Srbija ni posle godinu dana nije skinuta sa „crne liste“ FATF-a kao rizična za pranje novca i finansiranje terorizma

Srbija je na listu rizičnih zemalja stavljena u februaru 2018. godine, a u međuvremenu su sa nje skinuti  Irak i Vanuatu, dok je Srbija ostala u društvu Bocvane, Etiopije, Gane, Sirije, Pakistana... Od tada do danas su urađene četiri revizije, odnosno analize ostvarenog napretka.

U poslednjem izveštaju koji je objavljen danas, FATF navodi da je Srbija preuzela političku obavezu na visokom nivou da radi na jačanju efikasnosti „njegovog režima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i da se pozabavi svim tehničkim nedostacima“.

Ovo telo dalje konstatuje da je Srbija završila svoj akcioni plan, da je sprovođenje reformi počelo ali da je neophodno pružiti dokaze da se one primenjuju i da postoji politička posvećenost za njihovo sprovođenje.

Kao primeri gde je Srbija napredovala navodi se između ostalog zakonsko regulisanje praćenja i kontrole advokata, notara, uspostavljanje efikasnog mehanizma za pravovremeni pristup informacijama o stvarnom vlasništvu pravnih lica, osiguravanje adekvatne i efikasne istrage i krivičnog gonjenja…

Tokom protekle nedelje oglasio se i Komitet Saveta Evrope za sprečavanje pranja novca Manival . Oni su saopštili da je Srbija postigla napredak i da više nema područja u kojima bi bila ocenjena kao "neusklađena". To međutim, nije bilo dovoljno da FATF donese odluku da Srbiju skine sa „crne liste“.

Bez pozitivne ocene FATF nema ulaska u EU

Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca u februaru 2018. svrstalo je Srbiju na listu zemalja koje ne primenjuju međunarodne standarde u borbi protiv pranja novca, rame uz rame sa Irakom, Sirijom, Etiopijom.

Iako su se državni zvaničnici pravdali da je Srbija uradila sve što je potrebno i da se neopravdano našla na toj listi, status rizične zemlje Srbija je zadržala do danas.

Preporuke Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma direktno su vezane i za dva glavna pregovaračka poglavlja za ulazak Srbije u EU - poglavlje 23 u oblasti borbe protiv korupcije i 24 u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma. Kada su otvorena u julu 2016, Srbija se između ostalog, obavezala da će svoje zakonodavstvo uskladiti sa 40 preporuka FATF. Bez toga, nema ulaska u Evropsku uniju.

Na "crnoj listi" i zbog slučaja Šarić

Nakon što se vest prvi put pojavila u februaru ove godine, prva reakcija predstavnika vlasti  je bila ćutanje. Kako je Insajder pisao, kabinet premijerke Ane Brnabić je tada zabranio članovima Vlade Srbije da komentarišu vest da je Srbija stavljena na listu zemalja s nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca. Novinari Insajdera pokušali da dobiju odgovore na pitanja kako je došlo do toga da se srpski sistem za sprečavanje pranja novca nađe u rangu sa Etiopijom, Irakom, Sirijom od Ministarstva finansija. Oni se međutim, tim povodom nikada nisu oglasili.

Premijerka Ana Brnabić je o ovom problemu progovorila tek nakon nekoliko nedelja. Na pitanje Insajdera zbog čega se Srbija našla na „crnoj listi“ premijerka je umesto odgovora iznela ocenu da je takva odluka politički motivisana, i da su SAD bile te koje su insistirale na tome da se usvoji izveštaj prema kojem je Srbija nesigurna zemlja u ovoj oblasti.

Nekoliko meseci kasnije, guvernerka NB Jorgovanka Tabaković je ponudila drugačije obrazloženje.

Ona je početkom juna rekla da je najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u "slučaju Šarić".

Iako su i guvernerka i premijerka istakle da su u međuvremenu ispravljeni svi nedostaci i usvojeno šest zakona, status Srbije kao rizične zemlje do danas nije izmenjen.

Kontrola mora da bude efikasna, a ne samo slovo na papiru

FATF je najvažnija međunarodna institucija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Bivši direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić je ranije za Insajder rekao da je stavljanje Srbije na spornu listu veliki problem za zemlju.

On je objasnio da se primedbe FATF odnosi suštinski na to da primena mera kontrole mora da bude efikasna, a ne samo slovo na papiru.

Vujićić je ocenio da je nadzor FATF-a rezultat “narušenog sistema na institucionalnom nivou - urušene Uprave za sprečavanje pranja novca iz koje su otišli kvalitetni ljudi, nepostojanja adekvatne međunarodne saradnje i nerazvijenosti institucija kao što su pravosuđe, tužilaštvo, policija”

Izvor: Insajder