Slaba izlaznost na referendumu u Makedoniji, Zaev najavio mogućnost vanrednih izbora
U Makedoniji je danas održan referendum na kojem su građani odlučivali da li su za to da njihova zemlja promeni ime u Severna Makedonija, što je uslov za evroatlantske integracije. Biračka mesta su zatvorena u 19 sati a do 18.30 na referendum je izašlo 34,09 odsto upisanih birača. Takva izlaznost dovodi u pitanje uspeh referenduma za koji je trebalo da glasa najmanje 50 odsto građana upisanih u birački spisak. Prema podacima makedonske Državne izborne komisije, nakon obrađenih 58,53 odsto glasova, na referendumsko pitanje "za" odgovorilo je 90,85 odsto glasača, a protiv 6,14 odsto izašlih.
Dok protivnici referenduma slave ispred Sobranja zbog slabog odziva birača, premijer Makedonije Zoran Zaev najvljuje mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora, ako opoziciona VMRO DPMNE "ne posluša glas naroda dat na referendumu" i ne podrži ustavne izmene za promenu imena države.
"Volja onih koji su glasali na ovom konsultativnom referendumu treba da se pretvori u aktivnost u parlamentu. Očekujemo da poslanici VMRO DPMNE poštuju demokratsku odluku, a u suprotnom ćemo morati da upotrebimo drugu demokratsku alatku - prevremene parlamentarne izbore odmah", rekao je Zaev na konferenciji za novinare.
Premijer Makedonije i lider SDSM je istakao da su gradjani i institucije sproveli miran referendumski dan i bez obzira na organizovan bojkot VMRO DPMNE očekuje da ogromna većina onih koji su izašli na referendum da glas za Dogovor sa Grčkom.
"Ako, kao što očekujemo, budemo imali većinu koja je glasala za, a to ćemo videti kasnije večeras, tada je jasno opredeljenje. Glas većine treba da se pretvori u odluku poslanika", rekao je Zaev.
On je istakao da su gradjani na referendumu pokazali da Makedonija ide ka EU i NATO. "Ja ću nastaviti da vodim zemlju napred. Makedonija će biti članica NATO i EU", rekao je Zaev.
Mickoski: Referendum nije uspeo, narod je rekao stop Dogovoru sa Grčkom
Lider makedonske opozicije Hristijan Mickoski ocenio je večeras da je referendum o promeni imena države bio neuspešan i da je "narod pokazao" da Dogovor sa Grčkom ne prolazi.
"Ovo je Makedonija. Činjenica je da Dogovor sa Grčkom nije dobio 'zeleno svetlo'. Vlada (lidera SDSM) Zorana Zaeva je delegitimisana. Zaev je doživeo poltički debakl", rekao je Mickoski na konferenciji za novinare po zatvaranju biračkih mesta.
Prema rečima lidera VMRO-DPMNE, oni koji su danas apstinirali i oni koji su glasali protiv poslali su najaču poruku.
"Ovde žive Makedonci. Naš identitet i jezik su makedonski", rekao je Mickoski.
Na pitanje da li će prihvatiti vanredne parlamentarne izbore koje nagoveštava premijer, Mickoski je izbegao direktan odgovor rečima da Zaev ne treba da traži prevremene parlamentarne izbore, već da mu je bolje da se priprema za političku penziju.
Referendum obezbeđivalo više od 6.000 policajaca
Nešto više od 1,8 miliona građana imalo je pravo da se izjasni da li su za to da se usvoji ime Republika Severna Makedonija, kako je u junu ove godine dogovoreno sa Grčkom, koja već decenijama Makedoniji osporava pravo na to ime.
Referendumsko izjašnjavanje nadgledalo je rekordnih 12.400 posmatrača, od kojih 493 iz inostranstva, a za praćenje su se akreditovala i 83 strana novinara.
Najavljeno je da će referendum obezbeđivati više od 6.000 policajaca, a ministar policije Oliver Spasovski je rekao da će biti kažnjavano svako onemogućavanje i sprečavanje građana da se izjasne.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, prvi čovek NATO-a Jens Stoltenberg, evropski zvaničnici Johanes Han, Federika Mogerini, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, američki minister odbrane Džim Matis i brojne druge evropske i američke diplomate poslale su poruku Makedoncima da treba da podrže dogovor sa Grčkom.
