Reakcije struke na predlog državnog sekretara da predsednik bira tužioce i sudije: Dodatni pritisak na pravosuđe

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić izjavio je juče za TV Prva da su sudstvo i tužilaštvo postali „neodgovorna grana vlasti” i „zatvoreni sistem koji vodi račina samo o sebi”. Rekao je da Ustav Srbije mora da se menja kako bi pravosuđe dobilo „eksternu kontrolu” i naveo je primer Francuske u kojoj sudije i tužioce postavlja predsednik države.

„Sada moramo da promenimo Ustav, moramo da promenimo pravila igre, moramo da otvorimo taj krug, pravosuđe mora da dobije eksternu kontrolu”, predložio je državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Problem, kako je rekao, vidi u tome što sudije biraju sudije, a tužioci biraju tužioce.

„Mi imamo, dakle, u jednoj Francuskoj, gde u njihovom ustavu sudstvo i nije grana vlasti, nego autoritet, a sudije i tužioce postavlja predsednik države. E, a kod nas, dakle, umesto predsednika države, umesto, dakle, da recimo predsednik Vučić postavlja sudije, ovde imamo da oni koji sede sa kriminalcima u hotelu 'Šumadija' (to rade)”, kazao je Ilić.

Goran Ilić: Sve to izgleda pomalo nelogično

Goran Ilić iz Državnog veća tužilaca izjavu Radomira Ilića ocenjuje kao čudnu i nelogičnu.

„On kaže da je problem u pravosuđu to što sudije i tužioci biraju sami sebe. To jednostavno nije istina. Tužioce, koji su starešine u jednom centralizovanom hijerarhijskom sistemu, bira Skupština na predlog Vlade. Državno veće tužioca ima skromnu, tehničku ulogu da pripremi listu kandadata. Članove Veća tužilaca bira parlament, sudije na prvi mandat i zamenike tužilaca bira parlament, predsednike sudova bira parlament. Dakle, niko ne može da uđe u pravosudni sistem, a da ne prođe neku vrstu političke potvrde kroz izbor u parlamentu. Prema tome sve to izgleda pomalo nelogično“, kaže Ilić za CINS.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je za CINS rekla da izjava Radomira Ilića ne odskače od generalne slike i da političari u Srbiji ne žele podelu vlasti, ali i ukazala na to da izjave državnog sekretara nisu tačne.

„Nije tačno da predsednik Francuske bira sudije. On ih ne bira već Visoki savet magistrature predlaže pa ih predsednik imenuje, ali Visoki savet magistrature predlaže u jednom vrlo komplikovanom postupku i prava predsednika Republike su vrlo ograničena u pogledu toga da li će ih imenovati ili ne“, kaže predsednica Društva sudija za CINS.

„Ovakvim izjavama se najavljuje povećanje uticaja”

Predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski izjavio je danas da je predlog državnog sekretara u Ministarstvu pravde suprotan principu vladavine prava.

„Takva izjava predstavlja očigledno nerazumevanje odnosa tri grane vlasti i nerazumevanje značaja sudstva i pravosuđa uopšte. Ovakvim izjavama iz Ministarstva zapravo se najavljuje povećanje uticaja i moguće uvođenje kontrole rada koji je protivan vladavini prava i suprotan tradiciji koja kod nas postoji”, rekao je Beljanski agenciji Beta.

„Izmenama Ustava smo pristupili jer je uticaj politike bio preveliki”

Lazić je gostujući sinoć u Utisku nedelje rekao da ga ovakvi stavovi državnog sekretara ne iznenađuju i da je to „očekivano”.

„Mada je, svakako, preterano. Kada smo pristupili promeni Ustava, a to je bilo pre nekoliko godina, tome smo pristupili jer je uticaj politike bio preveliki. Smisao promene Ustava je bilo jačanje nezavisnosti pravosuđa i smanjenje političkog uticaja, ali kada je krenuo postupak izrade ustavnih amandmana, onda je struka ukazivala da ceo proces ide u suprotnom pravcu od onog zbog čega je započet. Tako da je ova izjava državnog sekretara Ilića sasvim logičan tok”, naveo je tužilac.

