Revizor utvrdio brojne nepravilnosti u javnim nabavkama u EPS-u
Poslove u vrednosti od 360 miliona evra javno preduzeće Elektroprivreda Srbije u 2018. i 2019. ugovorilo je nepoštujući Zakon o javnim nabavkama, nalazi su Državne revizorske institucije čime je još jednom potvrđeno istraživanje Insajdera da ovo najveće javno preduzeće već godinama posluje mimo bilo kakve kontrole.
Revizor je utvrdio i da je 2018. i 2019. godine EPS zaključio ugovore vredne 13,5 miliona evra bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama.
U izveštaju Revizora navode se i brojne nepravilnosti prilikom sprovođenja tendera poput onih da konkursi nisu objavljivani na vreme ili da su rokovi bili prekratki, da su raspisivani tenderi i zaključivani poslovi iako nije dokazana neophodnost tih usluga kao i da su ugovarani poslovi iako su ponude pojedinih ponuđača sadržale bitne nedostatke koje su morale biti odbijene kao neprihvatljive.
Ugovoren posao za očitavanje brojila vredan 82 miliona evra uprkos neispravnoj ponudi
Jedan takav primer je i posao angažovanja privatnih firmi za očitavanje brojila. Kako je utvrdio Revizor, EPS sa konzorijumom firmi Sequester employment, Euro finance, Montop HRS i Work and Care potpisao je Okvirni sporazum u vrednosti od 82 miliona evra za prikupljanje podataka o mesečnoj potrošnji električne energije iako je njihova ponuda sadržala bitne nedostatke. Nedostaci su se odnosili na visinu bankarske garancije.
Kako je Insajder ranije objavljivao, EPS već godinama angažuje privatne firme da očitavaju brojila u Srbiji. Među njima kao glavna firma ističe se upravo konzorcijum predvođen firmom Kequester. Taj posao dobili su i u avgustu 2016. Prema pisanju BIRN-a, cena očitavanja tada drastično skače, pa EPS umesto 10, odnosno 30 dinara za udaljena brojila, ovoj firmi plaća 40 dinara po očitanom brojilu.
Ugovor sa ovom konzrocijumom koji predvodi Sikvester raskinut je nakon što se ispostavilo da su računi za decembar 2016. drastično uvećani. Međutim, EPS je raspisao novi tender za čitanje brojila, a u junu 2017. potpisan je novi dvogodišnji Sporazum sa konzorcijumom koji predvodi ponovo Sikvester. Iz EPS-a su tvrdili da su dali jedini ispravnu ponudu.
Sikvester je agencija za zapošljavanje. Vlasnik firme Sikvester je Dejan Jeremić, inače poznat i kao prvi templar u Srbiji i nosi titulu Veliki prior Srbije.
I u tenderima sa izdvojenim preduzećima uočene nepravilnosti
Prema istraživanju Insajdera, jedan od najvećih problema sa kojima se suočava najveće Javno preduzeće EPS je odnos sa delovima preduzeća, koja se ne bave direktno proizvodnjom i distribucijom struje, a koja su izdvojena još u reformi završenoj 2005. Neke od ovih firmi su i nakon privatizacije nastavile da dobijaju poslove od EPS-a, često uz objašnjenje da EPS bez njih ne može, a nakon promene vlasti, dolazilo je i do promene vlasništva u tim firmama.
U takve primere spadaju i Južna Bačka sa sedištem u Novom Sadu i Elektromontaža sa sedištem u Kraljevu. Ta dva preduzeća poslovala su u okviru EPS-a do 2005. godine. Teritorijalno su pokrivale potrebe EPS-a za poslove inženjeringa, izgradnje i održavanja energetskih objekata.
Državna revizorska institucija upozorila je I na trajanje mandata Milorada Grčića v.d. direktora ovog najvećeg javnog preduzeća. Kako je utvrđeno, funkciju vršioca dužnosti direktora preduzeća već više od četiri godine obavlja ista osoba, naglašavajući da to nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, a predsednik i članovi Nadzornog odbora imenovani po Rešenju o imenovanju iz 2014. godine, vrše funkciju i nakon isteka mandata 2018. godine.
