Stručna komisija: Doktorat Malog nije plagijat, mada postoje izvesna odstupanja od akademskih pravila citiranja

„Mada postoje izvesna odstupanja od akademskih pravila citiranja, koje smo detaljno opisali u našem Stručnom mišljenju, njihov sumarni značaj ne može da ospori iznetu ocenu o originalnosti rada. Doktorska disertacija predstavlja rezultat samostalnog naučno-istraživačkog i stručnog rada kandidata“, navodi se u mišljenju koje je adresirano na Etičku komisiju FON-a, a na kojoj je naveden datum 14. oktobar 2019. godine.

Navodi se i da je „izuzetno bitno da postoji saglasnost svih učesnika da naučni doprinosi disertacije nisu sporni“, kao i da je to prema uverenju članova Komisije „jedna od najvažnijih komponenti doktorske disertacije“.

Članovi Stručne komisije su prof. dr Dejan Erić, prof. dr Vinko Kandžija, prof. dr Tomaž Čater i prof. dr Dragan Mikerević. Mikarević, međutim, na dokumentu koji je objavljen na Tviteru nije potpisan.

„Stručna komisija je profesionalno i objektivno obavila svoj posao poveren joj rešenjem dekana Fakulteta organizacionih nauka. Urađena je detaljna softverska analiza i izvršena druga poređenja sa relevantnim izvorima, što je sve detaljno elaborirano i dokumentovano u našem Stručnom mišljenju i prilozima u obimu od nekoliko stotina stranica“, navodi se u ovoj odluci.

Ovo mišljenje bi trebalo da usvoji Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka, gde je Mali odbranio doktorat.

I ranije je Stručna komisija FON-a zaključila da doktorat Siniše Malog nije plagijat. Na ovakvu odluku je podneta žalba, a potom je Odbor za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta naložio Komisiji FON-a da ponovo odlučuje o doktoratu.

Insajder je ranije pisao da u rešenju Odbora za profesionalnu etiku BU, kojim je naloženo ponovno odlučivanje, piše da se Stručna komisija Fakulteta organizacionih nauka bavila onim što joj nije bio zadatak – ispitivanjem naučnog doprinosa doktorata Malog, a da nije precizno odgovorila na pitanje da li je njegov doktorat plagijat ili nije.

Odbor je u rešenju naveo i da Mali nije u roku dostavio odgovore na navode iz žalbe.

„Komisija FON-a se bavila onim što joj nije zadatak“

U obrazloženju tog rešenja, u koji je Insajder imao uvid, se navodi da je „osnovna manjkavost postupka mišljenje Stručne komisije koje je nejasno, neprecizno i u određenoj meri kontradiktorno“.

„Stručna komisija FON-a je pogrešno primenila materijalno pravo, jer se upustila u ocenu originalnosti doprinosa disertacije nauci, tj. bavila se ispitivanjem naučnog doprinosa osporene disertacije, što nije zadatak Stručne komisije “, naveo je Odbor za profesionalnu etiku u obrazloženju rešenja koje je potpisao predsednik Odbora prof. dr Vuk Radović.

Odbor ističe da su sva mišljenja i odluke Komisije FON-a donete „na osnovu nerelevantnih navoda i nejasnih zaključaka o činjenicama koje nisu od uticaja na rešenje ove pravne stvari“.

„Ono što je trebalo utvrditi je da li je u izradi doktorske disertacije bilo neakademskog ponašanja – plagiranja. Zaključak Stručne komisije ne odgovara zadatku zbog kojeg je formirana“, ukazuje Odbor.

U rešenju piše i da je Odbor za profesionalnu etiku na sednici održanoj 14. juna 2019. doneo odluku da od dekana i Etičke komisije FON-a, kao i od Siniše Malog zatraži odgovore na navode iz žalbe koju je podnela rektorka beogradskog univerziteta na osnovu inicijalnih žalbi profesora univerziteta.