Podrška i oslanjanje na Zapad se jasno vidi iz toga kako je postavljeno referendumsko pitanje. Ono glasi: "Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje sporazuma o imenu između Republike Makedonije i Grčke".
Za uspeh referendum potrebno je da izađe pedeset odsto upisanih birača plus jedan.
Dogovor Atine i Skoplja postignut je 17. juna ove godine u Prespi, na makedonsko-grčkoj granici, a potvrdili su ga premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras i potpisali šefovi diplomatije Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas.
Snažna podeljenost u društvu
Prema dogovoru koji mnogi nazivaju “istorijskim”, zvanično ime Makedonije trebalo je da bude Republika Severna Makedonija, nacionalnost njenih stanovnika „Makedonac ili građanin Republike Severne Makedonije", a zvanični jezik u Severnoj Makedoniji biće makedonski.
Problem oko naziva Makedonije traje već 25 godina, a polovinom januara ove godine formirane su radne grupe obe zemlje, predvođene ministrima spoljnih poslova.
Spor Skoplja i Atine oko ustavnog imena Republika Makedonija, koje je isto kao ime grčke oblasti koja se nalazi na severu, već godinama blokira napredovanje evropskih integracija Makedonije, kao i njen ulazak u NATO. Grčka je pristala na privremeni naziv ,,Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“, dok se spor ne reši, ali ne pristaje da se pod tim nazivom ova zemlja pridruži NATO ili EU.
Ipak, podeljenost u makedonskom društvu oko promene imena je snažna, pa je u Sobranju, makedonskom parlamentu, od 120 poslanika, tek njih 68 glasalo za održavanje referenduma. Tom prilikom, poslanici opozicione nacionalističke partije VMRO-DPMNE nisu prisustvovali sednici.
Makedonski premijer Zoran Zaev opisao je referendum u intervjuu za BBC kao „istorijsku šansu da narod izabere evropsku Makedoniju, perspektivu za generacije posle nas".
Najveća opoziciona stranka VMRO-DPMNE ostavila je građanima da donesu odluku, a njen lider Hristijan Mickoski je za BBC objasnio da su tako odlučili jer „nisu bili deo procesa pregovora, nisu ni o čemu bili konsultovani, vladajuća većina je vodila ovaj proces ignorišući sve."
Makedonski predsednik Đorđe Ivanov u kampanji je obišao dijasporu u američkom Detroitu, odakle se priključio kampanji bojkota, poručivši da on neće glasati 30. septembra.
Za mnoge Makedonce prihvatanje promene imena ugrozilo bi makedonski nacionalni identitet, međutim, glasanje protiv je postavljeno tako da istovremeno predstavlja protivljenje brzom ulasku zemlje u Evropsku uniju i NATO-u. Članstvo u ovim organizacijama se u Makedoniji smatra načinom da ova bivša jugoslovenska republika izađe iz dugogodišnje ekonomske, ali i političke krize.
Izvor: BBC, B92, Al Jaazera
Na referendumu za promenu imena države u Makedoniji prijavljeno je više nepravilnosti, među kojima i takozvani "bugarski voz", odnosno zamena glasačkog listića već zaokruženim, ali i nagovaranje na glasanje i neovlašćeno snimanje birača.
Prema pisanju portala Makfaks, Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije objavilo je i saopštenje o prijavljenim nepravilnostima u poslednjim satima glasanja.
Predsednik Državne izborne komisije rekao je ranije danas da se referedumsko glasanje odvijalo mirno i bez neregularnosti, sa nekoliko manjih incidenata.
Na konferenciji za medije DIK je saopšteno da im je stiglo sedam prigovora zbog povrede biračkog prava, od kojih su tri odbijena, a četiri se obrađuju.
Makedonska policija privela je mladića koji je ometao referedunsko glasanje na glasačkom mestu u skopskom naselju Novo lisiče.
Policija je potvrdila da je K. Ž. (22) iz Skoplja na glasačkom mestu u Osnovnoj školi „Lazo Angelovski“ vređao građane koji su došli da glasaju i fizički napao policajca.