„Prvi put su se čule reči da je pravosuđu potrebna ‘eksterna kontrola’”

Sudija Majić je naveo da je moguće da ćemo nakon nekog vremena shvatiti da je izjava državnog sekretara „vest godine”.

„Mene ovo nije preterano iznenadilo, ali je ovo prvi put ipak da su se čule reči da je pravosuđu potrebna ‘eksterna kontrola’ od strane ljudi koji jedini imaju legitimitet, jer sudije nisu birane od strane građana, ali postoje ljudi koji jesu i ti ljudi bi bili baš dobri kontrolori pravosuđa”, ironično je poručio Majić.

„Mi smo sada na potpuno drugoj poziciji, ako je i postojala nekakva nezavisnost”

I Majić je govorio o paradoksu započinjanja ustavnih izmena i poziciji u kojoj se sada pravosuđe nalazi.

„Mi smo u ustavnu reformu ušli da se nedozvoljeni pritisak politike na pravosuđe skloni. To je bilo jedino oko čega je postojala saglasnost Evrope, domaćih aktera, ljudi u pravosuđu. Mi smo sada na potpuno drugoj poziciji, ako je i postojala nekakva nezavisnost, za koju smo shvatili u međuvremenu da je ‘pogrešna’, ‘preterana’, da nas je raspustila, da zategnemo sada stvari i damo u ruke ljudima koji ‘znaju to da rade’. To su jako opasne stvari“, rekao je sudija Majić.

Burno pisanje ustavnih amandmana

Proces izrade Nacrta izmena Ustava u delu pravosuđa pratili su problemi, od konsultacija do javne rasprave u kojima nije učestvovala struka.

Već posle nekoliko okruglih stolova konsultacije su 30. oktobra 2017. napustila udruženja sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i druge strukovne organizacije zbog, kako su naveli, zаnemаrivаnja primаrne teme - a to je nezavisnost pravosuđa.

Paralelno s javnom raspravom, udruženja sudija i tužioca su iz dana u dan iznosila jedinstvene stavove - amandmani na delove Ustava koji se tiču pravosuđa su neprihvatljivi jer, prema njihovom mišljenju, omogućavaju jači pritisak na pravosuđe.

Povlačenje ili izmene ovakvog teksta tražili su i Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca, advokati, a povlačenje je zatražio i Nacionalni konvent za EU. Uprkos apelima struke, ministarka pravde odlučila je da ipak ne povuče tekst.

U međuvremenu, novi tekst sa, kako je struka navela, „kozmetičkim“ promenama, Ministarstvo pravde prosledilo je Venecijanskoj komisiji. Ova komisija je u junu 2018. godine objavila mišljenje u kojem je za 27 amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa imala 44 primedbe. 

Ministarka pravde u istom danu saopštila je „da ne vidi razlog da se ispočetka pišu amandmani, niti da se o tome ponovo vodi javna rasprava”.

Ipak je održan još jedan, četvrti po redu okrugli sto, a njemu su prisustvovali i predstavnici Vlade, ali i predstavnici pravosudnih institucija, OEBS-a, Evropske unije, Saveta Evrope, strukovnih udruženja.

Međutim, ni nakon ove rasprave, deo struke i vlasti nije se saglasio. Dok je Ministarstvo pravde tvrdilo da je ovim amandmanima politički uticaj na pravosuđe isključen, strukovne organizacije i dalje su tvrdile da se ovako napisanim amandmanima ne povećava nezavisnost sudstva.

U oktobru 2018. godine Ministarstvo je objavilo konačan tekst amandmana u koji, kako je pokazala analiza novinara redakcije Insajder, nisu ušle ključne zamerke iznete i na samom okruglom stolu, ali i inače.

Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je u avgustu prošle godine da se promene Ustava koje se odnose na pravosuđe mogu očekivati tek posle izbora ove godine.

Poslanici prvo dvotrećinskom većinom moraju da se izjasne o ustavnim izmenama, zatim Skupština treba da sprovede javne rasprave povodom amandmana, a onda, kada se usvoji konačan tekst izmena, poslanici se ponovo izjašnjavaju, da bi na kraju konačnu reč dali građani na referednumu.

Izvor: N1, CINS, Beta, Insajder