Stanišić na privremenoj slobodi do kraja oktobra, Simatović do sredine juna
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić ostaće na privremenoj slobodi u Srbiji do kraja oktobra, odlučio je danas Mehanizam u Hagu, koji mu sudi po optužnici za zločine u Hrvatskoj i BiH počinjene od 1991-95. Drugooptuženom Franku Simatoviću-Frenkiju, koji je takođe na privremenoj slobodi u Srbiji, sud je naložio da se u Hag vrati 13. juna, pet dana uoči zakazanog početka dokaznog postupka odbrane.
Stanišić je na privremenu slobodu zbog bolesti pušten u leto 2017, odmah pošto je počelo ponovljeno suđenje.
U današnjoj odluci, raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola navodi da je, po nalazima lekara, Stanišić "privremeno nesposoban da putuje". Prema lekarskim izveštajima, Stanišić bi mogao biti sposoban za povratak u Hag posle dodatnih terapija i "kada se u dovoljnoj meri oporavi od izvesnih medicinskih problema".
Veće sudije Hola produžilo je Stanišiću boravak na privremenoj slobodi do 31. oktobra, dok su njegovi branioci u ranijim podnescima nagoveštavali da Stanišić namerava se vrati u Hag kada počne dokazni postupak odbrane.
Izvođenje dokaza odbrane, prema nedavnoj odluci suda, trebalo bi da počne 18. juna.
Po današnjoj odluci, drugooptuženi Simatović, koji je na privremenoj slobodi od septembra prošle godine, moraće da se vrati u Hag uoči početka drugog dela postupka. Sudski Mehanizam, pravni naslednik Haškog tribunala, nedavno je odbio Simatovićev zahtev za oslobađanje na polovini suđenja. Stanišić nije ni podnosio zahtev za oslobađanje.
Bivši načelnik SDB Srbije Jovica Stanišić (68) i operativac te službe Franko Simatović (69) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, u periodu od 1991. do 1995.
Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije na proleće 2003, neposredno posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo, poništavajući oslobađajuću presudu i nalažući da proces bude ponovljen.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu zločinačkog udruženja bio je, prema rečima tužilaca, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.
U martu prošle godine vojni veštak Rejno Tunens posvedočio je pred pravnim Mehanizmom u Hagu da su jedinice Službe državne bezbednosti Srbije 1991. počinile ratne zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj.
Odbrana Jovice Stanišića utvrdila je kasnije u toku meseca, međutim, da Tunens nije predočio nijedan pisani dokaz za takve navode.
Potvrđujući da nije pronašao nijedan direktni dokument o toj vezi, veštak Tunens je, međutim, ostao pri iskazu da su „Tigrovi“ Željka Ražnatovića-Arkana, ljudi Kapetana Dragana i druge paravojske, po mnoštvu drugih dokaza, bile pod kontrolom Službe Državne bezbednosti Srbije ili na drugi način povezane sa tom službom.
Tunens je naglasio da su, prema dokumentima koje je analizirao, u zauzimanju bosanskih opština 1992., učestvovale i Crvene beretke, koje je nazvao formacijskom jedinicom SDB Srbije.
Izvor: Beta, Insajder