Reformisanje tajne službe kao korak unazad
Tajna služba nikada nije nije reformisana uprkos brojnim obećanjima, a svaki pokušaj reforme završavao se samo kozmetičkim izmenama. Umesto u smeru veće kontrole javnosti i Skupštine, nove izmene koje su na dnevnom redu sednice parlamentu koja je u toku korak su ka jačanju moći resornih ministara i direktora BIA i sužavanje prostora za njihovu demokratsku kontrolu.
"Kada pogledate ta rešenja, ona idu na to da uvećaju ovlašćenja ministara policije i odbrane i direktora BIA, da povećaju njihova diskreciona ovlašćenja i time se stvara pretpostavka za mešanje ministra u operativno poslove vojske, policije i službe bezbednosti", rekao je predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Miroslav Hadžić ocenjujući Vladine predloge izmena zakona o BIA.
Uprkos brojnim zamerkama koji su izneli predstavnici NVO i opozicije, i o ovom zakonu izostaće ozbiljna skupštinska rasprava jer je prvi predlog zakona koji je na dnevnom redu aktalne sednice Predlog zakona o vojnom obrazovanju kojim se propisi o vojnom školstvu usklađuju sa sistemom obrazovanja u Srbiji.
Na taj predlog zakona podneta su 654 amandmana, od kojih su polovinu podneli poslanici vladajuće većine, što je naišlo na negodovanje opozicije jer neće biti vremena za raspravu u pojedinostima o preostalim tačkama dnevnog reda među kojima su i izmene i dopune zakona o BIA, o Vojsci Srbije, o odbrani, o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi kao i Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
Ozbiljne rasprave o zakonu o BIA nije bilo ni na matičnom Odboru za kontrolu službi bezbednosti koji je usvojio je izmene i dopune Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, uz oštro protivljenje poslanika Demokratske stranke Radoslava Milojičića koji je napustio sednicu, jer mu kako je rekao, nije omogućeno da govori.
Direktor BIA Bratislav Gašić nije branio dredbe ovog zakona niti u Skupštini, niti u odborima.
Podsetimo, krajem avgusta prošle godine u Skupštinu Srbije stigle su izmene i dopune Zakona o bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) kojima je previđeno da akt o sistematizaciji i uređenju radnih mesta donosi direktor BIA uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije.
Povodom ovih izmena, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštio je da izmene zakona o Bezbednosno informativnoj agenciji sadrže rešenja koja su suprotna Ustavu ili drugim zakonima.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je nakon kritika predloga ovog Zakona ocenila da se izmene neće pretvoriti ni u šta što je suprotno vladavini prava i da su svi zakoni Srbije "pod lupom" Evropske komisije.
Zahvaljujući netransparentnosti i izostanku kontrole moćnici su zloupotrebljavali tajne službe i odlučivali o tome ko će biti živ, a ko mrtav. Eliminisali su političke protivnike režima na najsuroviji način, a u ime državnih interesa pljačkali, švercovali i sticali bogatstvo. Dok je Srbija propadala i bila sve siromašnija. Podobni kadrovi su samo prelazili sa funkcije na funkciju. Sistem se širio. Mreža saradnika postajala je sve veća, a saučesnici u zločinu sve brojniji. Služba je godinama funkcionisala kao država u državi za koju ne važe pravila i zakoni.
Mehanizmima (zlo)upotrebe službe novinari Insajdera bavili su se u serijalu Službena tajna. Koga i kako prate i prisluškuju, ali i kako su službe bezbednosti zloupotrebljene od strane političara i tajkuna. Zašto su sve do danas i vojne i civilne službe ostale zaštićene od svake odgovornosti za sve što su radili godinama i zbog čega je to i danas zabranjena tema.