Sindikat RGZ uputio pismo Brnabić: Plate bliže minimalcu nego prosečnoj plati od 500 evra
Predstavnici sindikata Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), čiji zaposleni štrajkuju mesec dana, uputili su danas otvoreno pismo predsednici Vlade Ani Brnabić u kojem od nje traže da im pomogne da se, kako navode, stvore uslovi za normalan rad, uz uvažavanje elementarnih prava zaposlenih. Štrajk u RGZ širom Srbije je zaoštren kada su zaposleni u više od 100 službi zа kаtаstаr 24. decembra obustavili rad, pre svega nezadovoljni mаnjkom kаdrovа i uvećanjem obima posla, kao i primanjima koja su, kako se navodi, u odnosu nа 2012. godinu nižа zа skoro 20 odsto.
Kako su predstavnici Jedinstvene organizacije sindikata i sindikata Nezavisnost naveli u pismu, radnici ne žele ni više, ni manje od drugih zaposlenih u javnim preduzećima. Prema tvrdnjama sindikata, kada su se plate većine zaposlenih u 2018. godine posle povećanja osnovice približile plati od 500 evra, plate zaposlenih u RGZ-u su se približili minimalcu od 27.000 dinara.
"Pad statusa i primanja zaposlenih u RGZ mora se zaustaviti i napraviti osnova za sistematsko rešavanje u narednom periodu", stoji u pismu.
Ukazuje se da su se pregovori sa rukovodstvom pokazali kao nedelotvorni i ocenjuje da je Vlada posle odluke o štrajku pokazala pasivan odnos, mada baš ona donosi najvažnije odluke iz njihovog delokruga rada.
Dodaje se da štrajkom zaposleni žele da ukažu ne samo na loš položaj, nego i na „manjkavosti u sistemu uprave i pravne regulative“.
"Uz brojne probleme koji su pre svega uzrokovani neprilagođenom regulativom koja se u poslednjih 20 godina menjala veoma često, postignuti rezultati i trenutni nivo kvaliteta usluga RGZ je znatno ispod proseka u našoj zemlji", ocenjuje se u pismu.
Navodi se da se odluke donose bez saglasnosti stručanjka RGZ-a i da se zavod uređuje direktivama, ucenama, pretnjama i represijom, zbog čega je neophodano da se uključi Vlada u rešavanje njihovih problema.
Predstavnici sindikata Republičkog geodetskog zavoda najavili su nedavno radikalizaciju štrajka i mogućnost protesta ispred zgrade Vlade, jer ni mesec dana od odluke o štrajku nisu dobili odgovor iz Vlade na postavljene zahteve.
Zahtev i povećanje broja zaposlenih
Nebojša Pejčinović iz sindikata Nezavisnost u RGZ je nedavno za N1 rekao da je njihov zahtev da budu izjednačeni sa ostalima u javnom sektoru kada je u pitanju osnovica zarade.
"Odluka o povećanju osnovice od pet odsto za 2018. godinu za zaposlene u Republičkom geodetskom zavodu je praktično ostala nevidljiva, odnosno za jedan broj zaposlenih to značilo i umanjenje primanja koja su imali do tada", kaže on.
Demonstranti zahtevaju i povećanje broja zaposlenih. Taj zahtev rukovodstvo Zavoda smatra neosnovanim jer je, kako kaže predstavnica RGZ-a Maja Radović, već ispunjen.
"Upravo ovih dana se šalju na adrese onih koji su u aprilu konkurisali na oglas za radna mesta u RGZ prva rešenja za zaposlenje, a takođe danas je u časopisu Poslovi koji izdaje Služba za zapošljavanje oglašen još jedan oglas za čak 107 izvršilačkih radnih mesta”, dodaje Radović.
Pejčinović je, s druge strane, upitao kako će nova radna mesta biti finansirana, imajući u vidu da u republičkom budžetu za narednu godinu nisu predviđene plate novozaposlenih.
Savet traži da DRI ispita poslovanje RGZ
Inače, Savet za borbu protiv korupcije je Vlade Srbije predložio da Državna revizorska institucija ispita rad Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za koji je ocenjeno da svojim radom nije omogućio da Srbija ima moderan, ažuran, pouzdan i potpuno javan katastar nepokretnosti.
"Izmene Zakona o državnom premeru i katastru očito nisu doprinele efikasnom radu RGZ-a, kao i ogromna novčana sredstva koje je Zavod dobio u poslednjih petnaest godina, kroz odobrene projekte koji se finansiraju iz kredita i donacija", navodi se u izveštaju o radu RGZ koji je Savet uputio Vladi Srbije.
Istaknuto je da RGZ ima skoro 3.000 državnih službenika "čija kvalifikaciona struktura i stručnost očito ne mogu da odgovore zahtevu uređenog i modernog katastra".
Saveta smatra i da se efikasnost RGZ može videti i po tome što na ime novčanih kazni i penala po rešenju sudova ima troškove u iznosu od 266,6 miliona dinara, odnosno više od dva miliona evra na godišnjem nivou.
Kao rezultate neažurnosti RGZ-a, u čijoj je nadležnosti osnivanje, obnova i održavanje katastra nepokretnosti i vodova, Savet ističe i to da se građevinski objekti u centru Beograda 2017. godine vode kao pašnjaci, livade i njive.
"Rezultat je i to da hiljade stanova i jedinica poslovnog prostora u katastru ima uknjiženu kvadraturu - nula kvadrata, da su podaci o zemljišnom fondu Republike Srbije poslovna tajna, očito ne samo za Savet za borbu protiv korupcije, već i za druge državne institucije", piše u izveštaju objavljenom na sajtu Saveta.
Savet je naveo da je od Ministarstva poljoprivrede tražio informaciju o ukupnom poljoprivrednom zemljištu u javnoj svojini u Srbiji, ali je dobio odgovor da nema tu informaciju i da je ima RGZ.
"Najnovija izmena Zakona o državnom premeru i katastru, po kojoj notari dostavljaju dokumentaciju RGZ-u u elektronskoj formi je idealno rešenje, ali za uređene katastre nepokretnosti. U Srbiji, gde nisu rešene nezakonite privatizacije, gde nije rešena restitucija oduzete imovine, gde postoje milioni nelegalizovanih objekata i brojni drugi problemi koji se manifestuju kroz neažuran i nepouzdan katastar, dovodi se u pitanje mogućnost sprovodjenja zakona", navodi Savet.
Savet je pored preporuka koje je već dostavio Vladi Srbije, u svoja tri izveštaja u 2017. godini, a koji se odnose na evidenciju i raspolaganje nepokretnostima, preporučio i da Vlada, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, naloži RGZ-u da dostavi Savetu tražene informacije po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja.
Preporuka je i da Državna revizorska institucija uradi reviziju finansijskih izveštaja RGZ-a, a pre svega svrsishodnosti trošenja sredstava odobrenih po projektima za unapredjenje rada te službe.
Izvor: Beta, N1