"Preporučujemo EPS da pokrene inicijativu kod osnivača za imenovanje direktora preduzeća, kao i predsednika i članova Nadzornog odbora kojima je istekao mandat u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima", ističe DRI kao jednu od svojih preporuka.
Južnu Bačku na aukciji 2010. za 4,9 miliona evra kupuje preduzeće Energija, tehnika, tehnologija čiji su vlasnici bili vlasnici firmi Promist i Viktoria Grupa, koja je inače najveći rast beležila u vreme vlasti DS-a. Međutim, zanimljivo je da je, čim je došlo do smene vlasti 2012, promenjena i vlasnička struktura Južne Bačke. Vlasništvo preuzima prvo firma Promist, a zatim nakon nekoliko izmena u vlasništvo ulazi i firma Dragoljuba Zbiljića, koji je danas krajnji vlasnik Južne Bačke.
Iako je reč o privatnoj firmi, Južna Bačka i danas radi veliki broj poslova za EPS, a kako pokazuje istraživanje Insajdera objavljeno u serijalu Politika kao biznis, država kao partijski plen, na tenderima uglavnom nemaju konkurenciju.
Jednim tenderom koji je dobila firma Južna Bačka bavio se I Revizor u poslednjem izveštaju.
Kako je zaključio, posao nabavke i ugradnje elektroopreme za transporetere vredan 419.530.000 dinara dodeljen je kompaniji Južna Bačka iako je sama ponuda imala bitne nedostatke kao što je onaj da u obrascima strukture cena nisu u potpunosti navedeni podaci o jediničnim i ukupnim cenama.
Nepravilnosti prilikom dodele ugovora Revizor je primetio i u slučaju firme Elektromontaža, koja je za iste poslove kao Južna Bačka napravljena u Kraljevu za područje Centralne Srbije, a zatim izdvojena iz EPS-a.
U martu 2012, neposredno pre promene vlasti, firmu kupuje konzorcijum predvođen firmom KV Akvizicija, koja je deo kompanije Roming Elektroniks u vlasništvu Nenada Kovača, poznatijeg kao Neša Roming i MBA MIljković, putarske firme u vlasništvu Branka Miljkovića, koji je prema ranije istraživanju Insajdera, za državu do 2011. radio brojne projekte na Kosovu pri čemu su cene drastično uvećavane.
Miljković godinu dana kasnije izlazi iz vlasništva Elektromontaže. Najveći pojedinačni vlasnik ostaje Nenad Kovač preko svojih preduzeća.
Kovač je počeo da gradi poslovnu imperiju još u vreme vlasti DS-a, a za vreme vlasti SNS-a širi i obim i vrste poslova, u jednom trenutku postaje vlasnik ili suvlasnik nekoliko desetina preduzeća koja se bave različitim delatnostima. U novembru 2020. ponovo dolazi do promene vlasništva i jedini vlasnik Elektromontaže postaje preduzeće Maneks Dragoljuba Zbiljića, vlasnika Južne Bačke.
Kako se vidi u izveštaju Revizora, EPS je zaključio posao sa ovom firmom vredan 350 miliona dinara uprkos tome što je ponuda sadržala bitne nedostatke poput onog da nije sva dokumentacija bila popunjena pa i ona koja se odnosi na cene.
Nepravilnosti i u nabavkama u IT sektoru
Kako se vidi u izveštaju, Revizor je primetio nepravilnosti i prilikom javnih nabavki za IT sektor u EPS-u poput onih da je posao zaključivan sa firmama koje nisu dostavile sve dokaze koje je tender propisivao ili da su rokovi za dostavljanje ponuda kraći od zakonski predviđenih.
Jedan takav upravo je primer tendera koji je dobila firma SAGA I to proširenje I unapređenje IP mreže. Ispostavilo se da je EPS zaključio posao i pre isteka roka od 35 dana koliko predviđa Zakon o javnim nabavkama.
