Slučaj Šešelj: Tužilaštvo traži 28 godina, okrivljeni potvrđivanje oslobađajuće presude
Međunarodni sud u Hagu raspravljaće u sredu, o žalbi tužilaca na prvostepenu oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 28 godina zatvora. U odgovoru, Šešelj, koji se branio sam, zatražio je da žalba tužilaca bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrđena.
U žalbi tužilaštvo, aletrnativno, traži da se suđenje Šešelju ponovi.
Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da "nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom" i da se "u Hag neće vraćati dobrovoljno" te da ne nameravva da dođe ni na izricanje prvanosnažne presude. On nije prisustvovao ni izricanju prvostepene, odlobađajuće presude. Haški sud je, ranije, Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda, posredstvom video veze, ukoliko ne bude želeo da putuje u Hag.
Šešelj je na privremenu slobodu pošten u jesen 2014. pušten zbog bolesti i to nakon što je u pritvoru proveo više od 11 godina.
Zbog odbijanja okrivljenog da se pojavi u Hagu, za raspravu o žalbi Tužilaštva, sud je Šešelju postavio zastupnicu po službenoj dužnosti. Američka pravnica Kolin Roan, zadužena je samo da štiti prava okrivljenog ali neće imati pravo da se izjašnjava o suštini procesa.
Tužilaštvo se žalilo na presudu koji je krakem marta 2016 izreklo veće Haškog tribunal a kojom je Šešelj je oslobodjen optužbi za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti.
Hag presudio da je zločina bilo, da su ih činili i radikali, ali da Šešelj nije odgovoran
Prvostepenom presudom je utvrdio da su počinjeni neki od zločina iz optužnice i da su dobrovoljci SRS bili umešani u njih, ali nije bilo, prema mišljenju Tribunala dokaza da je Šešelj za to znao, odborio ili naredio. Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad dobrovoljcima SRS koje je slao na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su počinjeni zločini.
Potvrdjeno je da su na više lokacija u Vukovaru, Zvorniku, Sarajevu, Mostaru i Nevesinju počinjena masovna ubistva, mučenje, okrutno postupanje, seksualno nasilje i pljačka.
Presudom je utvđeno da je stvaranje Velike Srbije bilo Šešeljev politički cilj, ali da nije dokazano da je to podrazumevalo činjenje zločina.
Ni u Hrvatskoj, ni u BiH, ni u Vojvodini, po presudi, nije bilo rasprostranjenog i sistematskog napada na na nesrpske civile, već sukoba između zaraćenih strana.
eće je, većinom glasova, utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije.
Po optužnici, sa Šešeljem je u tom zločinačkom udruženju učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, kao i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.
Iako je, većinom glasova, utvrdilo da je Šešelj u nekim svojim govorima pozivao na progon nesrba, kao u vojvođanskom selu Hrtkovci maja 1992, veće je zaključilo je da "Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona", odnosno "da je postojala uzročno posledična veza između Šešeljevih govora i zločina".
Po presudi, nije dokazano da je Šešelj "govorom mržnje" počinio progon nesrba u Vukovaru i Hrtkovcima, niti da je podsticao i pomagao zločine na drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.
Oslobadjajućoj presudi Šešelju, žestoko se usprotivila članica prvostepenog veća Flavija Latanci, ali su je preglasali predsedavajući Žan-Klod Antoneti i sudija Mandaje Nijang.
Tužilaštvo: Presuda nerazumna i naobrazložena
Haško tužilaštvo je u žalbi ocenilo da je oslobadjajuća presuda Šešelju "nerazumna" i "neobrazložena", što je bio i argument sudije Latanci.
Prema Tužilaštvu, prvostepeno veće je propustilo da razmotri mnoge važne dokaze, da se izjasni o ključnim pitanjima i da navede na kojim je pravnim propisima zasnovalo oslobađajuću presudu.
“Mnoge greške koje su sudije počinile u potpunosti obezvređuju čitavu prvostepenu presudu”, tvrde tužioci.
Kao najznačajniju grešku, tužioci su naveli zaključak iz presude da, uprkos obilju dokaza, u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH nije bilo nije bilo sistematskih i raširenih napada na civile.
Tužilaštvo je ocenilo i da je prvostepeno veće pogrešno protumačilo činjenice, zbog čega je ceo postupak nepropisan i pravda nije zadovoljena.
"Na osnovu celog dokaznog materijala, razumno veće nije moglo zaključiti da nisu dokazani zločini protiv čovečnosti; da optuženi nije odgovoran za te zločine kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu; da optuženi nije podsticao zločine; da nije pomagao i podržavao zločine koje su šešeljevci počinili; da nije sam fiziči počinio zločine progona, deportacije i prisilnog premeštanja i, na kraju, da nije krivično odgovoran", zaključili su tužioci u žalbi.
U sudskom veću pravnik koji je branio Haradinaja
Žalbu tužilaca na oslobadjajuću presudu Šešelju razmatraće apelaciono veće kojim predsedava američki sudija Teodor Meron, koji je i predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.
U veću su još sudije Ben Emerson iz Velike Britanije, Li Mutoga Lee Muthoga iz Kenije, Florans Arej iz Kameruna i Ivo Rosa iz Portugala
Pre nego što je imenovan za sudiju Mehanizma, britanski pravnik Emerson je pred Tribunalom u dva procesa uspešno odbranio bivšeg lidera OVK Ramuša Haradinaja od optužbi za ratne zločine na Kosovu.
Ukoliko ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.
Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014, pre izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je oboleo od tumora na jetri.Šešeljnije prisustvovao izricanju prvostepene presude.
Vojislav Šešelj je u Tribunal otišao dobrovoljno 24, februara 2003, odmah pošto je bila objavljena optužnica. Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka gladju, suđenje je počelo novembra 2007, a dokazni postupak je završnim rečima bio okončan u martu 2012.
Izvor: Beta