Srbija i dalje među rizičnim zemljama u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma, Irak i Vanuatu skinuti sa crne liste FATF
I pored uveravanja državnih zvaničnika da su ispunjene preporuke i ispravljeni nedostaci, Srbija se i dalje nalazi na listi zemalja sa "strateškim manjkavostima" u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF ). Pod "prismotru" ove međunarodne organizacije Srbija je stavljena u februaru 2018. godine. Krajem juna FATF je revidirao listu zemalja koje predstavljaju rizik za međunarodni finansijski sistem, nakon čega su sa nje skinuti Irak i Vanuatu ali ne i Srbija.
U svom poslednjem izveštaju od 29. juna FATF navodi da je neophodno da Srbija nastavi sa implementacijom akcionog plana za rešavanje strateških nedostataka u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
FATF ističe da su napravljeni pomaci ali i ponavlja pojedine preporuke koje su istaknute i u izveštaju iz februara meseca, poput uspostavljanja boljeg nadzora nad advokatima, neophodnosti praćenja politički eksponiranih lica i elektronskih transfera novca u skladu sa FATF standardima.
Posebno je naglašeno da država mora da demonstrira primenu postojeće zakonske regulative.
Kada je Srbija prvi put stavljena na "crnu listu" predstavnici vlasti su nas uveravali da su u međuvremenu ispravljeni svi administrativni nedostaci, te da se Srbija praktično nepravdeno našla na njoj. Ono što je, međutim, činjenično stanje jeste da se Srbija već više od pola godine nalazi u grupi visokorizičnih zemalja.
Sistemski problem ili politička borba
Kako je za Insajder ranije rekao bivši direktor Urpave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić, suština primedbi FATF odnosi se na to da primena mera kontrole mora da bude efikasna, a ne samo slovo na papiru.
Vujićić je ocenio da je nadzor FATF-a rezultat “narušenog sistema na institucionalnom nivou - urušene Uprave za sprečavanje pranja novca iz koje su otišli kvalitetni ljudi, nepostojanja adekvatne međunarodne saradnje i nerazvijenosti institucija kao što su pravosuđe, tužilaštvo, policija”
S druge strane, premijerka Srbije Ana Brnabić je za Insajder rekla da sistemski problem ne postoji i da izveštaj FATF ne odražava realnost već da je u pitanju politički motivisana odluka.
Ona je navela da su Evropska komisija i Svetska banka na raspravi FATF-a u Parizu bile protiv toga da se usvoji izveštaj koji Srbiju svrstava u nesigurne zemlje ali da su na tome insistirale SAD.
“„Najiskrenije mislim da je ovo bio deo jedne političke borbe koju je Srbija u ovom trenutku, sa svojim partnerima, na žalost možemo reći, izgubila”, rekla je Brnabić u martu 2018.
Nekoliko meseci kasnije, guvernerka NB Jorgovanka Tabaković je ponudila drugačije obrazloženje.
Ona je početkom juna rekla da je najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u "slučaju Šarić".
Iako su i guvernerka i premijerka istakle da su u međuvremenu ispravljeni svi nedostaci i usvojeno šest zakona, status Srbije kao rizične zemlje do danas nije izmenjen.
Srbija je ocenjena kao država sa nedovoljno razvijenim mehanizmima kontrole u pogledu pranja novca I finansiranja terorizma, zbog čega je već šest meseci pod pojačanim nadzorom.
Od februara do danas sa liste rizičnih zemalja su skinuti Irak i Vanuatu a na njoj su osim Srbije trenutno i Etiopija, Pakistan, Šri Lanka, Sirija, Trinidad i Tobago,Tunis i Jemen.
Inače, “crna lista “ FATF može negativno uticati na strana ulaganja, poverenje u finansijske institucije, kreditni rejting zemlje …
Izvor: Insajder