„Dekan i predsednik Etičke komisije Fakulteta blagovremeno su dostavili odgovor Odboru, u kome upućuju Odbor da se obrati Stručnoj komisiji koja je i sačinila mišljenje, a Siniša Mali u ostavljenom roku nije dostavio odgovor“, navodi se.

Odbor: Softverska analiza samo jedan od načina utvrđivanja postojanja neakademskog ponašanja

Odbor je naveo da u ponovnom postupku Naučno-nastavno veće Fakulteta organizacionih nauka treba da dâ jasan i precizan zadatak Komisiji da izvrši procenu originalnosti doktorata Siniše Malog i da „na jasan i stručan način oceni postojanje ili nepostojanje neakademskog ponašanja, uzimajući u obzir rezultate softverske analize, kao i druge metode i standarde“.

Odbor podseća i da se u izveštaju Etičke komisije navodi da je ona „jednoglasno usvojila stručno mišljenje Stručne komisije prema kome je doktorska disertacija rezultat samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada kandidata“, te da „uočeni propusti po obimu i značaju ne dovode u pitanje osnove naučne doprinose i originalnost doktorske disertacije“.

„Stručna komisija smatra da je Kandidat ispunio sve zakonski propisane uslove i prelaže da se Kandidat dr Siniša Mali promoviše u zvanje doktora nauka, kako bi mogao koristiti sva prava koja mu po tim propisima pripadaju“, zaključila je Stručna komisija.

Ovaj izveštaj potpisali su prof. dr Dejan Erić, prof. dr Vinko Kandžija, prof. dr Tomaž Čater i prof. dr Dragan Mikerević.

Mali: Verujem u svoje znanje

Na ovakvu odluku Komisije FON-a žalbu su podneli profesori Univerziteta u Beogradu. Akademik Dušan Teodorović je tada s profesorkom Filozofskog fakulteta Dubravkom Stojanović u holu Rektorata skupljao potpise zaposlenih profesora, dok su penzionisani profesori, saradnici i ostali mogli da svoju podršku daju u onlajn peticiji.

Mali je tada izjavio da „za njega nije nikakav problem” što se prikupljaju potpisi i da je to dokaz demokratije.

„Nemam nikakav problem s tim, verujem u svoje znanje. To što se trenutno radi je potvrda demokratije“, rekao je Mali novinarima u Vladi Srbije.

Redovni profesor i šef katedre za finansije na EBS Univerzitetu u Visbadenu Raša Karapandža je ranije na sajtu Peščanika objavio svoju analizu doktorata Siniše Malog, svoj stav o radu Stručne komisije koja je ocenjivala doktorat Malog i primer žalbe koja bi mogla biti podneta Univerzitetu u Beogradu. On, međutim, nije profesor Univerziteta u Beogradu, pa prema procedurama nije mogao da podnese žalbu.

U tekstu koji je objavljen na Peščaniku, Karapandža je naveo da izveštaj koji je sačinila Stručna komisija sadrži više materijalnih grešaka.

„U analizi doktorske teze Siniše Malog, koju sam (ranije) objavio na sajtu Peščanika, iznosim dokaze da je Siniša Mali od reči do reči preveo delove teze dr Stefanosa Hailemariama posvećenu restrukturiranju i privatizaciji u Eritreji. Stručna komisija je analizirala dokaze koje sam izneo i zaključila da je Siniša Mali iz te teze direktno preveo ’u maksimalnom obimu od tri do četiri odsto’ svoje doktorske teze. Stručna komisija je utvrdila kako Siniša Mali u referencama uopšte nije naveo tu tezu o Eritreji kao izvor, ali je zaključila kako je Siniša Mali tu tezu o Eritreji ‘koristio kao polaznu osnovu’, te da je Mali u svojoj tezi čak preciznije citirao originalne radove od samog Hailemariama u njegovoj tezi“, navodi Karapandža.

Afera oko spornog doktorata Siniše Malog započeta je 2014. godine kada je Karapandža objavio tekst u kom, pozivajući se na svoju analizu, naveo da je Mali plagirao više od trećine teksta u tom radu.

Izvor: Insajder