Savet REM-a ukinuo Pravilnik o obavezama medija tokom predizborne kampanje, novi nije donet

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ukinuo je nedavno Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, a da još nije usvojio novi, niti se zna kada će on biti donet. Kako za Insajder navodi član Saveta REM-a Goran Peković, Pravilnik je ukinut zbog „procesa digitalizacije i primedbi koje je imalo Ministarstvo kulture i informisanja“, ne precizirajući konkretno o kojim primedbama se radi.

REM

Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje uređivao je postupanje radio i televizijskih stanica od trenutka raspisivanja izbora do saopštavanja izbornih rezultata. Odnosio se na sve izbore – od lokalnih, preko pokrajinskih, parlamentarnih i predsedničkih do izbora za savete nacionalnih manjina.

Taj dokument obavezivao je javne servise RTS i RTV da ravnomerno omoguće predstavljanje svih učesnika izbora, zabranjivao prikriveno preporučivanje pojedinih kandidata, učešće političkih funkcionera u zabavnim, dokumentarnim i sličnim medijskim programima u vreme kampanje. Takođe, nalagao je TV i radio stanicama da pod istim uslovima omoguće političko oglašavanje političkim organizacijama i da političke oglasne poruke budu izdvojene najavnom i odjavnom špicom…

Neke od odredbi ovog pravilnika pominju se u zakonima o oglašavanju, elektronskim medijima, izboru narodnih poslova… ali samo uopšteno. To što u ovom trenutku ne postoji dokument kojim se reguliše ponašanje medija u vreme predizborne kampanje, ne brine Gorana Pekovića, člana Saveta REM-a.

„Ne znam zašto je to problem. Nećemo uskoro imati izbore. Naši pravnici izradiće novi pravilnik. Možda je rad na tome već počeo“, kaže Peković za Insajder.

Na naše pitanje zašto je ukinut Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga u vreme predizborne kampanje, on navodi da su razlog brojne primedbe, koje je, između ostalog podnelo i Ministarstvo kulture i informisanja.

„Taj pravilnik nije u skladu sa procesom digitalizacije, a dobili smo i primedbe Ministarstva informisanja“, kaže Peković, koji međutim nije odgovorio koje je to primedbe imalo Ministarstvo.

Gajović: Hajde da se ponašamo kao ljudi koji žive u pravno uređenoj državi

To pitanje postavili smo Aleksandru Gajoviću, državnom sekretaru u Ministarstvu kulture, ali nam je on zatražio da mu pitanja prosledimo elektronskom poštom i obećao da će na njih odgovoriti do kraja dana.

Umesto odgovora, međutim, Gajović je od Insajdera zatražio da mu pitanja dostavimo preko pisarnice Ministarstva. U mejlu koji nam je poslao sa službene adrese navodi se sledeće:

„S obzirom da se ipak radi o informaciji od javnog značaja, zamolio bih vas da nam se u tom smislu zvanično (pismeno preko naše pisarnice) obratite sa tim zahtevom, posle čega imamo obavezu da vas o svemu što se tiče navedenog pravilnika informišemo. U prvi mah sam mislio da je sve ovo mnogo jednostavnije, ali kao državni sekretar imam obavezu da poštujem predviđenu proceduru. Znam da sam vas ovim u neku ruku malo vremenski omeo, ali hajde da se ponašamo kao ljudi koji žive u pravno uređenoj državi“.

Na naše podsećanje da je Insajder do sada elektronskim putem komunicirao sa predstavnicima Vlade i drugih državnih institucija i da je takav način komunikacije u skladu sa projektom digitalizacije koji zagovora premijerka Ana Brnabić, Gajović je zatražio da ga kao „nepopravljivog legalistu razumemo“.

„Zar je tako strašno poštovati zakonsku proceduru? Iskreno, uopšte me ne zanimaju komunikacije drugih institucija, a i projekat digitalizacije koji zagovara premijerke Brnabić ne predviđa nepoštovanje zakona. Žao mi je, a to sam već naveo, što nisam u mogućnosti da vam odmah izađem u susret sa materijalom koji sam za vas već pripremio, ali vas molim da me, kao nepopravljivog legalistu, razumete“, naveo je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.

Praćenje kampanje za predsedničke izbore samo po prijavama

Regulatorno telo za elektronske medije nije donosilo posebnu odluku o praćenju kampanje za predsedničke izbore 2017, već je nadzor vršilo samo po prijavama o nepravilnostima.

Takođe, iz izjava pojedinih članova tog regulatornog tela moglo se zaključiti da u REM-u nije bilo kapaciteta za kvalitetan nadzor medija, kao i da među članovima tog tela nije bilo saglasnosti o tome šta je njihova zakonska obaveza.

 Izvor: Insajder