Skupštini predlog za tužioca za ratne zločine, još 30 tužilaštava čeka prvog čoveka
Vlada Srbije predložila je Skupštini Srbije Snežanu Stanojković i Milana Popovića kao kandidate za novog tužioca za ratne zločine. Iako Srbija nema tužioca za ratne zločine gotovo godinu i po dana, Vladi je trebalo skoro osam meseci da listu kandidata dostavi Skupštini.
Naime, Državno veće tužilaca još krajem septembra dostavilo je liste za izbor više od 30 osnovnih i viših tužilaca, među kojima je i predlog za tužioca za ratne zločine.
Snežana Stanojković je zamenica tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu, a radi u Tužilaštvu za ratne zločine. Milan Petrović je zamenik tužioca za ratne zločine i aktuelni rukovodilac tog tužilaštva. Tužilaštvo za ratne zločine nema svog prvog čoveka od kada je Vladimiru Vukčeviću 31. decembra 2015. istekao mandat.
Ovo će biti drugi pokušaj Skupštine da izabere tužioca za ratne zločine budući da prethodni izbor u decembru 2015. nije uspeo. Tada su, osim Stanojkovićeve i Petrovića, kandidati bili i sudija u Apelacionom sudu u Novom Sadu Dejan Terzić, zamenik Republičkog javnog tužioca Đorđe Ostojić, kao i zamenik tužioca za ratne zločine Miroljub Vitorović. Za Terzića je glasalo 109 poslanika, za Stojkovića 75, za Ostojića šest, za Petrovića pet, a za Vitorovića sedam poslanika.
Da bi tužilac za ratne zločine bio izabran mora da dobije većinu glasova od 250 poslanika.
Vlada koči izbor tužilaca?
Srbija nema više od trideset izabranih tužilaca koji bi trebalo da rukovode tužilaštvima. Među njima nije samo tužilac za ratne zločine, već i tužioci u velikim gradovima. Tako, recimo Novi Sad nema izbaranog tužioca, iako u tom gradu postoji ozbiljan problem s kriminalom.
Član Državnog veća tužilaca i predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić podseća da je DVT Vladi još u septembru poslao kandidate za tužioce, kako bi se prekinulo v.d. stanje koje u nekim tužilaštvima traje više od godinu dana.
„Još tada smo utvrdili liste i najčešće smo Vladi Srbije slali predlog samo jednog tužioca. Samo u slučaju kada su dva ili više kandidata imali isti broj bodova slali smo im više kandidata. Za ovih osam meseci na dnevnom redu Vlade bile su razne teme, od kojih neke jesu ključne, ali i bilo je i nekih koje su krajnje tehničke, ali za tužioce nije bilo mesta“, kaže Ilić za Insajder.
On navodi da ova situacija potvrđuje ono što struka godinama govori, da izvršna vlast ne bi smela da ima ključnu ulogu u izboru nosilaca tužilačkih funkcija.
„Čini mi se da Vlada o tome ne odlučuje zbog toga što pojedini kandidati nisu po volji vlasti“, kaže Ilić.
Državno veće tužilaca još u novembru je pozvalo Vladu da na prvoj sledećoj sednici razmotri liste kandidata za tužioce. To se, međutim, osam meseci nije dogodilo, da bi danas Vlada Skupštini prosledila samo listu za tužioca za ratne zločine.
Izvor: Insajder, Beta