pravo da angažuje lobističke firme u određenim slučajevima, međutim, taj trošak mora da se obrazloži i isplanira u skladu s budžetom i pravilima o javnim nabavkama. U slučaju Bell Pottingera ni nakon više od tri godine nije jasno da li je i zbog čega Vlada koristila usluge ove firme.

Dodatno interesovanje javnosti privukla je i činjenica da su Vlada Srbije i vladajuća Srpska napredna stranka istovremeno koristili usluge Bell Pottingera od 1. juna do 31. avgusta 2014. I ovi podaci se nalaze u britanskom registru.

Prema Zakonu o finansiranju stranaka, političke stranke imaju pravo da koriste usluge lobističkih i marketinških firmi, ali su u obavezi da troškove tih usluga navedu u svojim finansijskim izveštajima.

Zvaničnu kontrolu veza Srpske napredne stranke i Bell Pottingera, Agencija za borbu protiv korupcije počela je tek pošto su novinari Insajdera prošle godine poslali pitanja o ovom slučaju.

Ipak, podatke o ishodu ove kontrole još nismo dobili.

Bell Potinger je u svetu poznata kao kontroverzna lobistička firma koja je radila promociju čileanskog diktatora Augusta Pinočea, beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, saudijske Vlade i drugih autoritarnih vlada u svetu, pomažući im u "čišćenju" Vikipedije i smanjenju broja rezultata na Googleu koji govore o kršenjima ljudskih prava u njihovim državama.

Izvor: Insajder