Srbija nije ispunila preporuke GRECO ni za 2015, za 2017. ocena „u celini nezadovoljavajuće“

GRECO je sredinom marta saopštio da Srbija nije primenila nijednu od 13 preporuka tog tela iz 2015. za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.

Hitan postupak u Skupštini mora biti izuzetak

Telo Saveta Evrope zaključuje u izveštaju za 2017. da je veoma nizak nivo ispunjenja preporuka "ukupno gledano nezadovoljavajući", i poziva šefa srpske delegacije da dostavi izveštaj o napretku u primeni svih neispunjenih preporuka što pre, a najkasnije do 31. oktobra.

GRECO je 2015. preporučio Srbiji preduzimanje mera za dalje poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila. Istaknuta je potreba uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.

Usledio je odgovor Ministarstva pravde Srbije koje je tada najavilo da će otvoriti javnu raspravu o zakonu o lobiranju, koji je upravo u skupštinskoj proceduri i da se užurbano radi na ustavnim amandmanima za oblast pravosuđa, koja su trenutno prosleđena Venecijanskoj komisiji.

Ministarka pravde Nela Kuburović je tada na pitanje o preporukama koje je dao GRECO odgovorila da je to izveštaj iz 2015. i da je ostavljen rok do kraja godine da se „ponovo ispune preporuke koje su date u tom periodu“.

Transparentnost: Treba da zabrine pokretanje postupka protiv Srbije u SE 

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić ocenio je danas da je pokretanje postupka u Savetu Evrope protiv Srbije zbog nezadovoljavajuće primene preporuka za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima nešto što bi sve trebalo da zabrine jer to znači da Srbija u proteklih godinu i po nije ispunila nijednu preporuku koje dobila od organizacije GREKO.

"Treba da nas zabrine činjenica da je naša država dobila rok od godinu i po dana da primeni 13 preporuka GREKO, a da za to vreme nijedna nije bila ispunjena. To treba da nas zabrine jer je GREKO organizacija čije je mišljenje važno u Evropskoj komisiji. Na neki način, ovakvo postupanje govori loše i o spremnosti da se ispune obaveze preuzete na polju evropskih integracija", rekao je Nenadić agenciji Beta.

On je rekao da su u nekim ranijim prilikama Srbija i njena vlast pokazivali veće interesovanje da se ispune preporuke, na primer kada je bilo reči o trećem krugu evaluacije koji se odnosio na izmene krivičnog zakonika i finansiranja političkih stranaka.

"Mislim da je ovde naročito loše to što nije došlo do promene prakse u pogledu zakonodavnog postupka, već je čak došlo i do nekih pogoršanja. Pre svega kada je reč o završnoj fazi usvajanja zakona u Skupštini kroz nedavno uvedenu praksu podnošenja amandmana radi izbegavanja rasprave o zakonskim predlozima", rekao je Nenadić.

Postupak protiv još osam zemalja

Postupak zbog nesprovođenja preporuka ovog tela Saveta Evrope je, pored Srbije, pokrenut i za Belgiju, Mađarsku, Irsku, Luksemburg, Portugal, Rumuniju, Španiju i Tursku.

U toku je postupak GRECO i za Belorusiju i Švajcarsku, za koje je ranije već data ocena usredsređena na zahteve da se slučajevi korupcije podvedu pod kriminal, kao i da mora postojati uvid u "političko finansiranje" i opšti zakonski okvir za sprečavanje korupcije.

Savet Evrope i GRECO u posebnom saopštenju ističu da je "u nekim evropskim zemljama u 2017. godini došlo do zastoja i izmena zakonskih inicijativa za pospešenje reformi prethodno pokrenutih za jačanje sprečavanja korupcije, ili se spremaju reforme koje bi mogle dovesti do kršenja normi Saveta Evrope za suzbijanje korupcije".

"Uprkos u celini ostvarenom napretku, sporija je primena novih mera za suzbijanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima", naglašava GRECO.

Ovo telo Saveta Evrope ističe ključnu ulogu novinara u borbi protiv korupcije i odaje priznanje malteškoj novinarki Dafne Karuane Galiciji, čije ubistvo, kako je navedeno, "ponovo iznosi na videlo nužnost da se zaštite novinari koji istražuju korupciju i pred pravdu izvedu vinovnici zločina protiv njih".

Nove zakonodavne inicijative u nekim evropskim zemljama suprotne su reformama koje su prethodno pokrenute u cilju sprečavanja korupcije, a neke započete reforme bi mogle da dovedu do kršenja antikorupcijskih standarda Saveta Evrope, ocenjeno je u danas objavljenom godišnjem izveštaju Grupa zemalja protiv korupcije (GRECO), tela Saveta Evrope.

Korupcija je pretnja demokratiji

U izveštaju o korupciji u Evropi za 2017. godinu navodi se da je ukupno gledano postignut napredak u uvođenju novih mera suzbijanja korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima, ali da je njihova primena u praksi ostala sporija nego što je potrebno.

Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland izjavio je korupcija na nacionalnom i međunarodnom nivou predstavlja veliku pretnju demokratiji.

"Od ključne je važnosti da nacionalne vlasti i međunarodna tela zauzmu jasan stav protiv korupcije i da brzo primene antikorupcijske mere. Moramo da osiguramo punu primenu preporuka GRECO u zakonu i praksi", saopštio je Savet Evrope.

Predsednik GRECO Marin Mrčela izjavio je uoči objavljivanja izveštaja da je 2017. bilo brojnih navoda o korupciji u mnogim zemljama i institucijama, upozorivši da se napredak u borbi protiv korupcije ne može uzimati "zdravo za gotovo" jer uvek postoji opasnost od nazadovanja.

"Politički lideri treba da pokažu snažno vođstvo u borbi protiv korupcije. Poslanici sudije i tužioci treba da budu za primer, a gradjani treba da zahtevaju od svojih predstavnika ne samo da postupaju u skladu sa zakonom, nego i prema najvišim etičkim standardima" rekao je Mrčela.

U izveštaju GRECO se navodi da je najniži nivo usklađenosti zemalja članica tog tela sa njegovim preporukama kada su u pitanju poslanici.

Do kraja 2017. godine, nije ispunjena gotovo trećina (30 odsto) preporuka za borbu protiv korupcije među poslanicima, delimično je primenjeno 44,4 odsto, a potpuno sprovedena svaka četvrta (25,4 odsto). Te preporuke se uglavnom odnose na prijavljivanje imovine, ograničavanje poslovnih aktivnosti van parlamenta, transparentost kontakata s lobistima i upravljanje sukobima interesa.

Kada su u pitanju sudije, zemlje u kojima je urađena analiza u potpunosti su primenile 42,6 odsto preporuka GRECO, 36 odsto preporuka je delimično primenjeno, a svaka peta (21 odsto) nije sprovedena. Preporuke se odnose na procedure izbora, premeštaja ili unapređenja, kao i na kodeks ponašanja sudija, koji tek treba da usvoji trećina zemalja.

Najbolji rezultati postignuti su u usklađivanju s preporukama za tužioce. Više od polovine preporuka (54 odsto) je ispunjeno, 32 odsto je delimično sprovedeno, a nije primenjeno 14 odsto.

Izvor: Beta, Insajder