Suprotno pravilima iz Zakona o javnim nabavkama, EPS je, kako je zaključio Revizor, sklopio posao i sa grupom firmi među kojima je i firma Asseco u kojoj je do nedavno bio direktor Igor Brnabić, brat premijerke. U pitanju je usluga podrške Oracle sistema u vrednosti od 199 miliona dinara.
Ispostavilo se da jedan od učesnika, matična firma Asseco Srbije, Assco Poland nije dostavio dokaz da je izmirio doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima države na čijoj teritoriji ima sedište, čime nije ispunio obavezan uslov.
Revizor je u izveštaju naveo i da je Asseco Poland S.A., Poljska u ponudi dostavio dokument u kome izjavljuje da je ponuđač izmirio doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima države u kojoj ima sedište. Međutim, ispostavilo se da pomenuti dokument nije overen, odnosno ponuđač u ponudi nije naveo da se u državi u kojoj ima sedište ovaj dokaz ne izdaje.
“Imajući u vidu navedeno, ponuda izabranog ponuđača sadrži bitan nedostatak, zbog čega je ista morala biti odbijena kao neprihvatljiva”, ocenio je Revizor.
Istu ocenu dao je i za nekoliko nabavki u kojima je učestvovala firme Nites u kojoj direktorsku poziciju ima suprug bivše ministarke pravde Nele Kuburović i brat sadašnje ministarke za rad Darije Kisić Tepavčević. U pitanju je posao vredan skoro 500 miliona dinara.
Ispostavilo se da sam naziv tendera nije odgovoarao stvarnom predmetu nabavke što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama. Zaključeno je i da dostavljeni dokazi koji bi morali da pokažu da ponuđači imaju sve reference, nisu u skladu sa Zakonom.
Uprkos ovim nepravilnostima, EPS je sa kompanijom Nites iz Beograda kao nosiocem posla i firmom Nites Češka, Nites Banja Luka, EWG, Meter & Control, Sitel i PPUP Zarić ipak zaključio ugovor.
Firma Nites pobedila je I na još jednom tenderu u kojem je Revizor našao nepravilnosti. U pitanju je automatizacija održavanja distributivne mreže u vrednosti od 240 miliona dinara. Ispostavilo se da je u ovom tenderu tražen konkretan sistem bez navođenja reči „ili odgovarajuće“, što, kako ocenjuje Revizor, nije u skladu sa Zakona o javnim nabavkama, kojim je propisano da svako pozivanje na standarde ili druga srodna dokumenta mora biti praćeno rečima „ili odgovarajuće“.
„Na ovaj način povređen je i član 10. ovog zakona, kojim je propisano da je Naručilac dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju“, zaključuje Revizor.
Po istom principu posao od EPS-a je dobila i firma Tim system sa kojom je, prema istraživanju Insajdera, povezan biznismen i prijatelj Nebojše Stefanovića - Aleksandar Papić.
U pitanju je posao podrške informacionog sistem VMware u vrednosti od 240 miliona dinara.
Kako je primetio Revizor, u ovom postupku javne nabavke, u konkursnoj dokumentaciji u delu tehničkih specifikacija su navođeni nazivi licenci, bez navođenja reči „ili odgovarajuće“ što nije u skladu Zakonom, a primećeno je i da su u delu konkursne dokumentacije kojim je definisan predmet javne nabavke upotrebljavane i reči i izrazi na engleskom jeziku, poput „Nabavka usluge Technical Account Manager-a“, što takođe, nije u skladu sa Zakonom.
Više o tome kako je u sve bržoj digitalizaciji države poslednjih godina primetan i nagli rast pojedinih domaćih firmi koje, kako pokazuje istraživanje Insajdera, uspeh duguju značajnim poslovima za državu, a povezuju sa predstavnicima vlasti, pogledajte u trećoj epizodi serijala Politika kao biznis, država kao partijski plen.