RTB Bor – proizvodnja koja guši

Zbog Rudarsko-topioničarskog basena (RTB), vazduh u Boru i reka koja protiče tim gradom godinama su zagađeni. Nakon što je RTB Bor 2018. kupila kineska kompanija „Ziđin majning”, situacija se nije poboljšala – naprotiv – zagađenje vazduha višestruko prevazilazi dozvoljene nivoe. Bez obzira na to što stare mašine u pogonima nisu zamenjene, obim rada je povećan, a vazduh u Bor, prema tvrdnjama meštana, u sve lošiji i opasniji po zdravlje meštana.

Zato su meštani Bora ove godine protestovali u više navrata, a na poslednjem protestu su opštinskim i republičkim vlastima dali rok od 10 dana da ispune njihove zahteve. Građani traže hitno bolju informisanost građana Bora o količini i posledicama zagađenja, da se u vreme prekoračenja zagađenja uključuje sirena za vazdušnu opasnost i donošenje Kratkoročnog akcionog plana. Od Ziđina meštani traže da aerozagađenje svede u zakonske okvire.

Irena Živković iz Udruženja građana „Izbor postoji”, koja učestvuje u protestima i razgovorima sa predstavnicima vlasti, za Insajder kaže da su predstavnici opštinske vlasti na dan isteka datog roka pozvali ekološka udruženja i obećali donošenje Kratkoročnog akcionog plana u narednih 20 dana.

„Ostale zahteve nisu ispunili. Mi ćemo nastaviti proteste i na sve načine ćemo informisati građane o tome šta se dešava u Boru. Takođe, za nekoliko dana podnećemo krivične prijave protiv gradonačelnika Bora, zagađivača Ziđina i ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana”, objašnjava Živković.

Kako dodaje, prijave se podnose zbog nepoštovanja Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o zaštiti vazduha.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, samo od početka ove godine pa do sredine avgusta merne stanice za kontrolu kvaliteta vazduha u Boru 199 puta su zabeležile vrednosti sumpor dioksida iznad dozvoljenih granica. Od toga je sedam puta zagađenje bilo opasno po zdravlje ljudi, upozorili su iz Agencije u odgovoru Insajderu.

Zagađenje vazduha je delimično bilo smanjeno izgradnjom nove topionice 2015. godine. Ali kada je RTB Bor krajem 2018. godine preuzela kineska kompanija, došlo je do povećanja proizvodnje bakra, srebra i zlata. Za meštane Bora to je značilo svojevrsnu ekonomsku stabilnost, ali i povećanje zagađenja.

Živković objašnjava da je problem sa zagađenjem nastao zbog toga što je topionica prerano puštena u rad. Objašnjava i da je 2015. proizvodnja bila na 30 do 40 odsto kapaciteta, čime je kontrolisan nivo zagađenja.

„Onda su Kinezi došli i podigli proizvodnju na 100 odsto. Oni bi morali da smanje proizvodnju, a potom da saniraju sve probleme koje ima topionica. Za to im, kako smatraju naši inženjeri, treba tri do četiri meseca”, kaže Živković.

Ona kaže i da je Kratkoročni akcioni plan trebalo da bude donet još 2013. godine, a da nema obrazloženja zašto nije.

„U njemu bi trebalo da stoje smernice po kojima će Ministarstvo zaštite životne sredine dati nalog republičkim inspekcijama da izreknu meru zagađivaču”, navodi Živković.

„Formirali smo radnu grupu – razgovaramo”

Gradska uprava Bor je pre nekoliko meseci formirala radnu grupu koju čine predstavnici Ziđina, Gradske uprave i mesnih zajednica koje su najviše pogođene uticajem rada kineske kompanije. Čelnici Bora nikada nisu negirali problem sa zagađenjem vazduha, ali je gradonačelnik Bora Aleksandar Mikilić proteste građana nazvao „političkim”.

Kako je za Insajder rekla koordinatorka Kancelarije za zaštitu životne sredine GU Bor Ljlijana Lekić, njen prvi utisak je da Ziđin „ima dobru volju da se uključi u rešavanje problema”.

„Predstavnici kompanije Ziđin se zaista trude da zagađenje dovedu u granicu dozvoljenih nivoa. Nema više tako enormnih prekoračenja kao što je bilo na samom početku godine”, kaže Lekić.

Na pitanje novinarke Insajdera da li je grad Bor pitao Ziđin zašto do prekoračenja uopšte dolazi, Lekić kaže da jeste.

Šta je sve u vazduhu?

Dozvoljena granica sumpor dioksida u vazduhu iznosi 125 mikrograma, a već od 500 mikrograma ocenjuje se opasnim po zdravlje čoveka. U Boru je u septembru u jednom trenutku sa mernih stanica izmereno skoro 2.000 mikrograma sumpordioksida. Pored sumpor dioksida, Borani udišu nikl, olovo, arsen i živu. 

„Predstavnik Ziđina je objasnio da su oni sproveli neku svoju unutrašnju kontrolu da vide zašto je došlo do toga i da preduzimaju sve mere njima trenutno raspoložive. Rekli su da u načelu ima dosta problema sa radom i vođenjem procesa”, navodi ona.

Gradska uprava nedavno je, kako navodi, poslala protestno pismo Ziđinu, tražeći da se „pod hitno preduzmu sve mere za smanjenje zagađenja”.

Ona tvrdi da o svim svojim aktivnostima vezanim za zaštitu životne sredine, ali i o rezultatima monitoringa vazduha u Boru i okolini, Gradska uprava Bor svakodnevno obaveštava Ministarstvo ekologije. Povratnih informacija, kaže – nema.

„Što je do nas i koliko smo mogli verujte da smo se maksimalno potrudili da to dođe do javnosti, da se te neke institucije obaveste. E sad, povratna informacija od njih, zašto, kako, šta su preduzeli, to morate da vidite sa njima”, poručuje Lekić.

Ziđin: Oprema je zastarela, ne ignorišemo zagađenje

Novinari Insajdera su u više navrata prethodnih meseci mejlom i telefonom kontaktirali kompaniju Ziđin o problemima u proizvodnji. Odgovore do danas nismo dobili.

Međutim, kompanija Ziđin se tek polovinom septembra prvi put oglasila.

Poručili su da se istorijsko nasleđe zanemarivanja „ne može rešiti preko noći”, ali da ga „nikada nisu, niti će ignorisati”. Dodali su i da pokušavaju da prevaziđu „stare i nestabilne efekte sistema za proizvodnju”.

„Nesporna je činjenica da je zaštita životne sredine sistematski i kontinuirani proces, a da su ti problemi bili ignorisani preko stotinu godina”, saopštila je kompanija. 

„Crna tačka na mapi Evrope”

Bor je na mapi Evrope lociran kao „crna tačka”. Kako za Insajder objašnjava Zvezdan Kalmar iz Nacionalnog konventa, organizacije koja zajedno sa Vladom Srbije učestvuje u pregovorima o pridruživanju EU, to znači da ugrožava sredinu kako na nacionalnom, tako i na nivou Evrope.

Kako kaže, glavni problem se ne rešavaju jer inspekcijske službe ne rade kako bi trebalo.

„Da ulaze i kontrolišu - to je njihova obaveza. To su oči i uši države i to je Ministarstvo ekologije. Kažnjavanje i zatvaranje – nema drugog načina. Ako želimo da pristupimo EU nećemo moći da dopustimo određenoj privatnoj kompaniji, ma koliko da je ona velika, da ona funkcioniše uprkos standardima”, poručuje on.

Izvor: Insajder